Procureli Putinovi baltički strateški dokumenti: „Ovo je ruska fantazija… rade to već 30 godina“

Između ostalog, dokumenti pokazuju nameru Moskve da osujeti izgradnju vojnih baza NATO-a, oslabi lokalne demokratske vlade, proširi ruski kulturni i jezički uticaj i ojača prokremljovske političke organizacije. Ali ruska invazija Ukrajine koja je usledila potkopala je skoro svaki aspekt planova koji su napravljeni 2021.

„Mnoge taktike su preuzete direktno od KGB-a“

„Estonija, naši saveznici i partneri odavno su svesni interesa Rusije da koristi hibridnu taktiku za postizanje svojih ciljeva i pokuša da konsoliduje svoj uticaj u drugim zemljama“, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas za Jahu njuz:

„To je klasična ruska igra – mnoge njihove taktike su preuzete direktno od KGB-a.“

https://www.danas.rs/svet/institut-za-proucavanje-rata-postoje-problemi-medju-ruskim-privatnim-jedinicama/

„Poznajemo našeg suseda“, nastavila je Kalas: „Naš posao je da neprestano delimo naše znanje o ruskim akcijama, gradimo otpornost i suprotstavljamo se direktnim i indirektnim pokušajima ruskog uticaja. Morali smo da ojačamo našu odbranu da bismo se suprotstavili svakoj pretnji, uključujući hibridnu pretnje. Takođe je ključno da se o ovim stvarima javno govori“.

Ingrida Šimonite, premijerka Litvanije, dala je sličnu izjavu za Jahu njuz nakon što je pročitala ruski plan za njenu zemlju, rekavši da je to sve nešto „što bi se moglo posumnjati“.

„Od obnove nezavisnosti, Letonija se suočila sa željom Rusije da ojača i proširi svoj uticaj u susednim zemljama. Letonija ima realan uvid u rusku spoljnu politiku i njene inicijative. Letonija se na međunarodnom nivou aktivno zalaže i promoviše izolaciju Rusije, ali se i dalje bavi izolacijom Rusije“, rekao je Krisjaniš Karinš, premijer Letonije.

Ko je kreirao dokumente?

Dokumente je izradila Direkcija za prekograničnu saradnju Putinove administracije, koja je formulisala slične planove, koje je ranije otkrio Jahu njuz, za puzajuću aneksiju Belorusije i zbacivanje prozapadne vlade Moldavije.

Uprkos svom benignom nazivu, Uprava za prekograničnu saradnju se sastoji od ruskih obaveštajaca iz tri glavne špijunske službe, FSB, SVR i GRU, koji predstavljaju domaće, strane i vojne agencije. Pravi plan administracije je da vrati narode u rusku sferu uticaja.

Sa populacijom između jednog i tri miliona, Estonija, Litvanija i Letonija su male zemlje koje su manje od Rusije, ali su strateški locirane na istočnoj ivici NATO-a i EU.

Anektirane Moskvi kao deo sporazuma između Adolfa Hitlera i Josifa Staljina, današnje tri liberalne demokratije povratile su svoju nezavisnost nakon raspada sovjetske imperije. Njihov savez sa Zapadom je izvor duboke smetnje režimu Vladimira Putina, posebno zato što stotine hiljada etničkih Rusa žive unutar njihovih granica.

Poput dokumenata koji se odnose na Belorusiju i Moldaviju, ruski planovi za baltičke zemlje podeljeni su na tri poglavlja: ​​politički, vojni, vojno-tehnički i bezbednosni ciljevi; komercijalnih i ekonomskih i humanitarnih ili društvenih ciljeva. Sva poglavlja su podeljena u tri različita vremenska okvira: kratkoročni (do 2022), srednjoročni (2025) i dugoročni (2030).

Dva teksta o svakoj baltičkoj zemlji

Svaka zemlja je u dokumentima Kremlja obrađena u dva odvojena teksta. U prvom su navedeni „strateški interesi Ruske Federacije“ u različitim oblastima i u različitim periodima. Drugi tekst ocrtava rizike koji stoje na putu Rusiji.

Izvor iz evropskih obaveštajnih službi opisao je rusku predsedničku administraciju kao neku vrstu trusta mozgova koji, osim što razvija ruske spoljnopolitičke recepte, odlučuje i o sprovođenju kampanja dezinformacija kao načinu za slabljenje već postojećih veza između saveznika.

