Gardijan o „odmetnutom“ Dodiku: „Drži BiH u neizvesnosti, najopasniji trenutak od 1995.“

Po dolasku u Banjaluku, glavni grad srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini, pozirali su u zelenim vojnim uniformama zajedno sa pripadnicima srpske policije koji su nosili fantomke.

Zvanično, Mađari su došli kao instruktori, ali je njihova misija objavljena tek nakon što je njihovo prisustvo otkriveno u lokalnim medijima.

Navodno suverena državna vlast BiH u Sarajevu nije bila obaveštena da će oko 300 pripadnika paravojne policije iz druge države preći granicu.

Tajming je bio ključan: Mađari su stigli uoči ključnog, potencijalno eksplozivnog datuma, ukazuje u tekstu za Gardijan novinar ovog lista Džulijan Borger.

Milorad Dodik, predsednik entiteta Republika Srpska, osuđen je 26. februara na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija zbog separatističkih delovanja.

Dodik, koji vodi entitet od 2006. osuđen je zbog prkosa prema visokom predstavniku međunarodne zajednice u Bosni, funkciji ustanovljenoj kako bi se obezbedila primena Dejtonskog sporazuma koji je okončao rat od 1992. do 1995.

Tehnički, visoki predstavnik ima najvišu vlast u zemlji, sa ovlašćenjima da nameće ili ukida zakone i smenjuje zvaničnike.

Reagujući na presudu, Dodik je svojim pristalicama rekao da je presuda „besmislica“ i pozvao ih da „budu veseli“.

Zatim je izjavio da BiH „prestaje da postoji“ i, u očiglednom koraku ka secesiji, doneo lokalne zakone kojima se zabranjuje prisustvo državnih policijskih i pravosudnih organa na teritoriji Republike Srpske.

Dodik je insistirao da neće podneti žalbu jer ne priznaje nadležnost suda, ali je dodao da ne može da spreči svoje advokate da se žale. Advokati su to i učinili, a žalba bi trebalo da bude razmatrana u narednim mesecima.

Presuda i Dodikova reakcija predstavljaju trenutak kada je dugotrajna disfunkcija Bosne prerasla u opasnu krizu koja bi mogla podeliti Evropu.

To je, takođe, pokazalo da će, kada je pod pritiskom, mađarski premijer Viktor Orban aktivno stati na stranu Vladimira Putina i saveznika poput Dodika, umesto na stranu Brisela.

Tokom skoro dve decenije vlasti, Dodik je često posećivao Moskvu, gde se pojavio i ovog utorka – treći put od marta.

Autoritarni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, takođe redovno podržava Dodika u njegovom sukobu sa Sarajevom i zapadnim prestonicama.

Vučić je otišao u Banjaluku u znak solidarnosti nakon, kako je rekao, „nezakonite i antidemokratske“ presude suda. Njih dvojica su se ponovo sreli u Beogradu u ponedeljak, odakle je Dodik odleteo ka Moskvi.

Presuda i sve što je usledilo pokazali su da, 30 godina nakon rata u kojem je ubijeno više od 100.000 ljudi, osnovne podele u Bosni nisu ni izbliza prevaziđene.

Malo ko očekuje povratak oružanog sukoba, ali zemlja i dalje ostaje žarište u srcu Evrope, sa potencijalom za nemire i nasilje.

Rat koji je okončan Dejtonskim sporazumima bio je užasan sukob koji je genocid vratio u središte Evrope.

Ove nedelje, NATO obeležava godišnjicu tog sporazuma na sastanku u američkom gradu Dejtonu, po kojem je mirovni sporazum i dobio ime.

Iako je Dejton zaustavio ubijanje, on je istovremeno samo „zamrzao“ sukob, podelivši zemlju na dva entiteta: Republiku Srpsku i Federaciju koju čine Bošnjaci i Hrvati.

Kritičari Dejtona osuđuju sporazum kao nagradu za etničko čišćenje.

Sporazum koji je zaustavio krvoproliće tokom godina se pretvorio u okove koji sprečavaju Bosnu da se razvije u funkcionalnu državu. Sporazum je uspostavio višeslojni sistem vlasti koji je pogodovao nacionalističkim partijama, političkoj paralizi i korupciji.

Otkako je došao na vlast, Dodik blokira reforme i evropske integracije uz pretnje secesijom i povratkom sukoba.

Ali postoje znaci da Dodik postaje politički sve slabiji: bosanski zvaničnici i strane diplomate u Sarajevu potvrdili su izveštaje iz mađarske štampe da je Orbanova paravojska bila u Banjaluci da izvuče Dodika ako se nađe sateran u ćošak i bude morao da pobegne.

