„Pravi ambasador Srbije u Crnoj Gori ostaće vladika SPC“: Sagovornici Danasa o postavljanju novog diplomate Nebojše Rodića

Od 2020. godine Srbija nije imala ambasadora u Crnoj Gori. Tadašnja vlast Demokratske partije socijalista (DPS) u novemebru je proglasila ambasadora Vladimira Božovića personom non grata, te ga proterala zbog omalovažavanja Crne Gore spornim izjavama, kojima je, kako su tada saopštili, povredio Bečku konvenciju.

Beograd je uzvratio odlukom o proterivanju crnogorskog ambasadora Tarzana Miloševića, da bi dan kasnije povukao odluku zbog „dobrosusedskih odnosa“.

Žarko Korać, psihiolog i jedan od lidera nekadašnjeg Demokratske opozicije Srbije (DOS), kaže za Danas da Srbija svoj uticaj u Crnoj Gori ostvaruje preko Srpske pravoslavne crkve (SPC) i medija, a da se ambasada ne pita mnogo.

– Zato je valjda izbor ambasadora Srbije uvek bio dosta čudan. Poslednji ambasador Srbije Božović proglašen je za nepoželjnu osobu i praktično proteran iz te zemlje. Zna naše Ministarstvo spoljnih poslova odlično zašto, ali je izabralo da ćuti. Bila je čak tamo neka tuča u ambasadi koja je zataškana. Izbor Rodića je izbor čoveka koji se neće mnogo mešati u svoj posao, kaže Korać.

Korać podseća da je Nebojša Rodić od mesta savetnika tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića i direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), stigao do pozicije ambasadora u više zemalja.

– U Crnu Goru dolazi direktno sa mesta ambasadora u Beču. Pravi ambasador Srbije u Crnoj Gori ostaće kao i do sada vladika SPC, odnosno mitropolija crnogorsko-primorska na Cetinju, kaže Korać.

Ljubomir Filipović, politikolog iz Crne Gore, kaže za Danas da personalna rešenja ne mogu dodatno popraviti ili pokvariti dosadašnje odnose.

– Gospodin ambasador nije imao zapažene javne nastupe, ali njegove političke funkcije i bliskost sa radikalnim nacionalističkim i političkim strukturama, kao i činjenica da je radio u srpskom bezbednosnom sektoru, ne ulivaju poverenje, imajuci u vidu nepomirljive razlike i različite pristupe međunarodnoj bezbednosti, kaže Filipović.

Gori od Vladimira Božovića, nastavlja naš sagovornik, ne može biti.

– A hoće li biti bolji zavisi od toga da li će podržavati one strukture koje su bliske vlastima u Beogradu a koje rade aktivno na destabilizaciji Crne Gore, primećuje Filipović.

Ko je Nebojša Rodić?

Doktor pravnih nauka Nebojša Rodić u Podgoricu je došao sa pozicije ambasadora Srbije u Austriji, na koju je imenovan 2018. godine, iako je te godine zvanično penzionisan. Pre toga je četiri godine bio ambasador u Azerbejdžanu.

Šef BIA bio je 2012. godine. Na to mesto je došao sa funkcije generalnog sekretara Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije i Srpske napredne stranke (SNS).

Posle godinu dana na čelu BIA, Rodić je izabran za ministra odbrane 2013. godine.

Za vreme ministarskog mandata, potpisivao je ugovore o saradnji u oblasti odbrane sa Rusijom, ali i dobijao pohvale od Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Pored toga, isticao je i značaj Ujedinjenih nacija i NATO na Kosovu, pozivajući ih da ne smanjuju prisustvo.

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Čak Hejel pohvalio je u januaru 2014. godine „pozitivan uticaj na regionalnu bezbednosnu saradnju“ tadašnjeg srpskog kolege – Rodića.

Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa ministrom odbrane Rusije Sergejem Šojguom potpisao je u novembru 2013.

Iste godine je Srbija dobila status zemlje posmatrača pri Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koja vojno objedinjuje Rusiju i nekoliko bivših članica Sovjetskog Saveza – Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

I ranije su bezbednjaci postavljani na mesto ambasadora

Nebojša Rodić nije prvi bezbednjak na mestu ambasadora Srbije u nekoj zemlji.

Rodićev prethodnik, već spomenuti Vladimir Božović, bio je generalni inspektor Munistarstva unutrašnjih poslova (MUP) u vreme Vojislava Koštunice i član Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića.

Donedavni ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini (BiH) bio je nekadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević.

U Severnoj Makedoniji ambasador tada Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) je bio Zoran Janačković, bliski saradnik Slobodana Miloševića. Tokom 1990. i 1991. bio je načelnik Savezne državne bezbednosti (SDB).

Početkom januara 2017. Vlada Srbije postavila je Gorana Petrovića, bivšeg načelnika resora državne bezbednosti (RDB) koji je u “službu“ pristupio još 1986, na mesto generalnog konzula u Rijeci. U septembru prošle godine istekao mu je mandat.

Petrović je dugo radio na kontraobaveštajnim poslovima prema Zapadu. Karijera mu naglo staje 1999. kada ga “julovska postavka“ na čelu sa Radetom Markovićem odstranjuje iz službe.

Bivši ambasador Srbije u Ukrajini Rade Bulatović je praktično iz pritvora došao na čelo BIA i tu funkciju obavljao tokom dve vlade Vojislava Koštunice.

Posle ubistva Đinđića 12. marta 2003. godine, Bulatović je uhapšen u okviru policijske akcije “Sablja”, pod sumnjom za “udruživanje radi neprijateljske delatnosti“.

Kako su preneli mediji tada, postojale su tvrdnje da su se on i general Aco Tomić tajno susretali sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom.

Bulatović je pušten na slobodu nakon tri meseca, optužbe su povučene i dobio je odštetu zbog nezakonitog privođenja.