Foto: OLIVIER HOSLET/EPA
Rekorder je Antanas Guoga, poslanik Evropskog parlamenta iz Litvanije koji priznaje da obavlja čak 16 delatnosti – političar, preduzetnik, pa čak i profesionalni igrač pokera. Nije loša ni političarka bavarskih demohrišćana (CSU) Angelika Nibler koja je angažovana na 14 dužnosti. Njena koleginica iz iste stranke Monika Holmajer samo na 13.

Guoga je od jula 2014, kada je izabran za evro-poslanika od paralaenih angažmana zaradio najmanje milion i 428.387 evra, ali je ispred njega Italijan Renato Soru koji je prijavio milion i 565.000 evra dodatnih prihoda godišnje – to je njegova zarada „samo“ četiri dodatne aktivnosti, ali među njima je i direktorsko mesto telekomunikacione firme „Tiskali“.

Postoje najmanje dva razloga za ljutnju na poslanike. Ko god je pratio zasedanje Evropskog parlamenta mogao je da vidi koliko brzo se tamo glasa o najrazličitijim pitanjima. A građani koji su birali te poslanike možda bi mirnije spavali kada bi mogli da vide da poslanici znaju o čemu glasuju. Drugi razlog jeste to što mnogi poslanici možda i previše dobro znaju kada treba dići ruku, jer tokom svoje (plaćene) aktivnosti u udruženjima, organizacijama i kompanijama dolaze u kontakt s određenim interesnim grupama koje biti da im budu i važnije od njihovih birača. Drugim rečima, da se tako otvaraju vrata lobijima.

Upravni odbori, sitni pokloni, putovanja…

Upravo zato te dodatne aktivnosti evro-poslanika i interesuju organizaciju „Transparensi internešenal“. Ona redovno proverava njihove dodatne aktivnosti i podnosi izveštaj o njihovim prihodima. Prema najnovijem, ispada da gotovo trećina (31%), ima bar neki „poslić sa strane“. Naravno među njima ima velikih razlika.

Poslanici iz Francuske su tako dodatno zaradili ukupno 4,6 miliona evra, iz Italije 2,6 miliona, a iz Nemačke oko 1,4 miliona evra pored svojih redovnih prihoda kao zastupnici. „Transparensi internešenal“ konstatuje da su najbrži kod traženja dodatnih zanimanja poslanici desnih stranaka udruženih u Evropu nacija i sloboda (više od polovine, dok ih je najmanje među poslanicima stranaka leve orijentacije.

Evropski parlament je odraz društva i zato je normalno što među poslanicima ima i preduzetnika, vlasnika firmi, pa ako hoćete i igrača pokera, ali problem je to što neke od poslanika plaćaju i organizacije koje otvoreno zastupaju određene stavove. Spominju se tako komesarka EU za pravosuđe Vivijan Reding koja je članica upravnih odbora rudarskog preduzeća „Nirstar“ i nekadašnjeg fotografskog giganta „Agfa“, evro-poslanica Agnes Jongerijus koja je u nadzornom odboru Holandske pošte ili Austrijanac Paul Ribig koji je istovremeno i zvaničnik austrijske Trgovačke komore.

„Transparensi internešenal“ u svom izveštaju optužuje i lidere Evropskog parlamenta da ne čine dovoljno kako bi se sprečio sukob interesa, „sitni pokloni“ i lobiranje među poslanicima. Odgovarajući etički propis je doduše prihvaćen 2012, ali je kontrola slaba, a nadležni odbor nije nezavisan od predsednika Parlamenta. U proteklih pet godina bilo je najmanje 24 kršenja načela koje je Evropski parlament sam doneo, a da nijednom nije došlo do bilo kakvih sankcija.

Zaboravni poslanici

Članovi Evropskog parlamenta najčešće ne prijavljuju svoje prihode, poklone koje dobijaju ili pozive na određene manifestacije. Poslanici „zaboravljaju“ da prijave i „prijateljska“ putovanja koje im plaća neka strana vlada – recimo plaćen put u Azerbejdžan 2013. gde je trebalo da kontrolišu predsedničke izbore – a put im je platio predsednik te zemlje.

„Transparensi internešenal“ podseća da bi takve stvari bile nezamislive čak i u samim članicama EU. U Francuskoj npr. nezavisno telo ima široka ovlašćenja da kontroliše šta radi i koliko zarađuje svaki pojedini poslanik u parlamentu u Parizu. U Briselu – toga nema.