„Baltički dokumenti nemaju za cilj da steknu uticaj u dotičnim zemljama. Radije, oni su politika obuzdavanja kako bi se sprečilo dalje opadanje ruskog uticaja“, rekao je izvor za Jahu njuz, govoreći pod uslovom anonimnosti. Malo ko u Kremlju, dodao je izvor, zaista misli da baltičke države mogu da se vrate u okrilje Rusije. Realniji plan bi bio da se seje unutrašnja opozicija kako se ne bi potpuno skliznulo u zapadnu sferu.

Drugi evropski obaveštajni zvaničnik, koji je upoznat sa dokumentima, rekao je da je malo verovatno da su autori bili svesni predstojeće invazije na Ukrajinu, s obzirom na to koliko su izgledi za uspeh njihovih planova bili udaljeni.

„Baltik je u NATO, pa su Rusi svedeni na jeftine političke intrige“

Zaista, Evropa je mnogo ujedinjenija protiv ruskog uticaja nego što je bila pre napada na Ukrajinu. Sve tri baltičke države poslale su stotine miliona dolara vojne pomoći Ukrajini, što ih čini zemljama koje najviše doprinose odbrani Ukrajine po glavi stanovnika.

Oni vide ukrajinsku borbu kao bedem protiv planova Kremlja za sopstvene zemlje. Samo Estonija je potrošila 440 miliona dolara na vojnu pomoć Ukrajini, više od 1 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, i premešta sve svoje 24 vučne haubice FH70 u Kijev.

„Planovi Rusije da proširi svoj uticaj na Estoniju, Letoniju i Litvaniju me podsećaju zašto je njihov ulazak u NATO bila tako dobra ideja. Bez članstva u Baltičkom NATO-u, Rusija bi do sada izvršila invaziju. Sa članstvom u Baltičkom NATO-u, Rusi su svedeni na jeftine političke intriga“, rekao je za Jahu njuz Den Frid, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.

Iako je svaka baltička nacija drugačija, postoje zajedništva u ruskim predloženim pristupima sve tri zemlje. U pomenutoj „humanitarnoj sferi” najvažniji su promocija ruske kulture i očuvanje obrazovanja na ruskom jeziku.

Koliko Rusa ima na Baltiku?

U Estoniji živi oko 300.000 etničkih Rusa, oko 24 odsto stanovništva. U Letoniji živi oko 471.000 ljudi, što je otprilike 25 odsto njenog stanovništva. Litvanija, najmnogoljudnija na Baltiku sa 2,8 miliona ljudi, ima najmanju rusku dijasporu: 140.000 stanovnika ili samo 5 odsto.

Moskva je godinama kritikovala sve tri baltičke države zbog nespremnosti da priznaju ruski kao zvanični jezik i zbog navodne diskriminacije etničkih Rusa.

Estonija i Letonija su nedavno usvojile jezičke reforme koje će postepeno zabraniti nastavu na ruskom jeziku u vrtićima i školama. U isto vreme, obe zemlje su ostavile otvorena vrata za opsežne kurseve ruskog jezika i kulture. Da bi se suprotstavila takvim naporima, ruska strategija za Estoniju direktno poziva na „propagandu ruske kulture“, uključujući podizanje dece i obrazovanje „talentovane omladine koja govori ruski“ na ruskim univerzitetima.

Analitičari i obaveštajni zvaničnici dugo su tvrdili da su jezik i kultura sastavni deo politike „sunarodnika” Kremlja, za koju Moskva tvrdi da je pokrovitelj svih etničkih Rusa i onih koji govore ruski širom sveta, i za koju veruje da ima pravo da braniti vojnim putem.

„Škola“ za regrutovanje ruskih špijuna

Moskovski prisilni oblik kulturnog dosega sprovodi niz ruskih vladinih agencija, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova i njegove kulturno orijentisane podružnice Rosotrudničestvo i Zadužbinu Ruski Mir (Ruski svet), koje su ranije imale kancelarije širom Evrope, ali se sada suočavaju sa EU i sankcije NATO-a.

Srednjoročni cilj za Letoniju je „otvaranje škole pri Ruskoj inostranoj misiji u Rigi kao potencijalnog centra za sprovođenje niza mera za održavanje i jačanje položaja ruskog jezika, književnosti, kulture i obrazovanja u Letoniji“.

