Foto. EPA-EFE/SERGEI GUNEYEV /Predsednik Džo Bajden obećao je da će naterati ruskog predsednika Vladimira Putina da „plati veoma visoku cenu” za invaziju na Ukrajinu. Trošak je do sada uključivao finansijske sankcije i moguću krivičnu odgovornost za ratne zločine, ali se tu ne bi trebalo završiti. Ako Ukrajina uspe da odbije Putinovu vojsku i povrati svoju nezavisnost, biće joj potreban ogroman priliv gotovine za oporavak i obnovu. A međunarodna zajednica bi trebalo da natera Rusiju da plati račun, piše Politiko.
Istorijski gledano, pobednici u ratu često su zahtevali finansijske reparacije od poraženih agresora. Obično su ove reparacije nametnute pod pretnjom sile — kao što je bio slučaj za Nemačku, na primer, na kraju Prvog i Drugog svetskog rata. Rat u Ukrajini je drugačiji.
Čak i ako Rusija na kraju odluči da smanji svoje gubitke i povuče se, Ukrajina neće biti u poziciji da primora Rusiju da obezbedi restituciju za razaranja koju je napravila u Harkovu, Hersonu, Kijevu, Mariupolju i drugim većim gradovima.
Postoji, međutim, siguran način da Putin plati. Kako piše Evan Kredl za Politiko, nakon ruske ilegalne invazije, Sjedinjene Države su radile sa stranim partnerima na zamrzavanju suverenih sredstava ruske vlade, kao i ličnog bogatstva Putina i njegovih pomoćnika i oligarha u inostranstvu.
Ovo bogatstvo sada uključuje rezerve ruske centralne banke, privatne bankovne račune, nekretnine i mega-jahte koje se nalaze širom sveta. Zajedno, ova zamrznuta imovina procenjuje se na stotine milijardi dolara — značajna suma koja bi se mogla iskoristiti za pomoć Ukrajini.
Koristeći ovu mogućnost, Oleg Ustenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, i ekonomista MIT-a Sajmon Džonson zagovarali su da Sjedinjene Države i njihovi partneri konfiskuju zamrznutu imovinu Rusije i odmah je preraspodele Ukrajincima.
Drugi politički analitičari su prihvatili i dalje razradili ovu ideju. Ovi predlozi bi mogli imati smisla iz ekonomske i humanitarne perspektive, ali su politički i pravni nekorektni.
Podela ruske imovine Ukrajincima je politički neodrživa jer bi eliminisala jedno od retkih oruđa koje međunarodna zajednica ima da izvrši pritisak na Rusiju da obustavi svoju vojnu ofanzivu. Iako je zamrzavanje imovine do sada malo odvratilo Putina, to ne znači da ne može doprineti pregovorima o okončanju sukoba u budućnosti.
Jednako važno, konfiskacija ruske imovine predstavlja kršenje međunarodnog prava. Zamrzavanje imovine je ono što međunarodni pravnici nazivaju „protivmere“ — privremene prinudne radnje koje su osmišljene da primoraju druge države da ispoštuju svoje međunarodne obaveze.
Međunarodno pravo dozvoljava Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima da zamrznu rusku imovinu kao kontrameru samo ako se imovina sačuva kako bi se mogla osloboditi kada Rusija nastavi da ispunjava svoje zakonske obaveze.
Nasuprot tome, trajna konfiskacija ruske imovine, kako predlažu Ustenko i Džonson, predstavljala bi nezakonitu eksproprijaciju. Ako Sjedinjene Države i njihovi partneri žele da pošalju poruku da je međunarodno pravo vredno poštovanja — uključujući i zabranu vojne agresije, koju je Rusija tako flagrantno prekršila — poklanjanje ruske imovine je pogrešan potez.
Postoji još jedan način na koji Sjedinjene Države i njihovi partneri mogu da iskoriste zamrznuto bogatstvo Rusije da pruže pomoć Ukrajini: oni mogu odbiti da odmrznu ovu imovinu dok Putin ne plati reparacije.
