„Napadi će postajati sve gori“: Putin deluje spremno da eskalira rat

Verovatno je, piše AP, da će značajno pojačati ruske vazdušne napade na ukrajinsku prestonicu u nadi da će time ojačati svoj opadajući rejting u zemlji i ubediti sve pesimističniju domaću javnost da Rusija dobija rat, koji je sada ušao u petu godinu.

Rusko upozorenje da će sprovoditi „dosledne i sistematske“ raketne udare na Kijev, praćeno pozivom stranim ambasadama da se evakuišu iz prestonice, ukazuje na Putinovu nameru da proširi rusku kampanju bombardovanja, uprkos velikim troškovima i mogućem međunarodnom negodovanju.

Velike vežbe ruskih nuklearnih snaga održane ranije ovog meseca, kao i niz ratobornih izjava iz Moskve koje upozoravaju evropske saveznike Kijeva na moguću odmazdu zbog, kako Kremlj tvrdi, njihove umešanosti u ukrajinske napade dronovima, dodatno su naglasile Putinovu nameru da podigne ulog.

Posle niza uspeha prošle godine, rusko napredovanje duž fronta dugog više od 1.000 kilometara poslednjih meseci gotovo je stalo, dok su ukrajinske oružane snage pokrenule uspešne kontraudare i povratile deo teritorije.

„Karakter rata menja se u korist ukrajinskih snaga, makar za sada“, navodi se u nedavnoj analizi vašingtonskog Instituta za ratne studije.

Dodaje se da tempo ruskog napredovanja stagnira, dok ukrajinske snage primenjuju nove taktike i operativne koncepte u pokušaju da izađu iz pozicionog ratovanja.

Zastoj na frontu podriva deklarisani cilj Putina da brzo zauzme istočni region Donjeck koji je još pod kontrolom Ukrajine. Kijev je odbacio njegove zahteve da se povuče iz regiona kao uslov za prekid vatre.

Istovremeno, Ukrajina je značajno proširila svoje dalekometne udare na ruske energetske objekte i fabrike oružja, nanoseći sve veću štetu.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da napadi „značajno menjaju situaciju i šire gledano, percepciju sveta o ruskom ratu“.

Priznajući rastuću pretnju ukrajinskih dubinskih udara, ruski poslanici su ove nedelje usvojili zakon prema kojem banke treba same da snose troškove postavljanja sistema za ometanje dronova na svojim objektima, umesto da se oslanjaju na vojsku.

„Iz ruske perspektive, ovi napadi će postajati sve gori“, rekao je Tomas Vithington iz londonskog Kraljevskog Instituta ujedinjenih službi. Dodao je da sve smeliji ukrajinski napadi dronovima „nanose Rusiji ne samo političku već i ekonomsku cenu“.

Rat uzima danak ruskoj ekonomiji i moralu

Ruska ekonomija stagnira pošto je početni podsticaj od ogromne vojne potrošnje oslabio. Vlada je povećala poreze i domaće zaduživanje kako bi držala budžetski deficit pod kontrolom. Iako je američki rat protiv Iran doneo Rusiji neočekivane prihode od nafte, osnovni ekonomski problemi ostaju.

Očekuje se da će Putin umanjivati značaj negativnih ekonomskih trendova na međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburg, godišnjem događaju namenjenom predstavljanju ruskih dostignuća.

Najdžel Gould-Dejvis iz londonskog Međunarodnog Instituta za strateške studije naveo je u analizi da su „ratom izazvane visoke cene kapitala, rada i robe, kao i rast poreza, počeli da guše civilni sektor“, što je dovelo do „dvostruke ekonomije pregrejane vojne proizvodnje i civilne stagnacije“.

Iako se Rusija oslanjala na dobrovoljce za rat, nudeći im relativno visoke plate i druge pogodnosti, Gould-Davies smatra da „postoje znaci da taj podsticaj više ne funkcioniše efikasno i da Rusija počinje da gubi više vojnika nego što može da regrutuje“.

Da bi nastavila rat, Kremlj će morati prisilno da mobiliše ljudske i materijalne resurse, što će zahtevati „ograničavanje poslednjih preostalih postsovjetskih tržišnih sloboda, slobode rada i slobode kretanja“, rekao je on.

