Pregovori o Jemenu na ivici propasti 1Jemen Foto: EPA-EFE/ YAHYA ARHAB (arhiva)

O tome sve glasnije govore prve diplomate pojedinih država. Britanski ministar spoljnih poslova DŽeremi Hant, prilikom nedavne posete Jemenu, saopštio je da mirovni proces može da „umre“ za nekoliko nedelja, ukoliko obe strane ne pokažu želju za njegovim opstankom.

Pregovori se vode u Štokholmu, s tim što je Berlin u januaru bio domaćin jednoj rundi razgovora. U februaru se pregovaralo o povlačenju hutskih snaga iz Al Hudaide i prekidu vatre. Dogovor o prekidu vatre podržali su Abed Rabo Mansur Hadi, koji je načelu vlade koju podržava Saudijska Arabija i vođa Huta, Abdul Malik al Huti.

Međunarodna percepcija sukoba takođe otežava pronalaženje rešenja. Rezolucija SB UN 2216 iz aprila 2015. kod brojnih zemalja ocenjuje se kao rezultat velike popustljivosti pred američkim i saudijskim zahtevima. One primećuju da ona ne uzima u obzir interese Huta i njihovu snagu na terenu, već traži od njih bezuslovno povlačenje i predaju oružje.

Pored toga, pregovori koje UN priželjkuju, zanemaruju poteškoće koje su se javile usled podela u južnim delovima zemlje i jasnijim formulisanjem separatističkih ciljeva, sličnim istorijskim podelama u Jemenu. Dok se Huti smatraju ideološki bliskim restaturaciji „imamatske monarhije“, skorije oblikovani južnjački pokret flertuje s nostalgijom za socijalističkom prošlošću. Jemen je, inače, jedina zalivska republika, što mu dodatno otežava integraciju. Separatističke snage na jugu pokušale da se oblikuju 2017. stvaranjem Južnjačkog prelaznog saveta uz direktnu podršku iz UAE.

Na čelu tog saveta je general major Aidarus al Zubaidi, kaže da njegov pokret kontroliše osam provincija na jugu, uključujući glavni grad Aden, koji priznaju UN. On saopštava da vlada nema uticaja na jugu, a bez podrške Rijada ona bi se sasvim raspala, što bi dovelo zemlju u stanje „potpunog haosa“.

NJegov pokret želi posmatrani referendum za nezavisnost od severa i obnovu status kvoa pre ujedinjenja. On tvrdi da nije reč o odvajanju, nego o nastojanju da jedan deo zemlje, koji je ujedinio s drugim, sada želi obrnuti proces. „Bilo je to ujedinjenje nametnuto od dva totalitarna režima“ kaže Zubaidi.

Reč je ideološki razuđenoj strukturi u kojima se nalaze salafistički pokreti i nostalgičari za periodom socijalističkog Južnog Jemena. To je još jedan činilac koji pokazuje sasvim podeljenu antihutsku grupaciju, a okvir pregovora koji predviđa rezolucija UN, sve ovo stavlja u „mrtvi ugao“.

Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jemen je britanski diplomata Martin Grifits koji ima obilato balkansko iskustvo. NJegov najbliži saradnik je holandski general Patrik Kamert koji vodi posmatrački tim. I on je bio na Balkanu kao pomoćnik načelnika Štaba misije UNPROFOR u Bosni.

Sukob u Jemenu nije ništa manje brutalan i krvav od sirijskog, ali je godinama u senci događaja na Bliskom istoku. On se sada pretvorio u „tinjajući sukob“ s povremenim erupcijama snažnog nasilja, pa su sukobljene strane ukopane u svoje rovove. Poslednji veliki okršaj bila je bitka za luku na Crvenom moru, El Hudaidu koja je bila pod kontrolom Huta. Huti su pripadnici zajidske manjine, jedne ibadi frakcije šiitskog islama koja je još dominantna u Omanu. Zajidi čine oko četvrtine populacije Jemena i veruju u imamatsku interpretaciju islama, što ih dovodi u vezu sa dubokim „antisaudizmom“. Sukob s njima smatra se jednim rukavcem opštijeg sukoba sa Iranom.

Hutska upornost već nekoliko godina je zadivljujuća. Oni nisu pred porazom, niti je koren njihove snage „iranska pomoć“ o kojoj se pričaju mnoge bajke. Izdržljivost Huta može samo da se objasni snagom njihovog nacionalizma. Vođa Huta Abdulmalik el Huti, osuđuje saudijsku agresiju čiji cilj je „gušenje želje Jemenaca za slobodom i dostojanstvom“. U predelima koji se nalaze pod kontrolom njegovih snaga preklapaju se protivljenje međunarodnom poretku koji se dovodi u vezu sa dominacijom SAD i mešanjem njenih štićenika iz Rijada i zahtev za samoopredeljenjem severnih delova visoravni.

Huti nazivaju Saudijsku Arabiju „lutkom“ u rukama SAD, ali odbijaju optužbe za svoju antijevrejsku orijentaciju. „Naš problem je cionizam i okupacija Palestine, a Jevreji nemaju čega da se boje“, poručuju njihovi zvaničnici.

Rat u Jemenu bio je debitantski državnički potez saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, dok je još bio zamenik prestolonaslednika i ministar odbrane. Zemlja je ušla u rat sa entuzijazmom. Prebogati princ Alvalid bin Talal obećavao je tada svakom saudijskom pilotu „rols rojs“ za učešće u bitkama. Pošto je vazdušne operacije preuzela mnogo spremnija i iskusnija avijacija UAE, njega je taj zanos napustio, a pošto je iskusio otmeni pritvor u hotelu Ric Karlton, zajedno sa desetinama drugih svojih rođaka, sasvim je bacio u zaborav prvobitne ratničke ideje.

U tom „zaboravu“ traje i dalje konflikt na koji povremeno podsećaju tragične fotografije stradalih i dece, koje služe zgražavanju javnosti, ali sve to ne utiče na okončanje rata.