Do toga još nije došlo, ali stručnjaci kažu da je Dodikov beg i dalje vrlo moguća opcija: proteklih meseci, članovi njegove porodice obratili su se visokom zapadnom zvaničniku kako bi pregovarali o uslovima njegovog povlačenja, saznaje Gardian.

Međutim, nije sigurno da će Dodik izabrati egzil.

On bi mogao da nastavi da prkosi presudi i međunarodnoj zajednici i da se drži vlasti, oslanjajući se na zaštitu svoje paravojne policije.

Za samu Bosnu, to stanje neizvesnosti nosi velike rizike.

„Ovo je vrlo jasno najopasniji trenutak u Bosni od 1995. godine“, rekao je bosanski politički analitičar Jasmin Mujanović.

„Ova kriza može da se okonča samo njegovim hapšenjem ili njegovim bekstvom“, dodao je on.

U aprilu je već bio pokušaj hapšenja Dodika, nakon što je usvojen zakon koji je ocenjen kao ekstreman čak i po njegovim standardima.

Tužilaštvo BiH tada je izdalo naloge za hapšenje njega i još dvojice srpskih zvaničnika (premijera RS Radovana Viškovića i predsednika NSRS Nenada Stevandića).

Šest nedelja kasnije došlo je do napete situacije u Istočnom Sarajevu, kada je srpska policija sprečila agente Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) da uhapse Dodika. SIPA-ini agenti su se povukli.

Presuda po žalbi na februarsku odluku očekuje se do kraja godine, ali se generalno predviđa da će biti doneta već tokom leta.

Ako sud potvrdi Dodikovu osuđujuću presudu i kaznu, zabrana obavljanja javne funkcije stupiće na snagu, što bi moglo izazvati nove predsedničke izbore u Republici Srpskoj i moguću pobedu opozicione koalicije.

Takođe bi to moglo značiti i novi, odlučniji pokušaj njegovog hapšenja, a Bosna bi mogla zatražiti barem simboličku podršku od male evropske mirovne misije EUFOR-a.

„Jedina nepoznanica je da li će Dodik prihvatiti presudu i napustiti predsedničku rezidenciju“, rekao je Igor Crnadak, bivši ministar spoljnih poslova BiH i visoki funkcioner Partije demokratskog progresa, koja je deo srpskog opozicionog bloka.

„Ili će odbiti da ode sa funkcije? Mislim da niko ne zna šta će uraditi“, naglasio je on.

Dodao je da misli da je Bosna na prekretnici.

Kristijan Šmit, nemački bivši ministar koji trenutno obavlja funkciju visokog predstavnika, insistira na tome da je za sada reč o političkoj, a ne bezbednosnoj krizi.

„Kako da rešimo ovakvu vrstu izazova bez eskalacije? Mislim da je trenutno potrebna velika doza diplomatije i pregovora iza zatvorenih vrata“, rekao je Šmit, ali je dodao da de vidi da Dodik ispunjava uslove za odgovornog člana političkog rukovodstva ove zemlje.

Prošle nedelje, Kristijan Šmit izvestio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija o pogoršanju situacije u Bosni i apelovao na međunarodno angažovanje kako bi se sprečila katastrofa.

Međutim, znaci sa tog sastanka nisu bili ohrabrujući. Ruska delegacija je napustila salu dok je Šmit govorio, a članica Predsedništva BiH iz reda srpskog naroda, Željka Cvijanović, doputovala je u Njujork kako bi pokušala da preokrene situaciju u Dodikovu korist, osporavajući Šmitov legitimitet i optužujući ga za „diktaturu“ i „represiju“.

Na nivou Evropske unije, konkretna akcija je takođe bila ograničena. Mađarska je do sada blokirala uvođenje sankcija Dodiku, uz podršku Hrvatske.

Ipak, finansijski pritisak na Dodika raste.

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Nemačka, Austrija, Poljska i Litvanija već su pojedinačno uvele kaznene mere protiv njega.

Nadao se da će povratak Donalda Trampa na vlast u Vašingtonu dovesti do brzog ukidanja američkih sankcija, ali se to nije ostvarilo – nova administracija pokazuje malo interesa za Bosnu.

Ako njegova žalba bude odbijena, Igor Crnadak je predložio da Dodik postupi onako kako je on sam svojevremeno savetovao ratne lidere bosanskih Srba koji su bežali od Haškog tribunala: da se preda.

„Ono što sada radiš direktno utiče na srpski narod i Republiku Srpsku. „Ako voliš svoj narod, otići ćeš na sud i tamo se boriti za svoju nevinost“, rekao je Crnadak.