Kao znak rastućeg nezadovoljstva, pojedini influenseri na društvenim mrežama, ranije lojalni Kremlju, počeli su otvoreno da kritikuju vladine politike.

Potez vlasti da ograniči mobilni internet i blokira popularne aplikacije za dopisivanje poremetio je svakodnevni život miliona ljudi i izazvao otvoreno negodovanje. Natalia Kasperskaya, poznata IT preduzetnica i čvrsta pristalica Kremlja, oštro je kritikovala gašenja mreže i pokušaje blokiranja VPN servisa, upozorivši da oni nanose ogromnu štetu tehnološkom sektoru.

Tatjana Stanovaja, stručnjakinja za Rusiju i osnivač biltena R.Politik o politici Kremlja, ocenila je da su sve češći ukrajinski napadi dronovima, zajedno sa gašenjem mobilnog interneta i rastom poreza, narušili Putinov ugled.

„Iako se trenutno ne suočava sa neposrednom pretnjom po vlast, „postepeno slabljenje Putinovog kredibiliteta je stvarno“, rekla je.

Početkom proleća ruske ankete javnog mnjenja, uključujući i onu državne agencije za istraživanje javnog mnjenja, zabeležile su pad Putinovog rejtinga, mada je on blago porastao u maju nakon što je organizacija promenila metodologiju i uključila intervjue licem u lice. Mnogi posmatrači smatraju da su rezultati možda uvećani zbog široko rasprostranjenog gušenja neslaganja.

„Putin gubi svoju magiju“, napisao je Aleksander Baunov iz Karnegi centra Rusija Evroazija u komentaru. Vlast je i dalje potpuno u njegovim rukama, dodao je, ali njena čar slabi.

„Čak se i lojalisti žale na rastuća ograničenja i represiju, a nekada optimistični poslovni ljudi sada su očajni“, ukazuje Baunov.

Nove ruske pretnje Ukrajini i Zapadu

Pozivajući se na ukrajinski napad dronom 22. maja na studentski dom u istočnoj Ukrajini pod ruskom okupacijom, za koji Moskva tvrdi da je ubio 21 osobu, Putin je naredio masovni raketni napad na Kijev i okolinu. Nedeljni napad, u kojem je korišćena nova ruska hipersonična raketa Orešnik, ubio je dve osobe, ranio desetine ljudi i uništio ili oštetio mnoge zgrade.

U ponedeljak je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da će Moskva pokrenuti „dosledne i sistematske“ udare na Kijev, ciljajući pogone za proizvodnju dronova i „centre za donošenje odluka“. Takođe je pozvalo strane diplomate da napuste prestonicu – zahtev koji su saveznici Ukrajine odbacili.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa američkim državnim sekretarom Marco Rubio kako bi ga upozorio na predstojeće napade i zatražio evakuaciju diplomata.

„Opasnost kod svih ovih ratova je u tome što, kako se nastavljaju i produžavaju, uvek postoji pretnja eskalacije i širenja u nešto novo“, rekao je Rubio novinarima nakon razgovora.

Rat u Iranu praktično je zaustavio američke posredničke napore u Ukrajini i ispraznio američke zalihe raketa, odlažući isporuku raketa sistema Patriot koje su Ukrajini očajnički potrebne za odbranu od ruskih napada.

Vojni analitičar iz Moskve Sergej Poletaev rekao je da Rusija manjak protivvazdušne odbrane u Kijevu vidi kao priliku.

„Protivvazdušna odbrana Kijeva dovoljno je iscrpljena da masovni napad učini efikasnim“, napisao je u nedavnom komentaru.

Ministarstvo odbrane objavilo je spisak objekata u Evropi za koje tvrdi da učestvuju u proizvodnji dronova i njihovih komponenti za Ukrajinu. Ruska Spoljna obaveštajna služba upozorila je baltičke zemlje da ih članstvo u NATO neće zaštititi od ruske odmazde ukoliko dozvole Ukrajini da sa njihove teritorije izvodi napade. Te zemlje su odbacile tvrdnje Moskve.

„Mi smo zapravo veoma, veoma blizu direktne vojne konfrontacije“, izjavio je Dmitrij Poljanski, ruski predstavnik pri OEBS.