"Govorimo kako smo veliki katolici, a radimo za Uskrs i Božić“: Da li će u Hrvatskoj biti delimično zabranjen rad nedeljom? 1Foto: Shutterstock

Godinama unazad svako malo u Hrvatskoj se pokrenu priče o zabrani rada nedeljom, koje su, do sada, uvek završavale nekim obećanjima i raznim stranačkim i drugim prepucavanjima.

Rezultat svega je da najveći deo prodavnica i trgovinskih centara, što i jeste glavni predmet rasprave, i dalje normalno radi nedeljom.

Ovih dana se iz vrha vlasti u Hrvatskoj ponovno mogu čuti najave o zabrani rada nedeljom, kao i donošenja zakonskih promena.

Prema tom predlogu, većina prodavnica bi nedeljom trebala da bude zatvorena, ali bi zbog sezonskih razloga bilo dopušteno 16 radnih nedelja i to po izboru poslodavca.

„Cilj zakona je da se nađe dobar balans između rada i porodičnog života. Napravićemo određene izuzetke, a broj nedelja koji bi bio radan je 16 od 52, uz nekoliko izuzetaka za službe koje uobičajeno rade nedeljom. Svi koji rade nedeljom biće adekvatno plaćeni, a oni koji ne žele pak da rade nedeljom ne smeju da dobiju otkaz“, rekao je predsednik hrvatske Vlade Andrej Plenković govoreći na ovu temu.

U predloženim zakonskim izmenama govori se o ukupnom broju radnih sati, radnom vremenu, ali i navode neki izuzeci, pa bi tako nedeljom mogli da rade kiosci koji prodaju novine, kao i pekare.

Isto tako nedeljom bi mogle da rade i prodavnice u sklopu železničkih i autobuskih stanica, aerodroma i trajektne luke, benzinskih stanica, bolnica, hotela, prostora kulturnih i verskih ustanova, muzeja, nautičkih marina, kampova, porodičnih poljoprivrednih domaćinstava, te zaštićenih područja prirode.

Predloženo ograničenje ne zahvata ni trgovce na tržnicama koji prodaju vlastite poljoprivredne proizvode, prigodnu prodaju na sajmovima i javnim manifestacijama, onu putem automata i prodaju na daljinu, piše Al Jazeera Balkans.

Pozivaju se na anketu iz 2019. godine

Iz Vlade su izneli i rezultate analize javnog mijenja agencije Hendal iz 2019. godine po kojoj 80 odsto ispitanika podržava zabranu rada nedeljom.

Isto istraživanje pokazalo je i da za 61,1 odsto radnika u trgovini prekovremeni rad nije bio pisano naložen i potvrđen, a za 40,2 odsto radnika prekovremeni rad nije bio ni evidentiran ni plaćen.

Agencija Ipsos je u svome istraživanju, sprovedenom u decembru 2020. godine, došla do podataka da relativno mali broj potrošača zapravo obavlja kupovinu nedeljom.

Ovo istraživanje pokazalo je da 57 odsto građana nikada nedeljom ne kupuje u trgovinskim centrima.

U međuvremenu se oglasio i ministar privrede i održivog razvoja Davor Filipović, rekavši da se izmenama Zakona o trgovini pokušava uspostaviti balans između privatnog i poslovnog života.

„Nedelja treba da bude slobodan dan, posebno za one koji rade u trgovinama“, smatra Filipović. Podsetio je i kako u pola članica EU-a prodavnice ne rade nedeljom.

„Stavili smo predlog zakona u javno savetovanje, uzećemo u obzir sve predloge i verujem da će ovaj put zakon biti uspešno usvojen u Saboru i da ćemo doći do toga da se reguliše rad nedeljom na način da se 16 nedelja u godini može raditi, a da ostale nedelje ljudi mogu provesti sa porodicom“, istakao je Filipović.

O još jednoj najavi zabrane rada nedeljom govorio je i predstavnik Hrvatske udruge poslodavaca (HUP) Marko Budimir, inače predstavnik malih trgovaca, napominjući kako su slične inicijative već dva puta pale na Ustavnom sudu.

„Ustavni sud srušio je 2009. godine Vladin predlog zakona uz obrazloženje da je predloženo rešenje imalo previše izuzetaka koje su trgovce međusobno dovodile u neravnopravan položaj. Ako postoji puno pozitivne diskriminacije, onda zakon gubi svoj smisao. Zato je i pao na Ustavnom sudu. Može se pretpostaviti da će biti isto ako se donese u ovakvom obliku i da će biti ustavnih tužbi. Opredelili smo se za tržišnu ekonomiju. Tržište je jedino koje može odrediti ko može raditi, a ko ne“, rekao je Budimir.

Primer iz jedne slavonske opštine

I dok Vlada i dalje govori o zakonskim promenama, izuzecima i slično, u Opštini Ivankovo, nedaleko od Vinkovaca, već više od četiri godine niti jedna prodavnica, pekara, mesara i sličan trgovinski objekt ne rade nedeljom.

To je rezultat uredbe gradonačelnika Opštine Ivankovo Marka Miličevića koja je došla posle njegove analize rezultata poslovanja i potom razgovora s vlasnicima trgovina, pekara, mesara…

Sve to rezultiralo je donošenjem uredbe od 1. septembra 2018. godine o neradu nedeljom, verskim i državnim praznicima prema kojoj od tada nedeljom na području te opštine rade samo ugostiteljski objekti.

