ukrajina zastavaFoto: EPA-EFE/YEVGEN HONCHARENKO

Dva ruska vojnika prošetala su ulicom u Hersonu u prolećno veče početkom marta, samo nekoliko dana nakon što je Moskva zauzela ukrajinski grad.

Temperatura je te noći i dalje bila ispod nule, a struja je nestala, ostavljajući grad u potpunom mraku dok su se vojnici vratili u logor nakon nekoliko pića, prenosi Index.hr.

Dok je jedan teturao dalje, drugi je stao da obavi nuždu na ivici trotoara. Odjednom mu je nož zaboden duboko u desnu stranu vrata. Pao je na travu. Nekoliko trenutaka kasnije, još jedan ruski vojnik, pijan i onesvešćen, zadesila je ista sudbina.

„Odmah sam završio prvog, zatim sam sustigao drugog i ubio ga na licu mesta“, rekao je Arči, član ukrajinskog pokreta otpora, za Si-En-En. Kaže da je delovao po instinktu.

„Video sam orke u uniformi i pomislio, zašto ne. Nije bilo ljudi, nije bilo svetla i iskoristio sam priliku“, dodaje Arči, koristeći pogrdnu reč za Ruse.

Ovaj dvadesetogodišnjak je majstor mešovitih borilačkih veština, spretan i oštrih refleksa. Uvek je nosio nož za samoodbranu, ali nikoga nije ubio.

CNN ga naziva nadimkom kako bi zaštitio njegov identitet.

„Adrenalin je odigrao svoju ulogu. Nisam imao strah, nisam imao vremena za razmišljanje. Prvih nekoliko dana osećao sam se veoma loše, ali sam onda shvatio da su oni moji neprijatelji. Došli su u moj dom da mi ga oduzmu“, objašnjava Arči .

Arčijev izveštaj o događajima potvrdili su ukrajinski vojni i obaveštajni izvori koji su komunicirali sa njim i drugim partizanima. Bio je jedan od mnogih boraca otpora u Hersonu, gradu pre invazije od 290.000 ljudi koji je Rusija osvojila, ali nije mogla da slomi.

Ljudi u Hersonu su jasno izneli svoje misli ubrzo nakon što je Rusija 2. marta preuzela grad, izlazeći na glavni trg na dnevne proteste i noseći plavo-žutu ukrajinsku zastavu.

Međutim, kao prvi veći grad i jedini regionalni centar koji su ruske trupe uspele da zauzmu od početka invazije, Herson je bio važan simbol Moskve. Neslaganje se nije moglo tolerisati.

Demonstranti su dočekani suzavcem i pucnjem, organizatori i odvažniji stanovnici hapšeni i mučeni. Kada su mirne demonstracije propale, građani su se okrenuli otporu, a obični građani poput Arčija počeli su da deluju sami.

„Nisam bio jedini u Hersonu. Bilo je mnogo mudrih partizana. Najmanje 10 Rusa je ubijeno svake noći“, kaže Arči.

U početku su to bile samostalne operacije, a zatim su stanovnici počeli da se organizuju u grupe, koordinirajući svoje akcije sa ukrajinskom vojskom i obaveštajnim službama van grada.

„Vozio sam se po gradu sa prijateljem, tražeći skupove ruskih vojnika. Otkrili smo njihove rute patroliranja i potom dali sve informacije momcima na prvoj liniji fronta“, rekao je Arči za Si-En-En.

Ruski vojnici nisu bili jedine mete napada. Nekoliko vladinih zvaničnika, koje je postavila Moskva, takođe se našlo na udaru kritika tokom osam meseci ruske okupacije.

Njihova lica bila su na plakatima postavljenim po celom gradu, obećavajući osvetu za saradnju sa Kremljom. Ovaj psihološki rat je trajao sve vreme okupacije.

Mnoga od ovih obećanja su ispoštovana, pri čemu su neki od zvaničnika streljani, a drugi dignuti u vazduh u svojim automobilima. Takve incidente su proruske lokalne vlasti opisale kao „terorističke napade“.

Arčija su okupacione vlasti uhapsile 9. maja nakon što je prisustvovao paradi povodom Dana pobede, kojom se slavila pobeda Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu, noseći žuto-plavu traku na košulji.

Odveden je u lokalni istražni zatvor koji je preuzela ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) i koristio za mučenje ukrajinskih vojnika, obaveštajnih oficira i partizana.

„Tukli su me, mučili strujom, šutirali i udarali motkama. Ne mogu reći da su me izgladnjivali, ali nisu mi dali mnogo da jedem. Ništa se dobro tu nije dogodilo“, priseća se Arči.

Imao je sreću da je posle devet dana bio pušten i nakon što je bio primoran da snimi video-snimak na kojem je rekao da pristaje da sarađuje sa ruskim okupatorima. Njegov iskaz o tome šta se tamo dogodilo potvrdili su ukrajinski vojni izvori i drugi zatvorenici.

Ali mnogi drugi se nikada nisu vratili iz zatvora.

Ihor (29), koji je od CNN-a zatražio da mu ne otkriva prezime radi njegove zaštite, također je zatvoren u toj ustanovi.

„Ovdje su me držali 11 dana i sve to vreme čuo sam vrisku iz podruma. Ljude su mučili, tukli su ih motkama po rukama i nogama, čak su ih spajali na akumulatore i mučili vodom“.

Ihor je uhvaćen u dok je prevozio oružje i kaže da je srećom samo pretučen: „Došao sam kasnije. Prije toga su ljudi tamo bili premlaćivani na smrt. Kao dobrodošlicu, dobio sam elektrošokerom u noge. Jedan me je pitao zašto sam priveden, a druga dvojica su me počela udarati u rebra“.

Ihor je tekom zatočenja uspeo sakriti da je pripadnik hersonskog otpora i da transport oružja nije bio jedino čime se bavio.

Ihor kaže da je dostavljao i obaveštajne podatke ukrajinskoj vojsci, što bi mu donelo daleko brutalniju kaznu da je uhvaćen.

„Kad bismo nešto pronašli, snimili bismo fotografiju ili video i to poslali ukrajinskim snagama i onda bi oni odlučili hoće li to gađati“, objašnjava Ihor.

Među koordinatama koje je preneo ukrajinskoj vojsci bilo je i skladište u Hersonu: „Ruska vojska je ovde držala između 20 i 30 vozila, bili su to oklopni kamioni, oklopni transporteri i neki ruski vojnici“.

Ruske snage su iz skladišta uzele sve što je bilo vredno, ali zgrada i dalje ima tragove napada. Veliki deo krova se urušio, zidovi su oštećeni, a polomljeno staklo i dalje pokriva veći deo poda.

Ihor je koristio aplikaciju za razmenu poruka Telegram da bi svom vojnom kontaktu preneo lokaciju zgrade. Poslao je i snimak koji je tajno snimio.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.