Raspad vlade Letonije zbog ruskog hibridnog ratovanja?

Rusija zavarava protivdronsku odbranu na istočnom krilu NATO, a u sporu oko toga raspada se vlada pogođene države – članice Evropske unije, Letonije. To bi otprilike bio je veoma sažet rezime najnovijih događaja na Baltiku.

Ali na drugi pogled, ta epizoda pre svega otkriva slabost evropske bezbednosne arhitekture. DW je o tome razgovarao sa stručnjacima iz Letonije.

Šta se dogodilo?

Ukrajina već mesecima izvodi kontranapade novim vrstama dronova duboko u ruskom zaleđu, a na meti je pre svega naftna infrastruktura. Takvi udari više puta su bili uspešni, a ostale dronove Rusija je uspela ili da obori ili da ih odbije elektronskim ometanjem.

I 7. maja je Rusija očigledno koristila takve ometajuće signale, nakon čega su dve ukrajinske bespilotne letelice skrenute ka zapadu, ušle u letonski vazdušni prostor i na kraju se srušile. Jedna od njih izazvala je požar u bivšem skladištu goriva. Prema izveštajima, letonska vojska nije primetila dronove sve do njihovog pada pa nije ni aktivirala odbrambene mere, niti podigla uzbunu.

Premijerka Evika Silina iz liberalno-konzervativne stranke Novo jedinstvo, proglasila je odgovornim ministra obrane Andrisa Sprudsa koji je potom, pod njenim pritiskom, podneo ostavku. Ali onda je i devet poslanika njegove Progresivne stranke napustilo vladajuću koaliciju, pa je premijerka ostala bez parlamentarne većine – i 14. maja takođe najavila svoju ostavku.

Šta sada sledi u Letoniji?

„Spolja gledano verovatno izgleda kao da je incident s dronovima izazvao kolaps koalicije“, kaže za DW Elina Egle Lokmele, predsednica Udruženja letonske odbrambene industrije. Ali ona ocenjuje da politika nije ispunjavala sopstvena obećanja, naročito kada je reč o odbrani – i zaključuje: „U toj situaciji mnogo se toga poklopilo.“

U heterogenoj trostranačkoj koaliciji premijerkinog Novog jedinstva, zeleno-konzervativne Seljačke stranke i levičarskih Progresivaca, od samog dolaska na vlast stalno su izbijali otvoreni sukobi. Paralelno s krizom oko dronova, zbog optužbi za korupciju pali su i ministar poljoprivrede, kao i generalni sekretar vlade.

Redovni parlamentarni izbori ionako su zakazani za 3. oktobar. Do tada bi zemlju trebalo da vodi privremena vlada. Predsednik države Edgars Rinkevičs poverio je mandat Andrisu Kulbergsu, poslaniku najveće opozicione stranke.

Lobistkinja industrije naoružanja, Lokmele, kaže za DW da se zemlja, prema njenom mišljenju, ne nalazi u krizi, već da birači sada imaju priliku da sami prosude koje stranke deluju odgovorno. „To je veoma dobra lekcija za našu demokratiju.“

Koliki je zaostatak u odbrani od dronova?

Mnoge više zabrinjava ono što je incident otkrio kada je reč o odbrani teritorije NATO. „Nebo uopšte nije bezbedno“, kaže za DW Maris Andzans, direktor Centra za geopolitičke studije u Rigi. Razlog je, po njemu to što Letonija za sada nema odbrambene sisteme Patriot ili IRIS-T.

Letonska vlada je 2024. odobrila izdvajanje za odbranu u iznosu od 650 miliona evra do 2036. U tom okviru, zemlja želi da, zajedno sa Estonijom, već ove godine stavi u upotrebu nemački PVO-sistem IRIS-T. Za odbranu kratkog dometa trebalo bi da se pobrine švedski RBS 70 NG. Ali postojeći sistemi, među kojima je i NASAMS koji je u Letoniji rasporedila Španija, nisu dovoljni, smatra Andzans: „Kad bismo morali da se nosimo s 50 dronova odjednom – ili kao Ukrajina povremeno čak i sa stotinama dronova i raketa istovremeno – to ne bismo mogli.“

Nažalost, nisu izvučene poruke iz prvog pada ruske bespilotne letelice tipa Šahed u Letoniji u jesen 2024, kaže Andzans. U međuvremenu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio slanje stručnjaka za dronove u Letoniju, te s predsednikom Rinkevičsom dogovorio saradnju.

Ukrajina trenutno ima tehnološku prednost kod delimično veštačkom inteligencijom potpomognutih napadačkih i odbrambenih dronova. To Kijevu omogućava da s jedne strane napada strateške ciljeve u Rusiji, a istovremeno da svoje tehnologije ponudi i drugim državama, na primer zalivskim zemljama koje napada Iran ili i Nemačkoj.

Preusmereni ukrajinski dronovi su deo ruske hibridne strategije?

Kao i Ukrajina, i tri baltičke države, Letonija, Litvanija i Estonija, nekada su bile deo Sovjetskog Saveza i zbog tog iskustva težile su vezivanju za Zapad. To je već ostvareno pristupanjem NATO i Evropskoj uniji u proljeće 2004. Kao odgovor na rusku aneksiju ukrajinskog poluostrva Krima 2014, NATO je, s ciljem odvraćanja, rasporedio multinacionalne jedinice na Baltiku i u Poljskoj.

Uprkos tome, te tri države i dalje strahuju da bi Moskva mogla da povredi i njihov suverenitet. Posebno u Letoniji i Estoniji i dalje postoje velike ruske manjine, koje su takođe meta ruske propagande. Stručnjaci i na Baltiku beleže pokušaje destabilizacije u okviru šire ruske hibridne strategije.

Za sada ništa ne upućuje na to da je Rusija u ovom slučaju ciljano usmerila ukrajinske dronove prema Letoniji i njima namerno ciljala bivše skladište goriva. Ali, bilo namerno ili ne, incidenti još jednom pokazuju koliko je hitno poboljšati odbranu od dronova zemalja NATO.

I 17. maja Letonija je ponovo prijavila kratkotrajno narušavanje njenog vazdušnog prostora dronom – a istoga dana, na istoku Litve srušio se ukrajinski dron opremljen eksplozivom.

U utorak 19. maja ukrajinski dron ušao je u vazdušni prostor Estonije gdje su ga oborili avioni NATO. Kijev se izvinio zbog incidenta, ali je za to okrivio Rusiju.