Putin je danas sablažnjivo ličio na Musolinija: Anđeo sudbine kome se pokoravaju i bogovi 1EPA-EFE/SERGEI KARPUKHIN/SPUTNIK/KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

Rat svim sredstvima do postizanja svog geopolitičkog cilja, to je ruski predsednik Vladimir Putin obećao i svom i evropskim narodima.

 

„Istina je s nama, Rusija je s nama!“, tim rečima je danas završio Putin svoj govor pred članovima ruskog Parlamenta u dvorani Svetog Đorđa u Kremlju.

„Istina“ u ovom slučaju nije ni isključivo ni prvenstveno kartezijanska materijalna istina, aristotelovsko podudaranje iskaza i činjenica, nego hrišćanski termin iz Jevanđelja po Ivanu – sam Isus Hrist kao Bog, koji kaže: „Ja sam put i istina i život“, a Ivan na drugom mestu, pak, veli: „Istina će vas osloboditi“, naravno, ne u smislu da će ih osloboditi to što eventualno ne lažu, nego upravo Isus Bog koji je Istina.

Takvim završtekom Putin je ojačao već delimično prisutnu mističnu notu svog obraćanja. Naime, aneksiju četiri ukrajinske oblasti Putin karakteriše kao sudbinu.

Sudbina, kob, usud u antičkim verovanjima bila je snaga jača od bogova, snaga kojoj su se i bogovi morali pokoravati. Fatum, latinski naziv usuda, ishodište je fatalizma. Putin svojim slušaocima nameće fatalističku tezu da su i aneksija četiri oblasti i ratovanje za odbranu njihove „ruskosti“ sudbinski predodređeni Rusiji, pa nema alternative.

Strateški gledano, to je najava daljeg nemilosrdnog ratovanja jer su samo dve od tih oblasti uglavnom u ruskim rukama – Donjeck i Lugansk, a dve su po ruskom narativu još „okupirane“, tj. u ukrajinskim rukama – regioni Herson i Zaporožje.

Rat, kao što je poznato, nije milosrdna delatnost, ali Putin izvrće narativ: „Naše vrednosti su milosrđe, humanizam i saosećanje.“ Očito ne sa Ukrajincima, koji su tako prikazani kao okupatori u svojoj državi, kao tlačitelji ruske manjine snažno zastupljene na jugoistoku Ukrajine, nego s Rusima koje treba osloboditi od okupatora.

Tome je Putin dodao nakon religijske i nakon takve kopernikanski obrnute političke mistike još i prinos nacionalne mistike, prikazujući zapravo i naciju ne kao društvenu tvorevinu nastalu kroz istoriju, nego kao duhovnu silu, duhovno biće s vlastitom snagom koja se manifestuje kod pojedinaca, pripadnika nacije, sledeći ne nečiju slobodnu volju, nego istorijsku sudbinu:

„Ako smatram da je moja domovina Rusija“, kazao je navodeći ruskoga filozofa Ivana Iljina, „to znači da volim na ruskom, razmišljam i mislim na ruskom, pevam i govorim na ruskom; da verujem u duhovne snage ruskog naroda i da svojim instinktom i voljom prihvatam njegovu istorijsku sudbinu. Njegov duh je moj duh; njegova sudbina je moja sudbina; njegova patnja je moja tuga; njegov je procvat moja radost.“

Svesno ili ne, možda samo podstaknut sličnim idejnim i nacionalnim vrednostima, ruski predsjednik Putin u tom govoru ponavlja neke od omiljenih shema bivšeg italijanskog premijera Benita Musolinija, fašističkog dučea. Musolini je tako 9. maja 1936, proglašavajući Italijansko carstvo, rekao kako se „Carstvo ponovo pojavljuje na rimskim brežuljcima usuda“. Obznanjujući 10. juna 1940. da je objavio rat Francuskoj i Velikoj Britaniji, po istom obrascu je rekao: „Sat naznačen sudbinom otkucava na nebu naše domovine. Sat neopozivih odluka.“

Dakle, i Putin i Musolini sebe prikazuju kao glasnike, anđele sudbine, kao izaslanike više sile koji otelotvoruju duh nacije, a ne kao izraz narodne volje. A tu već ima posla i za psihijatre.

Razlika je što je Mussolini to smeo da kaže direktno masi, koja je urlala od veselja i odobravanja (biće potrebno još pet godina da njegovo mrtvo telo izgazi i onda obesi za noge), a Putin je odabrao kontrolisani ambijent Kremlja i kontrolisanu publiku koju su činili članovi Parlamenta.

Putinu stoga nije bilo teško da kaže da je „siguran“ da će Veće Federacije (gornji dom ruskog Parlamenta) „podržati ustavne zakone o prihvatanju i uspostavljanju četiri nove oblasti unutar Rusije“, „jer je to volja miliona ljudi.“ Ali ne onih u (dosadašnjoj) Rusiji, koji su izabrali oba doma, i Veće Federacije i Dumu, nego navodnih miliona koji su u uslovima strogo kontrolisanog pritiska i prezira u odnosu na osnovne zahteve dobrovoljnosti i tajnosti glasanja bili statisti na referendumu koji je namerno i drsko iskazan kao farsa.

Ti ljudi, dodao je Putin, „zauvek postaju naši građani“. „Rusija nikada neće izdati stanovnike Donjecke Narodne Republike, Luganske Narodne Republike, Zaporožja i Hersonske oblasti“, rekao je. „Branićemo svoju zemlju svim sredstvima i svim silama koje imamo na raspolaganju; učinićemo sve da našim ljudima osiguramo siguran život. To je velika oslobodilačka misija našeg naroda.“

Rat svim sredstvima do postizanja svoga geopolitičkog cilja, to je Putin obećao i svom i evropskim narodima tim pasusom svog govora.

Kritikujući generalno „Zapad“, a posebno „Anglosaksonce“, Putin je izneo niz istorijskih i geopolitičkih stavova.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.