Novi izveštaj ICCT o ruskim hibridnim aktivnostima protiv Evrope: Identifikovani novi izvršioci, među njima i Srbi

Od objavljivanja prethodnog izveštaja septembra prošle godine (ICCT) i GLOBSEC (međunarodna neprofitna organizacija sa sedištem u Bratislavi koja se bavi bezbednosnim i spoljnopolitičkim pitanjima) o vezi ruske kriminalno-terorističke mreže i njenoj upotrebi takozvanih „jednokratnih“ agenata za sabotažu, diverziju ili terorističke aktivnosti, identifikovani su novi incidenti i novi izvršioci starih (pre leta 2025.) i novih (od leta 2025. do februara 2026.).

Novi incidenti

Identifikovana su 41 nova incidenta, čime se ukupan broj poznatih slučajeva od februara 2022. do februara 2026. povećava na 151. Od ovih 41 novog incidenta, dvanaest se desilo u drugoj polovini 2025. i početkom 2026.

Dvadeset devet novih incidenata identifikovano je retrospektivno: osam početkom 2025, dvadeset u 2024. i jedan u 2023.

Kašnjenje u otkrivanju ovih planova uglavnom je zbog toga što mnogi incidenti postaju javni tek nakon završetka istraga ili kada se pojave novi dokazi koji omogućavaju pouzdanu atribuciju odgovornosti Kremlju.

Stoga je razumno pretpostaviti da je stvarni broj incidenata, posebno u poslednjem periodu, verovatno veći. Na primer, samo u 2025. nemačke bezbednosne službe registrovale su 320 sumnjivih pokušaja sabotaže, ali je precizna atribucija otežana jer se izvršioci retko identifikuju.

Geografska distribucija

Više od četvrtine novih incidenata (jedanaest) zabeleženo je u Poljskoj, koja je već bila najčešće ciljana zemlja. Sa ukupno 31 incidentom, Poljska sada jasno dominira kao primarni fokus ruskih aktivnosti.

Značajan porast zabeležen je i u Francuskoj (5 novih slučajeva, ukupno 20), što je sada druga najugroženija zemlja. Litvanija i Nemačka beleže po 15 incidenata, Velika Britanija 12, a Estonija 11.

Ova distribucija sugeriše da je podrška Ukrajini glavni faktor u odabiru ciljeva. Poljska, Francuska, Nemačka i Velika Britanija zajedno čine više od polovine svih identifikovanih incidenata. Baltičke države, koje Rusija derogatorno smatra delom „bliskog inostranstva“, predstavljaju gotovo petinu svih zabeleženih slučajeva.

Zanimljivo je da su skandinavske zemlje, iako značajni podržavaoci Ukrajine, registrovale relativno malo incidenata.

To bi moglo biti posledica toga što je, kako je pretpostavljeno u prvom ICCT-GLOBSEC izveštaju, Rusija mogla deo svojih skandinavskih operacija prepustiti Iranu, koji je želeo da iskoristi svoje kriminalno-terorističke resurse (takozvanu Foxtrot mrežu) sa sedištem u Švedskoj kako bi se dodvorio Rusiji.

Septembar 2025 – Grupa od 11 građana Srbije uhapšena je u Srbiji. Pre toga su putovali po Evropi, često u različitim kombinacijama, i bili su povezani sa nekoliko incidenata koji su imali za cilj podsticanje etničke i rasne polarizacije.

Ti incidenti uključivali su: polivanje zelenom bojom jevrejskih objekata u i oko Pariza, postavljanje skeleta sa natpisima na Brandenburškoj kapiji, lepljenje nalepnica sa genocidnim porukama u širem području Pariza i odlaganje odsečenih svinjskih glava ispred džamija u i oko grada.

Navodno su za ove zadatke bili specijalno obučavani u Srbiji od strane dvanaeste osobe, takođe Srbina, koji je i dalje u bekstvu. Francuske vlasti povezuju njihove aktivnosti sa stranim mešanjem neprijateljskog državnog aktera, tj. Rusije.

Oktobar 2025 – Rumunske i poljske vlasti u zajedničkoj operaciji sprečile su planove slanja eksploziva kroz Poljsku i Rumuniju ka Ukrajini.

Konkretno, plan je uključivao slanje dva zapaljiva paketa putem ukrajinske kurirske službe Nova Pošta, koja radi između zemalja EU i Ukrajine. Naprave su navodno bile namenjene da zapale i unište zgradu kurirske službe u centru Bukurešta.

