Pritisci na Katar prete da izazovu širu krizu 1

Produžetak roka isposlovao je Kuvajt koji je posrednik u sukobu, objavila je saudijska agencija SPA, prenosi bečki Prese.

Šef diplomatije Katara, šeik Muhamed bin Abderahman El-Tani je, juče takođe, Kuvajtu dostavio odgovore svoje zemlje na 13 upućenih zahteva. Sadržaj odgovora nije odmah objavljen. I američki predsednik Donald Tramp takođe je pokušao da posreduje: telefonirao je vodećim političarima zemalja u konfliktu, uključujući katarskog emira šeika Tamima i saudijskog kralja Salmana, prenele su lokalne agencije. Uz to, nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel uputio se u trodnevnu posetu zemljama Persijskog zaliva. Juče po podne trebalo je da stigne u saudijski lučki grad Džedu.

Berlin nema ulogu posrednika u sporu, rekao je portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova. Međutim, Nemačka je jedna od malobrojnih zemalja koja održava dobre ili vrlo dobre diplomatske odnose sa svim akterima u Persijskom zalivu i oko njega, navodi Prese. A kriza može ozbiljno da pogodi evropske i nemačke interese, poput borbe protiv terorizma.

Saudijska Arabija, Egipat, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) optužili su Katar da podržava teroriste i 5. juna prekinuli diplomatske i ekonomske odnose sa tom zemljom. Vlada u Dohi odbacuje njihove optužbe. Prvobitno, od Katara je zahtevano da do nedelje, 2. jula, ispuni 13 zahteva, između ostalih zatvaranje televizije Al Džazira i jedne turske vojne baze. U suprotnom, Kataru se preti novim sankcijama.

Kakve bi mogle biti dalje sankcije nije poznato, ali bankari pretpostavljaju da bi novac mogao biti premešten iz zemlje, navodi Prese. I vlada UAE izrazila je bojazan da bi sukob mogao da eskalira. Ministar spoljnih poslova te zemlje sugeriše da bi Katar mogao biti isključen iz Saveta za saradnju zalivskih država. Šef diplomatije Kuvajta rekao je da su zahtevi ispostavljeni Kataru drakonski i da bi ih, tako postavljene, njegova zemlja morala odbiti. Zemlje koje su zahteve uputile kažu da o njima ne može biti pregovora.

U pozadini sukoba je konkurencija između sunitske Saudijske Arabije i šiitskog Irana sa kojim Katar održava diplomatske odnose, navodi Prese. Saudijska Arabija i SAD žele da izoluju Iran. Ekonomija takođe trpi zbog konflikta. Banke u regionu već su pogođene gubicima zbog pada cena nafte prošle godine. Pored toga što Katar ima velike rezerve energije, kriza prevazilazi regionalni značaj i zbog ekonomskog uticaja te države.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.