Premijer Letonije se povlači sa funkcije pošto su koalicioni partneri odbili rekonstrukciju vlade

Karins je na Iksu, ranijem Tviteru, rekao da druge dve stranke – konzervativna Nacionalna alijansa i centristička Ujedinjena lista – „blokiraju rad usmeren na dobrobit i ekonomski rast“.

Karins (56) planirao je da ostane na mestu premijera nakon što je najavio novu rundu koalicionih pregovora, ali su dva koaliciona partnera rekla da je to protiv Ustava Letonije, saopštila je Baltička novinska služba.

Letonska televizija je saopštila da je Karins, rođen u Vilmingtonu u Delaveru, zatražio od Novog jedinstva da predloži novog kandidata za premijera i da on neće biti lider sledeće vlade.

Karins je rekao da će u četvrtak podneti ostavku predsedniku Edgarsu Rinkevicsu.

Posle opštih izbora održanih u oktobru prošle godine, tri stranke su u decembru potpisale sporazum o formiranju koalicione vlade. Zajedno imaju 54 mesta u Seimi, letonskom parlamentu koji ima 100 mesta.

Karins je u petak najavio svoju nameru da okonča sadašnju vladajuću koaliciju i formira novu, nakon što su dve stranke odbile njegove predloge za rekonstrukciju i revidirali prioritete.

Letonija i njeni baltički susedi, Estonija i Litvanija, teško su pogođeni energetskom krizom zbog zavisnosti od ruskog gasa.

Ove tri zemlje su prekinule uvoz prirodnog gasa iz Rusije nakon njene invazije u februaru 2022. godine, a Letonija se sada uglavnom oslanja na sopstvene rezerve gasa i uvoz iz Litvanije.

Letonija trenutno ima jednu od najviših stopa inflacije u Evropskoj uniji, iako se smanjila u poslednjih šest meseci, i u julu iznosi 6,4 odsto.

Naredni parlamentarni izbori u ovoj zemlji zakazani su za 2026. godinu.