Jedan ukrajinski državljanin, Vitalij S., uhapšen je u Poljskoj, dok je Rumunija pritvorila još dvoje neimenovanih ukrajinskih državljana.

Oktobar 2025 – Četvorica ruskih muškaraca, starosti od 26 do 38 godina, navodno iz Dagestana, uhapšena su u Francuskoj zbog sumnje da su planirali atentat na ruskog disidenta Vladimir Osečkin, osnivača organizacije za ljudska prava Gulagu.net.

Četvorica su, navodno, ranije 2025. već putovala do Osečkinove rezidencije u Francuskoj radi izviđanja. Jedan od njih je takođe imao francusko državljanstvo.

Novembar 2025 – Francuske vlasti uhapsile su troje ljudi u okviru istrage o francusko-ruskom udruženju osumnjičenom za širenje kremljovske propagande i prikupljanje informacija za ruske interese. Četrdesetogodišnji Rus uhvaćen je na video-nadzoru dok lepi proruskе plakate na Arc de Triomphe, a zatim izveštava vođu udruženja, SOS Donbass, organizacije osnovane 2022. da „podrži narod Donbasa koji živi pod bombama od 2014“.

Novembar 2025 – Trojica Ukrajinca digla su u vazduh železničke pruge u istočnoj Poljskoj. Jedan voz je jedva izbegao oštećeni deo šina. Izvršioci su ušli u Poljsku specijalno da izvedu napad, a odmah nakon toga vratili su se u Belorusiju. Jedan od njih je navodno imao dugoročnu vezu sa ruskim obaveštajnim službama i ranije je bio uključen u neuspešan eksplozivni napad na fabriku u Ukrajini.

Pored praćenja prošlih napada, prethodni izveštaj se fokusirao na njihove izvršioce. Sada baza sadrži 172 osobe što je povećanje od 41 izvršioca u odnosu na prethodni izveštaj.

Tri bitna obrasca se ističu, navodi se u izveštaju.

Oko 95 odsto izvršilaca su obični građani bez formalne veze sa ruskim obaveštajnim službama. Samo jedan slučaj uključuje operativce ruskih bezbednosnih službi, a devet slučajeva uključuje osobe sa vezama sa takvim strukturama.

Finansijska dobit je glavni motiv za učešće u ruskim kinetičkim aktivnostima. Iako su neki izražavali pro-Kremlj simpatije, osim jednog slučaja, svi su motivisani novčanom naknadom.
Suprotno uobičajenoj percepciji „jednokratnog agenta“, oko 90 odsto je delovalo u grupama, često većim.

Kada je reč o izvršiocima 11 osoba su mlađi od 18 godina (najmlađi 16), još 14 između 18–21. Često ranjiva grupa, poput maloletnih izbeglica iz Ukrajine bez stabilnog prihoda. Regrutovani su preko TikToka, Telegrama i prijatelja.

Najveća grupa, uglavnom Ukrajinci, Belorusi i osobe sa duplim rusko-evropskim državljanstvom, u 30–50-im godinama, u teškim socio-ekonomskim uslovima. Neki u kontaktu sa poznanicima iz ratom pogođenih teritorija, poput Donbasa, koji su radili za GRU.

Kriminalci, huligani i subverzivni elementi – 44 osobe sa kriminalnom prošlošću, 12 u huliganskim mrežama, 10 povezano sa ekstremnom desnicom. Zapošljavani i iz zatvora, često za fizičke ili kinetičke zadatke.

Ukupno 26 osoba (15 odsto) izražava jasnu pro-Kremlj poziciju. Većina svesna da rade za ruske službe i spremna da prihvate plaćanje, često veće sume za sofisticiranije napade (npr. napadi na NATO baze, železničku infrastrukturu u Nemačkoj, paljevine skladišta u Londonu).

Oko polovine izvršilaca nisu rezidenti ciljne zemlje. Putovali su specijalno da izvedu akciju i odmah se vraćali. Većinom iz Centralne, Istočne ili Južne Evrope (Moldavija, Srbija, Bugarska). Plaćeni su relativno male sume, često stotinama evra.

Nove pojave uključuju Kolumbijce u ruskim sabotažama u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Baltičkim državama, verovatno povezano sa njihovim učešćem na ratištima u Ukrajini, stoji u izveštaju.