Rat na Bliskom istoku: Teheran upozorava Rumuniju, Kalas ocenila zatvaranje Ormuza kao „opasno“, kopnene operacije u Libanu

Izrael je saopštio danas da ima detaljan plan za najmanje još tri nedelje rata i nastavio vazdušne udare na lokacije širom Irana dok su iranski napadi dronova privremeno zatvorili aerodrom u Dubaiju i pogodili ključno naftno postrojenje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Portparol izraelske vojske potpukovnik Nadav Šošani rekao je novinarima da postoje detaljni operativni planovi za rat sa Iranom za naredne tri nedelje, kao i dodatni planovi za duži period, javlja Rojters, prenosi FoNet.

U međuvremenu, Teheran je danas upozorio Rumuniju da će reagovati politički i pravno ako nastavi da dozvoljava da Sjedinjene Američke Države koriste baze na njenoj teritoriji za operacije protiv Irana.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei rekao je da Teheran poziva zemlje da ne dozvole da budu uključene u rat.

„Ako Rumunija stavi svoje baze na raspolaganje Sjedinjenim Državama, to bi se ravnalo sa učešćem u vojnoj agresiji protiv Irana“, rekao je Bagei na konferenciji za novinare, prenosi Iran internešnel.

Bagei je rekao da bi takav potez bio neprihvatljiv prema međunarodnom pravu, preneo je FoNet. .

Vojska Izraela saopštila je danas da je započela „ograničene i ciljane kopnene operacije“ protiv militantnog pokreta Hezbolah u njegovim uporištima na jugu Libana.

„Ova aktivnost je deo širih odbrambenih napora za uspostavljanje i jačanje prednjeg odbrambenog položaja, što uključuje demontažu terorističke infrastrukture i eliminaciju terorista koji deluju u tom području, kako bi se stvorio dodatni sloj bezbednosti za stanovnike severnog Izraela“, saopštila je izraelska vojska na društvenoj mreži Iks, prenela je Beta.

Kasno u subotu, 91. Regionalna divizija „Galileja“ vojske Izraela počela je napad na Hezbolah u istočnom sektoru južnog Libana, prenosi Tajms of Izrael.

Izraelska vojska je ranije objavila da se sprema da pošalje još trupa na jug Libana, kako bi proširila tampon zonu i udaljila Hezbolah od izraelske granice.

Utemeljen u ideologiji iranske Islamske revolucije 1979. godine, Hezbolah je trenutno ključni iranski saveznik na Bliskom istoku.

Više od 1.300 osoba ubijeno je u Iranu od 28. februara, kada su počeli američko-izraelski napadi i kada je ubijen i iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hzamnei, preneo je FoNet.U Izraelu je 12 osoba ubijeno u iranskim raketnim napadima, a desetine je povređeno. Najmanje 13 pripadnika američkih snaga ubijeno je, od kojih je šest stradalo u padu aviona u Iraku.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas danas je izjavila da je zatvaranje Ormuskog moreuza „opasno za snabdevanje naftom“.

„Razgovarala sam sa (generalnim sekretarom UN) Antoniom Guterešom o tome da li je moguće imati istu vrstu inicijative kao što smo imali sa Crnomorskom inicijativom, kako izbaciti žito iz Ukrajine, jer je zatvaranje Ormuskog moreuza zaista opasno za snabdevanje naftom“, rekla je Kalas, prenela je Beta.

Kalas je ukazala i da je osim nafte, situacija u Ormuskom moreuzu problematična ako ove godine dođe do „nedostatka veštačkog đubriva“, jer će onda „sledeće godine biti i nedostatka hrane“, navodi se u saopštenju Evropske unije.

Ona je izjavila i da ako je cilj bezbednost u regionu Bliskog istoka, „najlakše bi bilo već koristiti (vojne) operacije koje postoje u regionu“.

„A onda sa naše strane imamo misije i operacije u regionu. Imamo ASPIDES, naravno, razgovaraćemo sa državama članicama da li je moguće zaista promeniti mandat ove misije. Poenta je u tome da li su države članice spremne da zapravo koriste ovu misiju“, rekla je Kalas.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je više puta ponovio od početka rata sa Iranom da su iranske snage uništene i da neće dozvoliti zatvaranje Ormuskog moreuza, ujedno je pozvao Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju, Veliku Britaniju i druge zemlje da pomognu da Ormuski moreuz bude deblokiran za brodove, ali njegov poziv za sada nije naišao na pozitivne reakcije.