Iako zvuči bezazleno, takva „škola“ bi lako mogla da deluje kao centar za regrutovanje ruskih špijuna i agenata, navodi Letonski biro za zaštitu ustava (SAB), strana i kontraobaveštajna služba. SAB je poslao pisano saopštenje Jahu njuzu nakon što je pregledao strateški dokument Letonije, navodeći da ruske obaveštajne službe igraju veliku ulogu u zemlji.

„Ovo uključuje pribavljanje obaveštajnih podataka i sprovođenje istraživanja o mogućnostima uticaja, rad sa agentima, uključujući obezbeđivanje sredstava za različite pojedince i grupe u Evropi da se koriste kao lobi za ruske interese. Lobiranje interesa u Kremlju se često sprovodi preko ekonomskih interesa i poslovnih ljudi čije su aktivnosti povezanw sa Rusijom“, navodi se u saopštenju.

Žele da spreče uspostavljanje vojnih baza NATO-a u Letoniji i Litvaniji

Drugi eksplicitni cilj ruskih dokumenata je sprečavanje „uspostavljanja vojnih baza NATO-a“ u Letoniji i Litvaniji. Na nacionalnim aerodromima i vojnim postrojenjima u baltičkim zemljama po rotaciji se nalaze trupe i jedinice NATO saveznika.

Ali posle ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, prisustvo NATO-a na Baltiku je poraslo. Broj savezničkih trupa samo u Estoniji je već blizu 2.000, a SAD su poslale pešadijsku četu opremljenu visoko pokretnim artiljerijskim raketnim sistemima (HIMARS) u Estoniju neposredno pre prošlog Božića.

Sledeći cilj u dokumentima je stvaranje uslova za „slabljenje uticaja zapadnih zemalja u vojno-političkoj, trgovinsko-ekonomskoj i humanitarnoj sferi” i „suprotstavljanje pokušajima antiruskih estonskih političkih snaga da falsifikuju istoriju”.

Falsifikovanje istorije

Falsifikovanje istorije u ovom kontekstu se odnosi na komemoraciju gubitka nezavisnosti Estonije 1940. godine nakon sovjetske aneksije; estonsko veličanje „šumske braće“, odnosno antisovjetskih partizana tokom dugih godina okupacije i proslave vraćene nezavisnosti nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

Ove teme, sastavni deo savremenog nacionalnog identiteta Estonije, lažno su preimenovane u „veličanje nacizma“ u strateškim dokumentima.

Sastavni deo ove navodne glorifikacije je odluka Estonije da ukloni ili premesti sovjetske spomenike iz Drugog svetskog rata. Odluka da se takozvani Bronzani vojnik premesti 2007. iz centra Talina na estonsko vojno groblje izazvala je nemire etničkih Rusa, možda podstaknute iz inostranstva.

Hakerski napadi

To je potom dovelo do masovnog sajber napada na zemlju, privremeno osakativši ekspanzivnu digitalnu trgovinu i bankarski sektor Estonije. Neimenovani estonski zvaničnik rekao je za Bi-Bi-Si 2017. da je napade koji vode na ruske IP adrese „organizovao Kremlj, a zlonamerne grupe su tada iskoristile priliku da se pridruže i doprinesu napadu na Estoniju“.

Kao simbol toga kako su se ove tri male zemlje, brojčano nadjačane ruskom vojskom, prilagodile neprijateljskom delu geografije, Estonija je od tada izrasla u supersilu sajber bezbednosti, uključujući i istočnu Ukrajinu. Njena spoljna obaveštajna služba Valisluremet smatra se jednim od vodećih sakupljača obaveštajnih signala ili presretanja komunikacija u NATO-u.

Kako su Estonci reagovali na rusku invaziju na Ukrajinu?

Štaviše, većina estonskog društva postala je negostoljubiva za ruske uticajne operacije i špijunažu od invazije na Ukrajinu prošlog februara. Od tada, EU je proterala više od 600 ruskih diplomata, od kojih 36 samo iz Estonije, što je izuzetan procenat s obzirom na malu populaciju zemlje od samo 1,3 miliona.

