Puna borbena pripravnost u Belorusiji od Vagnerove pobune u Rusiji

Lukašenko, autoritarac koji vlada Belorusijom od 1994. godine, tvrdi da je ustanak deo navodne pretnje sa „Zapada“.

„Moramo biti jači od pretnje koja ponovo baca senku na našu zemlju“, rekao je Lukašenko.

„I opet dolazi sa Zapada.

Tvrdi i da beloruski graničari „skoro svaki dan” prijavljuju „provokacije” NATO-a.

Ranije tokom dana, privatni poslovni avion koji je ranije koristio šef Vagnera Jevgenij Prigožin sleteo je u vojnu vazdušnu bazu u blizini beloruske prestonice Minska.

Kriza u Rusiji je splasnula nakon što je Lukašenko navodno posredovao u dogovoru koji je omogućio Prigožinu, koji je bio poznat kao „šef” ruskog predsednika Vladimira Putina jer su njegove kompanije opsluživale zvanične događaje, da otputuje u Belorusiju.

Putin je u govoru 26. juna rekao da Vagnerovi borci mogu da odu u Belorusiju ako ne žele da se pridruže ruskoj vojsci.

Mlaznjak Embraer 600 povezan sa Prigožinom sleteo je oko 7.40 po lokalnom vremenu. Nekoliko minuta kasnije, drugi privatni avion sleteo je u bazu nakon što je stigao iz Sankt Peterburga, Prigožinovog rodnog grada i lokacije Vagnerovog štaba, navodi Beloruski Hajun, sajt društvenih medija koji prati avijaciju u Belorusiji.

Nije jasno da li je Prigožin, koji nije viđen od ustanka 24. juna, bio u nekom od ova dva aviona.

Mlaznjak koji je sleteo u Minsk naveden je u dokumentima o sankcijama SAD kao veza sa Prigožinom.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila je da je odustala od krivičnih postupaka protiv Prigožina i Vagnerovih boraca nakon što je istragom utvrđeno da su „aktivnosti usmerene na činjenje zločina” tokom pobune prestale.

Kratkotrajna Vagnerova pobuna bila je najznačajniji izazov Putinu tokom njegove više od dve decenije vladavine u Rusiji.