Tramp je upozorio i NATO da ga čeka „veoma loša“ budućnost ako ne pomogne američkim saveznicima u otvaranju Ormuskog moreuza.

Predsednik SAD je za Fajnenšel tajms rekao i da bi mogao da odloži sastanak sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, koji je planiran za kraj marta, ako Peking ne pomogne u deblokiranju ključnog plovnog puta za petinu nafte na svetskom tržištu.

Britanski Gardijan je izvestio da Vlada u Londonu razmatra slanje dronova u Ormuski moreuz za čišćenje mina u toj važnoj ruti za transport nafte pod blokadom Irana.

Teheran je moreuz blokirao kao odgovor na napade SAD i Izraela, izazvavši time rast cene nafte.

Velika Britanija se opredelila za dronove zbog brige da bi slanje brodova u Ormuz, u skladu sa pozivom predsednika SAD Donalda Trampa, moglo da pogorša rat na Bliskom istoku, prenela je Beta.

Britanski premijer Kir Starmer razgovarao je sinoć sa Trampom o „važnosti ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza“, saopštio je kabinet britanskog premijera.

Premijer Velike Britanije Kir Starmer je danas izjavio da Velika Britanija nije spremna da „bude uvučena u rat“ u Iranu „bez plana da se izvuče“.

Starmer je odbio da se pridruži američko-izraelskom napadu na Iran, ali se pridružio odbrani od iranske odmazde kada su bile napadnute britanske vojne baze na Bliskom istoku.

Američki predsednik Donald Tramp i Starmerovi protivnici kritikovali su odluku o neučestvovanju.

Na današnjoj konferenciji za medije Starmer je izjavio da se „držao sopstvenih principa“ i da veruje da će „vreme pokazati da je to bio dobar pristup“, preneo je CNN.
„Da li će britanske trupe biti angažovane u vojnoj akciji je najozbiljnija odgovornost za svakog premijera. Neki su me napadali zbog moje odluke da se ne pridružim ofanzivi protiv Irana“, rekao je on.

On je dodao da, ako Velika Britanija „šalje vojnike, najmanje što zaslužuju jeste da znaju da to čine na zakonitoj osnovi i uz pravilan, dobro smišljen plan“.

„Sada, postoje i drugi koji bi doneli drugačiju odluku pre dve nedelje. Oni bi gurnuli Veliku Britaniju u ovaj rat bez potpune slike o tome u šta šalju naše snage i bez plana da nas izvuku. To nije vođenje – to je sleđenje nekoga“, ocenio je Starmer.

Starmer je rekao i da Velika Britanija sa svojim saveznicima radi na otvaranju Ormuskog moreuza.

„Na kraju krajeva, moramo ponovo otvoriti Ormuski moreuz kako bismo osigurali stabilnost na tržištu – to nije jednostavan zadatak. Zato radimo sa našim saveznicima, uključujući i naše evropske partnere, kako bismo sastavili održiv kolektivni plan koji može što brže da obnovi slobodu plovidbe u regionu i ublaži ekonomski uticaj“, rekao je on.

U međuvremenu, šef nemačke diplomatije Johan Vadeful je ocenio da bi bilo važno da SAD i Izrael objasne kada će smatrati da su vojni ciljevi njihove akcije protiv Irana ostvareni.

Vadeful je naveo da je kolegama u SAD i Izraelu rekao: “Potrebno nam je više jasnoće”.

Kada se razjasne ciljevi SAD i Irana, doći će trenutak za definisanje bezbednosne strukture celog regiona, što bi uključilo i razgovore sa Teheranom, izjavio je Vadeful, izvestio je FoNet.

Iranska vlada predstavlja značajnu opasnost za region, slobodu pomorskog saobraćaja i svetsku ekonomiju i ta opasnost se ne sme nastaviti, rekao je Vadeful pred sastanak ministara spoljnih poslova članica Evropske unije.

Vadeful je naveo da bi podržao sankcije protiv odgovornih za blokadu međunarodnog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, javlja AP.