Promovisao pedofiliju, priveden pa pušten: Kako je moguće da je Faraon danas na slobodi?

Spot pesme pod nazivom „Žig zveri“ ovog influensera, u produkciji Toxic music, počinje kadrom „maloletnice“ koja se moli ispred „ikone“ na kojoj je Faraon, uz reči „Sveti tatice, nisam bila dobra. Hoćeš me kazniti?“. Ostatak pesme ima istu tematiku – pedofiliju, a veći deo spota sniman je u dečijoj igraonici. „Maloletnicu“ glumi njegova mlađa sestra, ispred koje on u jednom delu spota stavlja čokolino, kašicu i lisice.

Faraon se nije zaustavio objavljivanjem pesme. Naime, za dve nedelje, koliko je spot bio dostupan na mrežama, devojčice su objavljivale TikTok snimke uz ovu pesmu i javljale mu se putem društvenih mreža, što je on objavljivao na svojim profilima, uz seksualne komentare – što privatno devojčicama, tako i javno na mrežama dok jede kašu za bebe.

Posle dve nedelje uznemirenosti javnosti, tokom koje je prvo udruženje OsnaŽene skrenulo pažnju na ovaj sadržaj i apelovalo da se spot masovno prijavljuje Meti, a kasnije je i Jutjuber Mario Vrećo objavio spreman formular za prijavu MUP-u, Faraon je priveden.

„Nakon što su na više društvenih mreža uočeni video-zapisi u kojima nalog pod nazivom ‘Faraon’ promoviše pedofiliju i zloupotrebu maloletnih lica u pornografske svrhe, policijski službenici Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku, u saradnji sa Policijskom upravom u Sremskoj Mitrovici i Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, identifikovali su korisnika navedenog naloga kao M. R. (1995) iz Sremske Mitrovice. Protiv njega su tokom 2025. i 2026. godine već podnete krivične prijave zbog krivičnih dela nedozvoljene polne radnje i polnog uznemiravanja, nakon što je pokušao obljubu više maloletnih devojčica“, navodi se u saopštenju MUP-a objavljenog 17. jula.

Dan kasnije ipak izlazi video zapis na kojem Faraon na slobodi preti krivičnim prijavama, uz reči: „Svi koji su prenosili laži o meni imaju 24 sata da me kontaktiraju ili ću ih krivično tužiti“.

Dakle, bez obzira na uznemirenost javnosti i činjenice da je već dva puta bio osumnjičen za pokušaj obljube maloletnih lica, Faraon je danas na slobodi, a jedina kazna jeste gašenje njegovih profila na društvenim mrežama.

Danas je kontaktirao Marka Radmanovića Faraona, koji je prvobitno pristao da nam da izjavu, ali kada je čuo pitanje – koga planira da prijavi – naveo je da smo pogrešili broj i da nije jutjuber.

Obrazac koji traje godinama

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana OsnaŽene⚡ (@osnazzene)

Ana Zdravković iz udruženja OsnaŽene smatra da ne bi trebalo da se oslanjamo na njegove izjave po izlasku iz policijske stanice.

„On je bio na razgovoru u policiji, što je uobičajena procedura, policija ne može da ga zadrži dok ne prikupi dovoljno dokaza. Njegova tvrdnja da su za svega tri sata pregledani i veštačeni svi telefoni i laptopovi deluje mi malo verovatno. Pretpostavljam da je policija tek započela obradu zaplenjenih uređaja i drugih dokaza. Zbog toga je očekivano da bude pušten dok traje veštačenje, saslušavanje svedoka i prikupljanje svih relevantnih informacija potrebnih za eventualni postupak“, objašnjava Zdravković.

Dodaje da joj nije poznato ni u kojoj su fazi dve ranije krivične prijave koje su, prema dostupnim informacijama, podnete protiv njega pre dve ili tri godine.

„Organizovale smo masovno prijavljivanje njegovog sadržaja na Jutjubu i započele rad na pripremi krivične prijave protiv njega. Važno je istaći da ovo nije osoba koja se tek sada pojavila u javnosti. On godinama objavljuje sadržaj koji izaziva ozbiljne reakcije“, ukazuje.

Zdravković podseća da je Faraon pre godinu ili dve otvorio lokal u Terazičkom tunelu pod nazivom „TikTok mafija shop“, gde je organizovao izazove za maloletnike. Učesnici su izvršavali različite zadatke kako bi dobili besplatna pića, a sve je bilo snimano i objavljivano na društvenim mrežama.