Prema međunarodnom pravu, Rusija je u obavezi da Ukrajini nadoknadi štetu koju je prouzrokovao njen nezakonit agresorski rat. Postoji niz načina na koje bi Rusija mogla da ispuni ovu obavezu. Mogla bi pregovarati o sveobuhvatnom paušalnom poravnanju.
Mogla bi da radi sa Ukrajinom na uspostavljanju bilateralnog tribunala poput iransko-američkog. Žalbeni sud. Mogao bi da zatraži pomoć međunarodne organizacije da uspostavi telo za rešavanje potraživanja kao što je Komisija za obeštećenje UN-a, koja je rešavala građanske tužbe proistekle iz nezakonite invazije i okupacije Iraka u Kuvajtu početkom 1990-ih.
U svakom od ovih scenarija, zamrznuta imovina bi se mogla iskoristiti za obeštećenje Ukrajini.
Čini se da svetski lideri nisu razmatrali ovu opciju. Bajden i njegovi savetnici branili su međunarodne sankcije isključivo kao mere za suzbijanje ruske agresije. Ali zamrzavanje imovine i druge sankcije nisu odvratile Putina od uništavanja ukrajinskih gradova, i malo je verovatno da će ga ubediti da se povuče iz spornog regiona Donbasa, a kamoli Krima.
Štaviše, čim Ukrajina i Rusija postignu sporazum o okončanju neprijateljstava i rešavanju svojih teritorijalnih sporova, razlog za odvraćanje od sankcija će nestati. Ako sankcije nestanu čim se rat završi, Rusija bi mogla da izbegne značajnu odgovornost.
Prebacivanje fokusa međunarodnih sankcija na reparacije učinilo bi ih moćnijim. Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici treba da pošalju jasnu poruku: što više štete Rusija nanese Ukrajini, to će kobnije biti.
Oni će očekivati da Rusija plati reparacije kao preduslov za ukidanje sankcija. Vezanje sankcija za reparacije na ovaj način bi pružilo podsticaj Rusiji da obuzda svoje neselektivne raketne napade. To bi uspostavilo legitinmo pravno opravdanje za Sjedinjene Države i njihove partnere da zadrže sankcije nakon završetka rata. I to bi uspostavilo moćan mehanizam koji bi primorao Rusiju da finansira obnovu Ukrajine.
Ova strategija za obezbeđivanje ratne reparacije mogla bi izgledati fantastično jer bi zahtevala saradnju Rusije. Teško je zamisliti Putina da pristane da obezbedi reparacije u razmerama koje bi izbrisale posledice njegovog rata, kako to zahteva međunarodno pravo.
Zaista, umesto da prizna da njegova „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini krši međunarodno pravo, Putin bi možda radije rekao da se oprosti od zamrznutog bogatstva svoje zemlje dok demagoški prebacuje krivicu na strane neprijatelje.
Ipak, strpljiva istrajnost mogla bi doneti neočekivane plodove. Dok sankcije ostaju na snazi, Rusija će se boriti da privuče strani kapital da plati svoje račune, kompromitujući njenu finansijsku solventnost i usporavajući svoju ekonomiju.
Kako vreme bude prolazilo, Rusija će osećati sve veći pritisak da pregovara o ublažavanju sankcija, povećavajući šanse da reparacije na kraju postanu stvarnost. Pre ili kasnije, Putin bi mogao biti voljan da postigne dogovor o reparacijama u zamenu za normalizaciju trgovinskih odnosa, ukidanje ograničenja putovanja i vraćanje neke od zamrznutih sredstava svoje zemlje.
Međunarodne sankcije nisu odvratile Putinovu vojsku da opustoši Ukrajinu. Ali ako međunarodna zajednica ostane strpljiva i ujedinjena u odbrani vladavine međunarodnog prava, to bi na kraju moglo primorati Putina da skupo plati za svoj ilegalni rat — obeštećenjem Ukrajini konkretnom gotovinom, zaključuje se u tekstu Politika.
Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
