Protesti protiv klimatskih promena – čuje li se glas mladih?

Inspiracija za ove proteste jeste delovanje devojčice iz Švedske, Grete Tunberg. Ona je svoje proteste namenjene borbi protiv klimatskih promena započela još sredinom prošle godine ispred zgrade švedskog parlamenta. Apel koji je upućivala vremenom je počeo da okuplja sve više zainteresovanih građana u Švedskoj, a pre svega mladih. Kako su meseci prolazili, prvenstveno zahvaljujući društvenim mrežama raširila se vest o ovim protestima i od početka ove godine oni se šire celom planetom.

Podršku sada već globalnom pokretu „Petkom za budućnost“ (Fridays for Future) dale su i mnoge poznate ličnosti: Leonardo DiKaprio, Arnold Švarceneger, Žizel Bundšen, Barak Obama i mnogi drugi. Podršku su pružili i zaposleni u Amazonu, njih preko 1.000 u želji da podstaknu i druge kompanije da slede njihov primer. Koliko se brzo protest širio govori i činjenica da je tokom januara širom Zapadne Evorpe preko 60.000 učenika, pobeglo sa nastave u znak svog protesta, a da je 15. mart širom sveta preko milion mladih uradilo isto. Protesti su početkom aprila počeli i u Beograd, a poslednji u nizu održan je prošlog petka skupom i šetnjom od Terazijske česme.

A koji su ciljevi klimatskog štrajka koji se održava u preko 150 država sveta i okuplja milione učesnika? Bilo da se govori o državnom ili globalnom nivou ciljevi su sledeći: zahteva se hitna klimatska akcija, traži se uvođenje ekološkog obrazovanja na svim nivoima obrazovanja i želimo činjenice! Međutim, ono što je glavno pitanje jeste koliki je zapravo njihov uticaj na državnike kao donosioce odluka, a i na velike kompanije koje su takođe veliki zagađivači životne sredine?

Uticaj koji države imaju je ogroman i samo je pitanje želje i volje sa njihove strane da se počne sa ozbiljnijim rešavanjem problema. Pariski klimatski samit predstavljao je vrhunac da se države ujedine u borbi oko ovog problema. Iako je mnogo trebalo da se dogovori takav jedan dokument, ubrzo su nastupili problemi sa željom SAD-a da napusti Sporazum. Na Samitu u Katovicama prošle godine SAD, Rusija, Saudijska Arabija i Kuvajt opsturisale su usvajanje globalne studije IPCC-a, o ukidanju upotrebe fosilnih goriva do 2050. godine, jer su i same veliki proizvođači istih.

Iz navedenog vidimo da donosioci odluka nisu uvek složni i da će ova tema predstavljati u buduće očito kamen spoticanja u dogovorima. Na Samitu posvećenom klimi koji se održava u Njujorku prethodnih dana date su različite garancije. Skoro 90 kompanija iz različitih oblasti u koaliciji – „We Mean Business“ obećalo je smanjenje emisije štetnih gasova do 2050. godine na nula. Međutim, iako ova koalicija bude nastavila da se širi i podstiče druge kompanije, ostaju uvek ostale kompanije koje su iskazale nemogućnost takvog obavezivanja, kao i one koje nastavljaju razvoj naftnih polja, proizvodnje uglja i drugo, te se postavlja pitanje mogućnosti konkretnog delovanja.

Mnogo ljudi izlaze na ulice i šalju poruke upozorenja u kakvoj nam se situaciji nalazi planete, a njihov broj će biti sve veći i veći. Kao jedan od problema jesu rešenja, jer npr. nije lako odjednom preći sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, a znamo da su finansijski interesi teško napustivi.

Iz Njujorka smo čuli vesti podrške protestima, što od strane kompanija, što od strane državnika. Protesti će sigurno imati sve veći značaj kako se bude približavao decembar u kojem će se održati klimatski samit, ovog puta u Santijagu (Čile). Iako se desi, u šta treba verovati, da se zvaničnici na predstojećem Samitu trgnu i shvate alarmantnost poruka koje im šalju mladi, ostaje pitanje garancije. Možda zvuči pesimistično, ali ispunjenje Pariskih ciljeva je već mnogo puta prekršeno za nepune četiri godine, te zato treba biti obazriv na sve što potencijalno bude dogovoreno.

Autor teksta je programski direktor Centra za kreiranje politika.