„Postojao je snimak na kojem se vide maloletna lica, a jedan od izazova podrazumevao je da dečak ugrize devojčicu za grudi kako bi joj napravio šljivu, nakon čega je dobio nagradu. Većina tog sadržaja je kasnije uklonjena sa interneta, ali je bio javno dostupan. Ovo nije izolovan incident, već obrazac ponašanja koji traje godinama i pojavljuje se u različitim oblicima“, ističe Zdravković.

Ukoliko se utvrdi krivična odgovornost, smatra da je važno da postoje odgovarajuće pravne posledice. Nada se da će nadležni organi prikupiti sve potrebne dokaze i sprovesti postupak do kraja.

„On sada pokušava da deo svog sadržaja predstavi kao šalu, a njegova sestra na društvenim mrežama tvrdi da je sve bilo iscenirano. Međutim, nije suština u tome da li neko nešto naziva šalom, već kakvu poruku takav sadržaj šalje i kakve posledice može da ima“, navodi Zdravković.

S obzirom na to da ga pojedini opravdavaju govoreći da je reč o umetničkoj slobodi, naša sagovornica kaže da to nije relevantno u ovom slučaju.

„To što postoje i drugi problematični sadržaji ne umanjuje ozbiljnost ovog. Nadam se da će ovaj slučaj poslati jasnu poruku da ovakve stvari ne mogu da prolaze bez odgovornosti i da će predstavljati važan presedan za sve autore sadržaja“, zaključuje Zdravković.

Zašto javno dostupni snimci nisu dovoljni za krivični postupak?

Pravnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović objašnjava za Danas da sama činjenica da je neko saslušan ne znači automatski da će mu biti određeno zadržavanje – policija prikuplja obaveštenja i dokaze, ali odluku o zadržavanju do 48 sati donosi nadležni javni tužilac.

„Ono što je sada važno jeste da se utvrdi da li su u ovom predmetu uzeti u obzir i ranije prijave koje su podnošene protiv njega, kao i u kojoj su fazi ti postupci. Logično bi bilo da se svi raspoloživi podaci objedine kako bi tužilaštvo moglo da proceni da li postoji osnov za pokretanje istrage“, ukazuje Macanović.

Kada je reč o sadržaju koji je objavljivan na društvenim mrežama, naša sagovornica objašnjava da sama činjenica da su snimci ili poruke javno dostupni ne znači da su automatski dovoljni za vođenje krivičnog postupka.

„Ukoliko postoje navodi da su oštećena maloletna lica, neophodno je utvrditi njihov identitet kako bi mogla da dobiju status oštećenih u postupku. Tek tada je moguće prikupiti njihove iskaze i druge dokaze koji su potrebni za vođenje postupka. To je problem sa kojim se institucije suočavaju i u drugim predmetima koji se odnose na zloupotrebe putem društvenih mreža. Identifikacija žrtava je jedan od ključnih koraka, naročito kada su u pitanju maloletnici, jer u postupku učestvuju i njihovi roditelji ili zakonski zastupnici“, dodaje.

Macanović ističe da to ne znači da je postupak nemoguć, već da je složen i da zahteva prikupljanje velikog broja dokaza – ukoliko postoji više prijava koje ukazuju na isti obrazac ponašanja, to može biti značajno za istragu, jer može ukazivati na ponavljanje istog načina izvršenja dela.

„Upravo zbog toga je važno da nadležni organi sagledaju sve prijave i sve raspoložive dokaze kao celinu. Ovaj slučaj, osim što otvara pitanja konkretnog postupanja institucija, pokazuje i šta je potrebno sistemski unaprediti. Suštinski, čini se da i dalje ne postoji dovoljno političke volje da se oblast visokotehnološkog kriminala razvija u skladu sa izazovima koje danas imamo“, smatra Macanović.

Kaže da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nadležno za celu Srbiju, a istovremeno raspolaže ograničenim kapacitetima, što predstavlja ozbiljan izazov kada je reč o efikasnom postupanju u predmetima koji se odnose na zloupotrebe na internetu.

„Trenutno je u javnoj raspravi novi Program borbe protiv visokotehnološkog kriminala, koji praktično predstavlja treći strateški dokument u ovoj oblasti. Međutim, stiče se utisak da predviđene mere ne donose značajnije iskorake u odnosu na prethodne dokumente, već uglavnom ponavljaju već postojeće aktivnosti. Posebno zabrinjava to što ni ovaj program ne prepoznaje u dovoljnoj meri digitalno nasilje nad ženama i devojčicama kao posebnu oblast kojoj je potrebno sistemski pristupiti. Upravo zato je neophodno da se buduće politike ne zadrže samo na formalnim strateškim dokumentima, već da donesu konkretna unapređenja kapaciteta institucija i efikasniju zaštitu žrtava“, zaključuje Macanović.