Estonija, Letonija i Litvanija su takođe od tada zabranile ulazak ruskim državljanima, uključujući i one koji beže nakon što je Putin naredio masovnu mobilizaciju u septembru, što je potez koji su kritikovale druge članice EU. Veliki motiv za ovu kontroverznu odluku, nagovestio je Mik Maran, nedavno penzionisani šef Valisluremeta, nije bio samo da se pokaže solidarnost sa Ukrajinom već i da se očuva nacionalna bezbednost Estonije.

„Ugostiti nekoliko stotina hiljada vojno sposobnih muškaraca, između 18 i 35 godina — nisam baš siguran da je to dobra ideja za bilo koju zemlju tako blizu Rusije“, rekao je Maran u intervjuu prošlog novembra.

„Možda su vam planovi već zastareli“

Jahu njuz je pokazao dokument Aleksanderu Tutsu, zameniku generalnog direktora estonske službe unutrašnje bezbednosti: „Naravno, moramo da obratimo ozbiljnu pažnju na takve planove. Ali takođe moramo da razumemo u kom trenutku dokumenti dolaze. Možda zacrtani strateški ciljevi su već zastareli zbog promenjenih okolnosti. Ako vidite da se planovi sprovode, morate učiniti sve da to zaustavite.“

Jedno od najstarijih poglavlja u svim baltičkim dokumentima tiče se ruskih planova da utiče na lokalnu ekonomiju, trgovinu i biznis. Srednjoročni cilj je povećanje ruskog izvoza i bilateralne trgovine i direktnih stranih investicija. Ovaj plan je očigledno bio zasnovan na odnosima koji su uništeni agresorskim ratom Moskve protiv Ukrajine.

„Oni žele da povećaju izvoz u Estoniju do 2022. godine“, rekao je Tuts, „ali prošlog leta je Rusija sama odlučila da zatvori most Narva-Ivangorod za kamione u znak odmazde za podršku Estonije Ukrajini“, misleći na granični prelaz na severoistoku Estonije. „Kako možete povećati izvoz ako zatvorite glavni kanal?“ čudi se Tuts.

„Rusi to rade 30 godina“

Podsticanje proruskog raspoloženja u estonskom društvu i unutar političkih i vojnih elita navodilo se kao stalno prisutan cilj u sva tri perioda. Isto važi i za ograničavanje uticaja nacionalističkih elemenata i stvaranje novih javnih udruženja i nevladinih organizacija koje promovišu saradnju sa Rusijom.

„To je ista stvar koju Rusi rade već 30 godina“, rekao je bivši estonski predsednik Tomas Henrik Ilves za Jahu njuz nakon pregleda strateških dokumenata: „Ono što me pogađa je isto nedodirljivo razumevanje estonske stvarnosti koje je već demonstrirano invazijom na Ukrajinu. Oni jednostavno ne razumeju šta se dešava u našoj zemlji ili u Letoniji i Litvaniji“.

Prema dokumentima, kratkoročni cilj za Estoniju je „formiranje novih javnih struktura, fondacija, nevladinih organizacija i nevladinih organizacija koje se zalažu za saradnju sa Ruskom Federacijom“. Drugi kratkoročni cilj je da se „sa estonskim biznismenima objasne spremnost Ruske Federacije da im otvori rusko tržište, pod uslovom da Talin promeni svoju spoljnu politiku kako bi bila više promoskovska”.

Udarac za preduzetnike

Prema mišljenju stručnjaka, ovo je praktičniji cilj od mnogih drugih u dokumentima. „Preduzetnici su najranjivija grupa na koju se može uticati. Kada jednom političaru ponestane glasova i moći, on nema ništa. Ali sve dok preduzetnici imaju novca, pokušaće da utiču na politiku u svom interesu“, rekao je Tuts.

Jedan od najbizarnijih ciljeva navedenih u estonskoj strategiji je da se suprotstavi navodnim naporima Estonije da „podstakne separatistička osećanja u ruskim regionima i da stvori takva osećanja među predstavnicima ugrofinskih naroda koji žive u Rusiji“.

Estonci, zajedno sa Fincima i Mađarima, potiču iz ugrofinskih plemena, potomaka prvobitnih stanovnika Evrope.

„Ovo je ruska fantazija“

Ali ideja da Talin pokušava da podstakne separatistički pokret kod svojih suseda liči na projekciju, prema jednom visokom estonskom obaveštajnom zvaničniku: „Ovo je ruska fantazija. Nema nikakve veze sa stvarnošću, ali zvuči kao nešto što bi sami Rusi učinili i uradili su to u Gruziji, Moldaviji i Ukrajini“, tri zemlje u kojima je Moskva podsticala pokrete za nezavisnost među manjinama koje govore ruski.

