Foto: EPA-EFE THOMAS PETER POOL

Iz kineske vlade nije stigao nikakav komentar na ovu Trampovu tvrdnju koju je objavio na Tviteru, bez dodatnih detalja, ali ovaj potez bi bio od velike koristi za američku automobilsku industriju koja je pretrpela gubitke zbog sve žešćeg trgovinskog rata između SAD i Kine.

Tramp i kineski predsednik Si Đinping su se, tokom večere na samitu G20, složili da je neophodno primirje u ovom ratu i dogovorili da u narednih 90 dana ne povećavaju carine kako bi bili mogući razgovori. Ukoliko ni tada ne bude postignut dogovor, carine na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara će početkom naredne godine porasti sa 10 na 25 odsto, a otvoriće se i mogućnost za uvođenje dodatnih carina na proizvode iz Kine. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova juče je saopštilo da su Si i Tramp svojim ekonomskim timovima dali instrukcije da rade na uklanjanju svih tarifa posle samita G20. Nakon vesti o primirju u trgovinskom ratu, na azijskim ali i globalnim berzama zabeležen je porast cena deonica – u Kini za oko 2,5 odsto, u Japanu jedan procenat, a u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj oko dva odsto.

Od kako je počeo trgovinski rat, SAD i Kina su međusobno uvodili sve veće carine u pokušaju da učine domaće proizvode konkurentnijim. Vlada SAD tvrdi da je njena carinska politika odgovor na „nepravednu“ trgovinsku praksu koju sprovodi Kina, i optužuje ovu zemlju za krađu intelektualne svojine. Od jula, SAD su uvele carine na kineske proizvode u vrednosti od 250 milijardi dolara. Kina je zauzvrat uvela carine na američke proizvode u vrednosti od 110 milijardi dolara tokom istog perioda. U okviru toga, SAD su uvele carine od 25 odsto na kineska vozila, povrh onih od 2,5 odsto koje su već postojale. U julu je Kina, koja je najveće svetsko tržište automobila, uvela carine od 40 odsto na uvoz američkih vozila. To je mnogo više nego 15 odsto, koliko iznose carine za druge trgovinske partnere Pekinga, a potez je primorao mnoge proizvođače automobila da povećaju cene.

U saopštenju koje je Bela kuća izdala posle samita G20 navodi se da će američke carine na kinesku robu ostati nepromenjene tokom narednih 90 dana, ali se i dodaje: „Ako po okončanju ovog perioda dve strane ne budu postigle sporazum, carine će sa sadašnjih 10 odsto biti povećane na 25.“ Američka vlada saopštila je i da je Kina pristala da „kupi određenu količinu poljoprivrednih, energetskih, industrijskih i drugih proizvoda iz SAD kako bi se smanjio trgovinski disbalans između dve zemlje.“ Iz Bele kuće navode da su obe strane obećale da će „odmah otpočeti pregovore o strukturalnim promenama koje obuhvataju transfer tehnologija, zaštitu intelektualne svojine, kao i sajber napade i sajber krađu“. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je novinarima nakon samita da je „sporazum efikasno sprečio dalje širenje ekonomskih sukoba između dve zemlje“.

Dogovoreno primirje će sprečiti planirani porast carina na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, ali, zbog njega neće biti ukinute carine koje se od jula već primenjuju na kineske proizvode ukupne vrednosti 250 milijardi dolara. Takođe, primirje nema uticaja na postojeće carine koje je Kina, u znak osvete, nametnula na američku robu vrednosti 110 milijardi dolara. Pitanje koje se sada postavlja je da li će dogovoreno primirje doprineti kraju trgovinskog spora. Iako je rezultat sastanka dvojice lidera na samitu G20 bolji nego što je očekivano, još uvek nije jasno kako će dve zemlje uspeti da reše fundamentalne nesuglasice i razlike. „Ne bi trebalo maštati o tome da će primirje okončati trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije. Ostaje da se vidi da li tokom tako kratkog vremenskog perioda može da se postigne pravi napredak u rešavanju spornih pitanja, ne samo kada je reč o trgovini, već i o intelektualnoj svojini“, kaže ekonomista i glavni strateg DBS banke Filip Vi.