EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO Profesor sa Harvarda-a Stiven M. Volt napisao je članak za Forin Polisi. On tvrdi da je ove godine prvi put učestvovao na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu i da je tema rata u Ukrajini očekivano dominirala u diskusijama. On je naglasio da je očigledan jaz koji je stvoren između transatlantske zajednice s jedne strane i ključnih članica globalnog juga s druge.
Volt piše da pripadnici transatlantske zajednice doživljavaju rat u Ukrajini kao najvažnije pitanje današnjice. Shodno tome, treba posmatrati i izjavu potpredsednice SAD Kamale Haris koja je rekla da će rat imati „dalekosežne globalne posledice“, prenosi Index.hr.
„Slično, na pitanje kako bi se rat mogao završiti, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je odgovorila da bi sve manje od potpunog ruskog poraza i povlačenja značilo ’kraj međunarodnog poretka i kraj međunarodnog prava‘“, nastavlja Volt.
„Nije mi teško da razumem“
On optužuje pojedine američke i evropske govornike da insistiraju na tezi da nema zamene za pobedu i pozivaju da se Ukrajini pošalje najmoćnije oružje, odbacujući svaki rizik od eskalacije sukoba. Međutim, navodi da ima i onih aktera koji ne brane ni Rusiju ni Vladimira Putina, ali nisu spremni da se pridruže sankcijama Rusiji ili slanju oružja.
„Zemlje van transatlantske koalicije (uključujući važne sile kao što su Indija, Brazil ili Saudijska Arabija) nisu se pridružile naporima Zapada da sankcionišu Rusiju i ne vide sukob u istim apokaliptičnim terminima kao što to čini većina zvaničnika na Zapadu. dodaje Volt.
Zapad je zbunjen stavom ovih zemalja, a neki zapadni zvaničnici su bili veoma kritični prema njima. Profesor smatra da ovaj jaz nije teško razumeti. On smatra da ljudi van Zapada pozive zapadnih zemalja da se poštuju međunarodno pravo tumače kao licemerje.
„Dvostruki standardi otežavaju moralno ponašanje Zapada“
„Po njihovom mišljenju, ne samo da zapadne sile donose većinu pravila, već su i savršeno spremne da krše ta pravila kad god im to odgovara. Nije iznenađujuće što su predstavnici globalnog juga brzo spomenuli ilegalnu invaziju Sjedinjenih Država na Irak 2003. – gde je poredak zasnovan na pravilima?“ ističe profesor sa Harvarda.
On navodi da su neki govornici upozorili zapadne vlade da se zameraju što Rusija osvaja teritoriju osvajanjem, a niko nije učinio ništa da spreči Izrael da zauzme Golansku visoravan i Zapadnu obalu. Rusija je sada pod sankcijama, dok su SAD tada Izraelu pružile izdašnu ekonomsku i vojnu pomoć.
„Takvi očigledni dvostruki standardi otežavaju zapadnjačkom moralu da se održi“, uveren je Volt. On piše da ključne zemlje na globalnom jugu ne dele zapadnjačko uverenje da će budućnost 21. veka biti određena ishodom rata. Prema njegovim rečima, za ove zemlje su mnogo važnija pitanja ekonomskog razvoja, klimatskih promena, migracija, građanskih sukoba, terorizma i rastuće moći Indije i Kine.
„Zemlje globalnog juga su zainteresovane za okončanje rata“
„Oni se pitaju zašto su zapadne vlade brzo pronašle desetine milijardi dolara da pošalju Ukrajini, ali nisu bile spremne da plate dovoljno za pokretanje globalne kampanje vakcinacije protiv korona virusa. Pitaju zašto je Ukrajina sada u centru pažnje 24/7, dok Zapad samo povremeno obraća pažnju na živote izgubljene u podsaharskoj Africi, Centralnoj Americi…“ nastavlja Volt.
„Oni ljutito gledaju kako evropske zemlje raširenih ruku dočekuju ukrajinske izbeglice, s obzirom na njihovo prethodno neprijateljstvo prema izbeglicama koje beže iz podjednako užasnih situacija u Siriji ili Avganistanu“, piše profesor sa Harvarda. On tvrdi da su zemlje Globalnog juga zainteresovane za okončanje rata, ali ne slanjem pomoći Kijevu.
On dodaje da takav stav Globalnog juga nije „proruski“, već da ove zemlje gledaju pre svega na sopstvene interese. On predviđa da će jaz između Zapada i tzv ostalo je malo verovatno da će nestati. On je naveo još jednu prazninu koju je primetio dok je prisustvovao bezbednosnoj konferenciji.
„Lideri u ratu treba da održavaju javni moral“
On piše da su najviši zapadni zvaničnici u javnosti iskazivali optimizam, dok su se u privatnim razgovorima mogle čuti pesimistične ocene. „Nijedan od mojih privatnih sastanaka nije uključivao zvaničnike u samom vrhu ključnih vlada, ali niko sa kim sam razgovarao nije očekivao da će se rat uskoro završiti i niko nije mislio da će Ukrajina moći da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju (uključujući Krim) bez obzira na iznos. pomoći koju dobije u narednoj godini“, navodi Volt.
„Zaista, sve žešći pozivi na smrtonosniju pomoć (kao što su tenkovi, artiljerija, vojni taktički raketni sistemi i borbeni avioni) mogu odražavati svest da je Ukrajina u gorem stanju nego što sugerišu mejnstrim izveštaji. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao očekuje teške situacija da se nastavi zastoj, što bi moglo dovesti do prekida vatre za nekoliko meseci“, ističe profesor.
On smatra da cilj slanja pomoći Kijevu nije postizanje pobede, već dovođenje Ukrajine u poziciju da postigne povoljno rešenje kada za to dođe vreme. On, međutim, dodaje da jaz između javnog optimizma i privatnog realizma ne iznenađuje jer „lideri u ratu moraju da održavaju javni moral“.
„Sve osim potpune pobede Ukrajine biće poraz za Bajdena“
Međutim, on kaže da je zabrinut što se retorička podrška Bajdenove administracije Ukrajini povećava, obećavajući „holivudski srećan kraj“. „Bajdenov put u Kijev bio je hrabar potez koji je podvukao njegovu izdržljivost i ličnu posvećenost pomoći Ukrajini, ali je i njegovu političku sudbinu direktnije i vidljivije povezao sa ishodom rata“, smatra Volt.
Ako ukrajinska vojska ne postigne zadovoljavajući napredak u roku od godinu dana i zemlja bude uništena, Volt predviđa da će Bajden biti pod pritiskom da učini više ili potraži drugi plan. „S obzirom na ono što je obećao, sve manje od potpune pobede izgledaće kao neuspeh“, rekao je on.
Štaviše, ako Kina odluči da Rusiji pruži veću pomoć, onda će Bajden možda morati da uvede dodatne sankcije drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, što će izazvati nove probleme u lancu snabdevanja i ugroziti delikatan ekonomski oporavak koji je sada u toku“, zaključio je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