Strateški dokument za Litvaniju, najmnogoljudniju baltičku zemlju, sadrži najkonkretnije vojne zahteve, počev od kratkoročnog projekta zaustavljanja „nagomilavanja vojnog prisustva Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja članica NATO-a” na litvanskoj teritoriji.

Srednjoročno praćenje je da se spreči „raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane/protivraketne odbrane srednjeg dometa integrisanih u jedinstveni sistem protivvazdušne odbrane NATO-a“ i da se smanji „broj i obim NATO operativnih i borbenih aktivnosti obuke“ u Litvaniji. Ali mnogo toga se već dogodilo.

NATO sve aktivniji na Baltiku

Multinacionalna borbena grupa NATO-a nalazi se u Rukli u centralnom okrugu Kaunasa. U prve dve godine pojačanog prisustva, navode litvanske oružane snage, „približno 8.000 savezničkih vojnika iz devet NATO saveznika služilo je u toj jedinici bataljona na rotacionoj osnovi“.

Samit NATO-a u Viljnusu zakazan je za jul, a velika tačka dnevnog reda biće integrisana protivvazdušna odbrana duž istočnog krila alijanse, kako je pozvao litvanski predsednik Gitanas Nauseda.

Druga preokupacija Kremlja u vezi sa Letonijom je „obezbeđivanje neophodne zaštite ruske imovine, u smislu mogućih sudskih odluka o zamrzavanju ili konfiskaciji imovine države ili privatnih kompanija“.

Letonija je dugo bila ozloglašeni centar ruskog pranja novca, a banke su bile kapije za milijarde dolara ruskog bogatstva koje ulaze u Evropsku uniju. Međutim, ovaj pristup zapadnim tržištima je sada takođe ukinut zahvaljujući zatvaranju prljavih banaka od strane letonskih vlasti i, odnedavno, zapadnim sankcijama zbog rata.

„Cilj je podela letonskog društva“

„Trenutni ciljevi u Letoniji,“ saopštila je letonska obaveštajna služba SAB, „jesu da se što više podeli letonsko društvo, da se promovišu tenzije i nezadovoljstvo državnim vlastima, da se stvaraju protivrečnosti među zapadnim zemljama kako bi se otežalo jedinstveno donošenje odluka“.

Prema dokumentima, koji se fokusiraju na potencijalne rizike koje Rusija predviđa u postizanju svojih ciljeva u baltičkim zemljama, povećanu militarizaciju NATO-a, sankcije, oživljavanje „nacizma“ i potiskivanje ruskog jezika, kulture i obrazovanja u baltičkim državama. Prva dva su sada svršeni čin, opet zahvaljujući ratu Rusije protiv Ukrajine.

Sve u svemu, baltički planovi Kremlja odražavaju isprobanu sovjetsku taktiku, rekao je Marius Laurinavičius, litvanski stručnjak za međunarodne poslove: „Ovo je stara metoda KGB-a: ‘Moramo oslabiti naše neprijatelje. A najbolji način da ih oslabimo je od iznutra, a ne spolja..’ Ono u čemu su oni dobri je da dele društva, stvaraju probleme, stvaraju sukobe.“

„Iste zablude navele su Rusiju da će lako osvojiti Kijev“

A ako Uprava za prekograničnu saradnju zvuči pogrešno u svojim baltičkim ambicijama, to bi moglo biti zato što treba da opravda svoje postojanje svojim pretpostavljenima u Kremlju.

Zamenik direktora estonske obaveštajne službe Tuts veruje da planovi sadrže potpuno istu vrstu zabluda i oholosti, zasnovane na lošim obaveštajnim podacima i lažnim pretpostavkama, zbog kojih je Rusija verovala da bi mogla brzo da osvoji Kijev pre više od godinu dana.

„Znajući kako funkcioniše ruski režim, mogu reći da tamošnji zaposleni imaju običaj da lažu svoje šefove jer oni ne vole da dobijaju neulepšane prikaze stvarnog stanja. Ako im date ulepšane priče, živećete u iluzija. Ruski sistem je izgrađen na tome da svi blefiraju“, zaključio je Tuts, prenosi Indeks.