Civilnim žrtvama rata u Srbiji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji potrebna međuetnička saradnja

Na predstavljanju izveštaja u EU info centru u Beogradu, autorke izveštaja složile su se da je potrebno da se žrtve osnaže i da se medjusobno povežu, ocenjujući da ih vezuje dosta zajedničkih stvari, kao i da bi povezivanje dovelo do bolje vidljivosti civilnih žrtava u javnosti.

Autorka izveštaja za Srbiju Jelena Krstić kazala je da položaj civilnih žrtava u Srbiji nije unapredjen koliko je bilo očekivano za 30 godina.

Prema njenim rečima, polje istraživanja za izveštaj je kompleksno, a rad na izveštaju za Srbiju je najkompleksniji.

Ona je ocenila da je taj izveštaj dobra „polazna osnova“ za poboljšanje položaja civilnih žrtava ratova.

Kako je navela, dosta kategorija žrtava nije želelo da razgovara sa istraživačima, deo žrtava je istakao da sebe ne smatra žrtvom, dok su istraživanjem na kraju mahom obuhvaćene najvidljivije kategorije.

Krstić je kazala da nijedna kategorija civilnih žrtava nema adekvatnu političku podršku.

Istraživanje je pokazalo da medjuetnička saradnja medju civilnim žrtvama ratova gotovo da ne postoji, a Krstić je navela da iskustva drugih država pokazuju da je to veliki deo problema njihove nevidljivosti u javnom životu.

Sa druge strane, kako je dodala, zbog izostanka reakcije nadležnih organa, udruženja žrtava posvećena su svojim idejama i trude se da zajednički skrenu javnosti pažnju na njihove probleme.

Autorka izveštaja za Severnu Makedoniju Elena Stavrevska kazala je da je u toj državi teško doći do žrtava jer one ni u društvenom ni u političkom smislu nisu prepoznate.

Stavrevska je rekla da nije bilo truda države da ispita razloge sukoba, već je nakon potpisivanja Ohridskog sporazuma, bar sa političke strane – sukob trajno završen.

Ona je navela da u Severnoj Makedoniji nema udruženja civilnih žrtava, kao i da ima malo organizovanih grupa koje brane žrtve.

Autorke istraživanje za Kosovo Kuštrim Kolići i Milica Andrić Rakić složile su se da je u Prištini prisutan pravni okvir za vojne i za civilne žrtve rata, ali da on nije dobar već je „deskriminatorski“.

Andrić Rakić je kazala da najviše uticaja ipak imaju udruženja veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), ali da nijedno udruženje ne pruža dovoljno benefita žrtvama, jer se često pojavljuju nova udruženja.

Ona je kazala i da žrtve iz 2004. godine ne spadaju u zakonodavni okvir za penziju, dok u okvir koji obuhvata Zakon o nestalim licima ne spada oko 400 žrtava.

Andrić Rakić je dodala da zvanično na Kosovu ima 1.500 civilnih veterana a da samo njih 318 prima penziju.