Policiji dozvoljena "smrtonosna sila" 1Foto: EPA-EFE/ SERGEY DOLZHENKO

S druge strane, ministri spoljnih poslova Evropske unije najavili su da su spremni da uvedu sankcije protiv Lukašenka.

Protesti su zahvatili zemlju od kada je Lukašenko proglasio pobedu na izborima održanim u avgustu, za koje se smatra da su bili namešteni.

Beloruske vlasti su optužene za brutalnost i torturu prilikom suzbijanja masovnih uličnih protesta koji su usledili.

U ponedeljak je ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo da je policija koristila šok bombe i suzavac tokom neodobrenog okupljanja u glavnom gradu Minsku, gde je među učesnicima protesta bio veliki broj ljudi u penzionerskom dobu.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, portparol ministarstva je rekao da je „akcija preduzeta pošto su građani počeli da ispoljavaju agresiju“.

Izvestan, nepotvrđen broj demonstranata je uhapšen.

Govoreći o protestima u Minsku održanim u nedelju, prvi zamenik ministra unutrašnjih poslova Genadij Kazakevič je rekao da su oni „postali organizovani i ekstremno radikalni“, dodavši da su sada uglavnom centralizovani u Minsku, a manje rasprostranjeni u drugim delovima zemlje.

Prema njegovim rečima, demonstranti su u popodnevnim časovima bacali kamenje i flaše i mahali noževima, dok su uveče počeli da prave barikade i pale gume.

„To nema nikakve veze sa građanskim protestima. Suočeni smo ne samo sa agresijom, već i sa grupama militanata, radikala, anarhista i fudbalskih huligana“, rekao je Kazakevič.

„U ime ministarstva unutrašnjih poslova, tvrdim da nećemo napustiti ulice i da ćemo garantovati poštovanje zakona u zemlji. Pripadnici snaga reda i zakona će koristiti specijalnu opremu i smrtonosno oružje ukoliko to bude neophodno“, naglasio je Kazakevič.

Ministri spoljnih poslova EU su na sastanku u Luksemburgu saopštili da su spremni da prošire listu sankcija i da u nju uvrste i Lukašenka.

On se nije našao na prethodnoj listi sankcija, koja obuhvata 40 beloruskih političara, koju su zvaničnici EU usvojili početkom ovog meseca.

Ali, ministri su naglasili da Lukašenkovo odbijanje da razmotri mogućnost održavanja novih izbora kao način za izlazak iz krize bloku ne ostavlja izbor.

„To je odgovor na razvoj situacije u Belorusiji. Ne postoji nikakav znak da beloruske vlasti žele da se uključe u bilo kakvu vrstu razgovora“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

U nedelju su demonstranti širom zemlje izašli na proteste deveti vikend zaredom, zbog spornog reizbora predsednika.

Kritičari Lukašenka, koji je na vlasti od 1994, kažu da je policija u nedelju koristila neke od najbrutalnijih taktika protiv demonstranata još od neposredno posle izbora.

Interventna policija je ponovo upotrebila vodene topove i šok bombe da razbije demonstracije u Minsku, a mnogi učesnici protesta su pretučeni pendrecima. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da je u nedelju uhapšeno više od 700 ljudi.

Demonstranti zahtevaju oslobađanje političkih zatvorenika i održavanje slobodnih i pravednih ponovnih izbora. Međunarodni posmatrači, uključujući EU, demonstracije su okarakterisali kao mirne.

EU, Velika Britanija i Sjedinjene Države su odbile da priznaju Lukašenkov novi mandat.

On poriče da su izbori bili namešteni i dobija podršku Rusije, najbližeg saveznika njegove zemlje.

Predsednik Vladimir Putin izjavio je da je spreman da pošalje rusku policiju da pomogne Lukašenku ako protesti „izmaknu kontroli“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.