„Posle više od četiri godine, koliko je uredba na snazi, zadovoljni su svi: i vlasnici objekata, i meštani, ali i mi u opštini. Uvođenjem uredbe dobio sam na desetine poziva i poruka od strane zaposlenih koji su mi zahvaljivali na toj odluci“, rekao je Miličević.

Kaže i kako je tokom uvida u poslovanje uvideo kako su zapravo troškovi prodavnica nedeljom, kao što su struja, grejanje, zaposleni i slično, puno veći od prometa koji se ostvarivao toga dana.

Naime, događalo im se da nedeljom u prodavnicu tokom celog dana uđu dve-tri osobe, pa je tako jedini razlog njihovog rada bio to što rade drugi.

Uredbom je to rešeno tako da se više od četiri godine nedeljom ne radi, a te uredbe se pridržavaju i svi drugi koji dolaze da posluju u Ivankovo.

„U Opštini Ivankovo s tim više nemamo nikakvih problema. Svi su se navikli i svi znaju da se ne radi nedeljom. Ne znam zašto i okolne opštine i gradovi ne donesu istu uredbu. Mislim da je zapravo ključ problema u lokalnoj samoupravi jer neko to treba da iskoordiniše i onda se sve reši brzo. Ne vidim i zašto je problem tako nešto primeniti i u celoj državi i ne znam zašto država nema hrabrosti za tako nešto što bi svi građani, ili velika većina, pozdravila. Hrvati su čudan narod. Govorimo kako smo veliki katolici, a u isto vreme radimo za Uskrs i Božić“, rekao je Miličević.

Napominje i kako su sada porodice nedeljom zajedno, mogu se odmoriti, negde otputovati ili otići, družiti se s prijateljima… Smatra i kako bi jedna takva odluka doprinela i boljoj demografskoj slici Hrvatske.

Evropski primeri

Govoreći na ovu temu, profesor na Ekonomskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu Damir Novotny kaže kako je zabrana rada nedeljom zapravo više političko nego ekonomsko pitanje u Hrvatskoj.

Napominje i kako je najveći zagovornik ove inicijative Katolička crkva.

Prema njegovim rečima, kada se govori o zabrani rada nedeljom u Hrvatskoj to se, na žalost, najvećim delom odnosi na trgovine, ali i na neke druge delatnosti koje takođe rade nedeljom.

Podseća i na niz država Evrope koje su ovo pitanje uspešno rešile na različite načine tako da više niko i ne postavlja pitanja (ne)rada nedeljom.

Tako u nekim evropskim državama postoje zakoni koji to uređuju s više izuzetaka što regulišu lokalne vlasti.

Neke države su taj problem rešile i na način da su benzinske pumpe opskrbljene kao mali mini marketi u kojima je moguće kupiti gotovo sve.

Uz to, u sve više država Evrope pojavljuju se i automatizovane prodavnice u kojima nema zaposlenih.

„Načelno sam protiv velike intervencije države u tržište rada. Smatram da bi i u Hrvatskoj lokalna samouprava bila ta koja bi određivala ko i koliko može raditi nedeljom. Mora se voditi računa o tome da je Hrvatska izrazito turistička zemlja tako da se mora voditi računa o potrebama gradova i opština na Jadranskom moru tokom sezone u odnosu na neka druga područja Hrvatske“, rekao je Novotny.

Podsetio je i na istraživanje koje je provodio ekonomista Vuk Vuković prema čijim procenama bi, radi zabrane rada nedeljom, bilo izgubljeno oko 7.000 radnih mesta.

Rađene su i analize da li bi se promet od nedelje, ako bi došlo do zabrane rada, raspodelio na druge dane, ali se ispostavilo da ne bi.

Isto tako treba voditi i računa da je u Hrvatskoj trgovinski lobi prilično jak, te da bi zabrana rada nedeljom dovela i do zatvaranja brojnih šoping centara toga dana.

Dodatni problem u Hrvatskoj je plaćanje rada nedeljom koje je vrlo često na nivou svakog drugog radnog dana.

Veće plate

„Godinama radim u trgovini i rad barem dve nedjelje u mesecu mi je postao gotovo normalan. Činjenica je da toga dana imamo prometa, ali i da je on osetno manji nego radnim danima. Najviše mi smeta što mi je radna nedelja gotovo isto plaćena kao i bilo koji drugi radni dan. To nije normalno. Da je radna nedelja plaćena 100 odsto više verujem da niko od zaposlenih ne bi pravio problem što se radi nedeljom, jer bi uvek bilo onih koji žele da zarade više“, kaže jedna od prodavačica iz Vukovara.

Kako god, najnovije najave o mogućoj zabrani rada nedeljom podstakle su neke, uz one retke koji već ne rade nedeljom, da toga dana neće raditi.

Iz trgovinskog lanca Pevex su najavili kako od 1. januara 2022. godine 11 njihovih prodajnih centara neće raditi nedeljom, te da je to rezultat zajedničke odluke zaposlenih i Uprave čime kompanija nastoji s jedne strane da ima zadovoljne zaposlene, a s druge da prati tržišna kretanja.

„Kontinuirano radimo na zadovoljstvu naših radnika i osim što im povećavamo materijalna prava važno nam je njihovo zadovoljstvo i mišljenje. Tako smo i ovu odluku doneli zajednički, jer želimo da imamo zadovoljne kupce, ali i motivisane radnike“, rekao je Krešimir Bubalo, predsednik Uprave Pevexa.

Izvor: Al Jazeera Balkans

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.