Premijer Grčke s kancelarkom Merkel o problemu duga, a i ratnih reparacija 1Foto: Beta/AP Photo/Michael Sohn

„Prvo želimo da vratimo poverenje i kredibilitet Grčke, podrivan godinama krize zbog kojih je ekonomija pala“, rekao je Micotakis o svom prvom sastanku sa šeficom vlade Nemačke Angelom Merkel.

„Potom ćemo razgovarati o temi duga“, rekao je Micotakis, postavljen za premijera posle zakonodavnih izbora 7. jula, kada je njegova stranka Nova demokratija (ND) dobila apsolutnu većinu.

„Što je rast jači, lakše je zadržati dug na održivom nivou“, rekao je Micotakis.

„Ono što prvo želimo jeste da dobijemo politički kredibilitet kao vlada koja reformiše i koja pre svega generiše rast“, insistirao je on.

Pitanje delimičnog ili potpunog otpisa duga „razmatraće se u odgovarajuće vreme s kreditorima i, eventualno, bilateralno“, rekao je on.

Nemačka, na čelu dogovora bivše radikalne levičarske vlade Aleksisa Ciprasa i grčkih kreditora u 2015. godini, uvek je odbacivala ideju o delimičnom otpisu grčkog duga.

Međutim, taj dug je šreveliki teret za privredu koja se oporavlja jer dostiže 179 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

U vreme kada je treći „paket pomoći“ odobren Grčkoj pod drastičnim uslovima 2015. godine, Međunarodni monetarni fond (MMF) se izjasnio za delimično otpisivanje duga.

Novi šef vlade rekao je da se nada „pozitivnoj reakciji“ Berlina i na zahtev grčkog parlamenta za otvaranje pregovora o ratnoj odšteti za Drugi svetski rat. Bolan sudski spor o tome i temu koja je osetljiva u Grčkoj, oživeo je Aleksis Cipras, dok se Nemačka uvek tome protivila.

U 2018. grčka parlamentarna komisija procenila je da bi Nemačka trebalo da isplati bar 270 milijardi evra Grčkoj, kako za štetu, tako i za pljačku tokom Velikog rata i za zločine tokom nacističke okupacije (1941-1944), kao i za prinudni zajam Grčke nacističkoj Nemačkoj „ugovoren“ 1942. godine, kojim je Grčka nacistima praktično platila troškove okupacije.

Grčka procenjuje da ukupna šteta koju joj je Nemačka nanela tokom Drugog svetskog rata po današnjim cenama iznosi najmanje 292 milijarde evra, a traži još 9,2 milijarde evra za štetu iz Prvog svetskog rata.

Pre četiri godine Grčka je prešla ivicu bankrota i ostaje pod nadzorom svojih poverilaca.

Među grčkim obavezama je postizanje visokih primarnih budžetskih suficita od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) narednih godina.

Od svoje predizborne kampanje Kirijakos Micotakis pokušava smanji tu stopu budžetskog suficita da bi stvorio rast, ali Angela Merkel i Brisel su se do sada oglušili na njegove zahteve.

Lider Nove demokratije krenuo je na turneju po Evropi s prvom stanicom u Parizu prošle nedelje, gde je pozvao francuske investitore da „iskoriste mogućnosti“ koje nudi Grčka.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.