S obzirom na to da izgleda da se Putin opredelio za svoju, sve češću retoriku sudnjeg dana, da li bi svet trebalo da se pripremi za nuklearni sukob?

U prošloj godini, Putin je govorio o „nuklearnoj apokalipsi“ više nego ijedan zapadni lider tokom protekle decenije što je dovelo do nekih spekulacija da on preti NATO i SAD. Međutim, Putin je okrivio Zapad za rizik od katastrofalnog ishoda predstavljajući rusku hipotetičku upotrebu nuklearnog oružja kao osvetu ili odmazdu.

Marta prošle godine, tokom predsedničkog obraćanja pred Federalnom skupštinom, Putin je citirao „one koji su u proteklih 15 godina pokušavali da ubrzaju oružanu trku i jednostrano pokušavali da preteknu Rusiju“ i uveli „ilegalne“ restrikcije i sankcije u cilju „obuzdavanja“ ruskog napretka, uključujući i vojsku. Svi oni bi, objavio je Putin, „trebalo da prestanu da ljuljaju brod u kojem se nalazimo svi i koji se zove Zemlja“.

Onda je usledila pretnja: pošto je prikazano šest video snimaka novog nuklearnog oružja, Putin je naglasio da bi svaki nuklearni napad protiv Rusije i njenih saveznika naišao na „automatsku“ odmazdu „sa svim pratećim posledicama“. Nekoliko dana kasnije, ponovio je svoj stav, implicirajući da bi nuklearni rat – „katastrofa za ceo svet“ bio odgovor na veliki napad protiv Rusije: „kao građanin Rusije i šef ruske države moram se zapitati: zašto bismo želeli svet bez Rusije?“.

Tokom diskusije oktobra prošle godine u Valdajskom klubu, Putinova retorika postala je još dramatičnija. „Rusija bi bila žrtva“ i „agresor bi trebalo da zna da je osveta neizbežna“. Iako bi nuklearni rat bio „svetska katastrofa“, kako je rekao, barem bi Rusi „otišli u raj, kao mučenici“ dok bi „bez vremena za pokajanje, agresori samo kukali“.

Putinova apokaliptična retorika odjekuje kod njegovih pristalica. Na primer, Aleksandar Prohanov, ultranacionalistički pisac koji je uporedio Putina sa mesijom, objavio je da su „sa mogućnošću nuklearnog rata“ mnogi učesnici diskusije Valdajskog kluba, po povratku kući, ponovo pročitali knjigu Otkrivenje, poslednju knjigu Novog zaveta.

Knjiga Otkrivenje pojavila se ranije u Rusiji, a uticajne ličnosti su sve češće u protekloj deceniji kazivale o apokalipsi. Činjenica je da je poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh Kiril na neki način računao sa ponovnim čitanjem Otkrivenja. On je 2017. objavio: „čovek mora biti slep da ne vidi približavanje strašnih momenata u istoriji o kojima je apostol Jovan govorio u svom Otkrivenju“. Nedavno je patrijarh ponovio uverenje da je sudnji dan blizu. Važno je da je osoba koja nosi apokalipsu sam Bog. To je razlog zašto mnogi veruju da bi „strašni momenti u istoriji“ trebalo da budu pozdravljeni. Na primer, prema arhiepiskopu Vsevolodu Čaplinu, bivšem portparolu Ruske pravoslavne crkve, „bog sankcioniše“ „uništenje mase“ kako bi „društvo doveo u red“.

Vladini zvaničnici, novinari i intelektualci takođe aludiraju na apokalipsu. Na primer, predsednik Ustavnog suda Valerij Zorkin rekao je da je kraj sveta već blizu nas i da „misterija bezakonja već na delu“. I Dmitrij Kiseljev, „glas Kremlja“ tvrdi da Rusija može da smanji SAD „na radioaktivni pepeo“.

Dok privlačenje pažnje Zapada može zadovoljiti Putina, apokaliptična retorika je u bliskoj vezi sa pozicioniranjem Putina kao svojevrsnog mesije, a Prohanov nije jedina javna ličnost koja bi rado ojačala tu sliku.

U svojoj noveli „Apokalipsa Vladimira“ iz 2007, televizijski novinar Vladimir Solovjov nazvao je Putina „carom i prorokom“, čija je misija da pripremi Rusiju za Poslednji sud. Apostol Vladimir, pripovedač iz knjige, uništava hiljade „grešnika“ uključujući i ceo grad Krasnojarsk, spaljujući ih žive. Vidljivo, apostol Vladimir odražava da su „grešnici, koji nisu imali vremena za pokajanje, samo gunđali“. Za Solovjova, priprema za „dugoočekivani i svetli dan Poslednjeg suda“ zahteva od Rusije da uvede „naslednu antidemokratsku monarhiju“ sa Putinom kao njenim carem.

Ovaj pogled se slaže sa uverenjima drugih pravoslavnih vernika. Sledbenici jedne sekte veruju da je Putin reinkarnacija ranog hrišćanskog misionara apostola Pavla. Osnivačica sekte, koja sebe naziva sebe majkom Fotina, veruje da je „bog postavio Putina u Rusiju da se pripremi za dolazak Isusa Hrista jer ima duh cara u sebi“.

Aleksander Dugin, lider pokreta Evroazija i pretpostavlja se glavni ideolog Kremlja, naziva Putina „katehonom“, pravoslavnim liderom koji sprečava „kraljevstvo antihrista“, koje on definiše kao kombinaciju „zapadne globalizacije, postliberalizma i postindustrijskog društva“. Ipak, daleko od toga da želi da spreči apokalipsu, Dugin želi da Evroazijski pokret pomogne tome. Kao što je nedavno napisala pesnikinja Elena Fanailova „savremeni svet kao i srednji vek žudi za apokalipsom“ jer „svet bez apokalipse je dosadan izvan uverenja“.

U proteklih nekoliko meseci, podrška Putinu u Rusiji znatno je opala, sa 76 odsto na 66 odsto u drugoj polovini prošle godine. U isto vreme, neka vrsta neosrednjovekovnog razmišljanja, usredsređenog na obnovu autokratske monarhije i suprematije pravoslavne crkve, sve više dobija na značaju u Rusiji. Putinova vatrena i sumorna retorika može zapravo da odražava način razmišljanja onih fundamentalista, koji nuklearne bombe vide kao „praktično rešenje“ za svetske probleme.

Autorka je profesorica ruskog jezika na Institutu za tehnologiju i moderne jezike u DŽordžiji, Atlanta. NJena poslednja knjiga je „Proslava smrti u savremenoj kulturi“

Copyright: Project Syndicate, 2019.

www.project-syndicate.org

Povezani tekstovi