foto (BETAPHOTO AP Photo)Ruski Vrhovni sud naredio je u utorak zatvaranje nevladine organizacije Memorijal internešnel, najstarije grupe za zaštitu ljudskih prava, a danas se vodi saslušanje o mogućem zatvaranju njihove sestrinske organizacije Centar za ljudska prava Memorijal.
Sud je doneo presudu prema kojoj Memorijal mora da se zatvori prema ruskom spornom zakonu o „stranim agentima“ kojim se targetiraju nevladine organizacije i mediji koji su kritički orijentisani prema Vladi.
Državni tužioci su tvrdili da grupa sistematično odbija da sebe označi kao „stranog agenta“ na svom vebsajtu i na drugim objavljivanim materijalima, kako se zahteva zakonom, pošto je dobijala finansije iz inostranstva, odnosno iz Kanade, Nemačke i Poljske, pišu agencije.
NVO Memorijal je saopštila da „nema zakonskih osnova“ da se protiv nje vodi sudski proces, te je zakon nazvala sredstvom za gušenje nezavisnih grupacija.
Zatvaranje nevladine organizacije je poslednja u nizu inicijativa ruskih vlasti ove godine da suzbiju gotovo sve oblike disidentstva – od opozicionih grupa kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog do nezavisnih medija i grupa za zaštitu ljudskih prava.
Tužioci su u sudu NVO Memorijal označili kao „javnu pretnju“, optužujući je da je plaća Zapad da bi pažnju usredsredila na zločine iz ere Sovjetskog Saveza, umesto da ističe „slavnu prošlost“.
Advokati Memorijala su naglasili da grupacija radi za „zdravlje nacije“ i da je NVO prijatelj Rusije, a ne njen neprijatelj, te su argumente za njenu likvidaciju ocenili kao „apsurdne“ i „orvelovske“.
NVO je kasnije u utorak saopštila da će raditi na tome da ospori sudsku odluku i pronađe legitiman način da nastavi sa svojim radom.
„Memorijal nije organizacija, čak nije ni društveni pokret. Memorijal predstavlja potrebu ruskih građana za istinom o njihovoj tragičnoj prošlosti i sudbini miliona ljudi“, navodi se u saopštenju Memorijal internešnel.
Izvršna direktorka Memorijala Elena Zemkova je nedavno na konferenciji za novinare rekla da će „u slučaju najgoreg mogućeg scenarija“ organizacija „početi sve ispočetka“. „Naći ćemo ponovo novac i prostorije“, rekla je.
Memorijal internešnel je osnovana 1990-ih s ciljem da se pruži podrška ljudskim pravima u savremenoj Rusiji dok se istovremeno ukazuje na zloupotrebe iz ere SSSR-a. Jedan od njenih osnivača je bio Nobelovac, nuklearni fizičar koji je postao antikomunistički disident i borac za građanske slobode Andrej Saharov. Organizacija je pretežno decentralizovana i uključuje više od 60 ogranaka širom 85 ruskih regiona.
Nekoliko sati pre objavljivanja presude u utorak, grupa od oko 200 pristalica Memorijala se okupila ispred Vrhovnog suda u znak podrške. Student ekonomije Artemija Korulka (23) sudbinu Memorijala doživljava lično.
Njegov pradeda je ubijen kao poljski špijun za vreme čistke Josifa Staljina 1937. i Memorijal je istražila njegov slučaj. „Ovde sam da iskažem svoj stav. Memorijal je pomogao mojoj porodici i sada je na mene red da vratim uslugu“, rekao je Korulko, preneo je Moskou tajms.
U zajedničkom saopštenju bivšeg predsednika SSSR-a Mihaila Gorbačova i urednika Novaja gazete Dmitrija Muratova je prošlog meseca apelovano na tužioce da opozovu inicijative protiv Memorijala.
„Dugoročno delovanje Memorijala je uvek bilo usmereno na oživljavanje istorijske pravde, očuvanje sećanja na stotine hiljada žrtava tokom godina represije, sprečavanje da se takve stvari događaju sada i u budućnosti“, navodi se u zajedničkom saopštenju koje je izdato pre mesec dana.
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova, američki Stejt department i Evropska služba za spoljne poslove osudili su presudu ruskog Vrhovnog suda. Presuda je „više nego nerazumna“, saopštila je Nemačka. Slične stavove su izneli i međunarodne grupe za zaštitu ljudskih prava i grupe za očuvanje sećanja na Holokaust.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
