„Iza Milatovića stoji SPC kao glavni politički akter u Crnoj Gori“: Politikolog Lalović o crnogorskim izborima

Nakon izborne sedmice i prvog kruga predsjedničkih izbora u Crnoj Gori, dva vodeća kandidata nastavljaju kampanju – drugi krug biće održan 2. aprila.

Aktuelni predsednik i kandidat Demokratske partije socijalista Milo Đukanović sa nešto više od 35 odsto glasova i kandidat Pokreta Evropa sada Jakov Milatović sa nešto manje od 29 odsto glasova pokušaće da ubedi građane Crne Gore da najbolji su izbor za predsednika te zemlje sa nešto više od 600 hiljada stanovnika, članicu NATO alijanse i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koju od leta 2020. godine obeležava permanentna politička kriza.

O tome je sinoć u Presingu Ilija Jandrić razgovarao sa dr Dragutinom Lalovićem, dobrim poznavaocem crnogorskih prilika, politikologom, dugogodišnjim profesorom na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i aktivnim članom Nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske, prenosi N1 Hrvatska.

Na pitanje da li je iznenađen rezultatom prvog kruga izbora u kojem je Milo Đukanović osvojio 35 odsto, a Jakov Milatović 29 odsto, politikolog Lalović kaže da ga je rezultat iznenadio.

„Nije me iznenadilo što je Đukanović najviše pobedio, iznenadilo me je što je njegov protivkandidat Milatović, jer po svemu, po svim anketama, svim mišljenjima kompetentnih ljudi u Crnoj Gori i šire, Mandić je bio taj koji je predodređen, da nalazi se izjednačen sa Đukanovićem u drugom krugu. očekivao je da u prvom krugu neće biti pobednika, ali će biti odlučeno u drugom, i to je veoma dobra okolnost. Mislim da ne bi bilo dobro da neko pobedi u prvom krugu, jer bi to stvorilo atmosferu koja bi dodatno učvrstila podele i sukobe u Crnoj Gori“, smatra Lalović.

On smatra i da glasačka mašinerija DPS-a, Đukanovićeve partije, nije počela da se urušava.

„Ne treba to tako formirati“, kaže Lalović.

On dodaje da DPS već neko vrijeme pokušava da se snađe u opozicionoj situaciji.

„I ta opoziciona situacija je od njega zahtevala da pokuša konstruktivno jer je Vlada sastavljena na neuobičajen način da je većina bila više protiv svoje vlasti nego što su bili kao opozicija“, smatra Lalović i dodaje da je tu konstruktivnost trebalo sačuvati i sopstveni opozicioni identitet, a osnovna funkcija opozicije je zaštita države i opšteg interesa od moguće uzurpacije izvršne vlasti.

„U tome je ulogu odigrao i sam Đukanović, jer je neobično da neko ko je predsednik republike bude u opoziciji. Bio je šef opozicione stranke i istovremeno predsednik republike”, kaže Lalović i dodaje da zbog toga Đukanović nije bio predsednik svih građana i istakao da je to po njegovom mišljenju pogrešno.

On je rekao da je Đukanović pokušao da promijeni DPS i naglasio da je sa prošlih parlamentarnih izbora jasno da DPS nema koalicioni potencijal da vodi Crnu Goru. Pošto niko ne želi da ide u koaliciju sa Milom Đukanovićem ili DPS-om, to je moralo da se odrazi na ove izbore“, rekao je politikolog.

Na pitanje da li je Milatović u prednosti u drugom krugu zbog podrške DF-a, Demokrata, URE i da li može automatski da sabere onih 60 odsto glasova iz prvog kruga i pobedi, Lalović kaže da ako ostavimo iznenađenje na stranu, moramo zaključiti da crnogorsko biračko tijelo ima dovoljno starih lica i da su potrebni neki novi ljudi.

On je napomenuo i da je Milatovićeva stranka odnela veliku, nezapamćenu pobedu na lokalnim izborima u Podgorici.

„Ovakav rezultat od nekog ko je tek formiran nije moguć, pa se postavlja pitanje kako je moguće da su uspeli i ko stoji iza toga. A iza toga stoji Srpska pravoslavna crkva kao glavni politički akter u Crnoj Gori. Bilo je to od sredine 1990-ih do dana njenog rođenja i to u kontinuitetu“, rekao je Lalović i naglasio da SPC ima nekoliko struja i da je donedavno dominirala Amfilohijeva.

„Amfilohije je, dajući saglasnost da Crna Gora bude nezavisna, bez obzira na njegovo velikorsko poimanje, čak promijenio naziv crkve u Pravoslavna crkva u Crnoj Gori. Naravno, sa ambicijom da ne prizna drugog, da bude jedini, ali se čak usudio da iz imena crkve izbaci reč Srbija“, kaže Lalović.

Podseća da je zaslužan za pobedu koalicije na izborima 30. avgusta, da je odgovoran za formiranje vlade, da je dizao litvanske i druge mase i proteste protiv tadašnje vlasti.

On je rekao da su u toj vladi bili i Jakov Milatović sa saradnicima iz Pokreta Evropa sada.

„Dvojica lidera tog pokreta su iz Amfilohijevog i Krivokapićevog tima i treba suditi po tome koliko su bili uspešni u toj vladi“, rekao je Lalović i dodao da su očigledno učešćem u vlasti shvatili da moraju da pruže alternativu ideološki rascep u vlasti. On je rekao da svoju ideologiju ni ne ističu i prave se da u Crnoj Gori prije njih nije bilo ničega.

Kaže da vlada u kojoj je Milatović bio ministar delom nije bila politička, već tehnička, i da se tako sada ponašaju Milatović i njegove kolege u Luci Evropa.

On smatra da je to tipično obeležje populizma.

On je govorio i o tome da je Jakov Milatović dok je bio ministar podigao penzije u Crnoj Gori sa 140 na 250 evra i da se postavlja pitanje odakle im novac za to.

On je podsjetio da Crna Gora ima mnogo dugova i da su mjere na kojima su Milatović i njegove kolege radili u Vladi, od podizanja penzija, ukidanja doprinosa za zdravstvo, populističke mjere koje se finansiraju podizanjem kredita i javnim dugom.

Pravi lider pokreta Evropa sada Milojko Spajić diskvalifikovan je kao kandidat jer je negirao da ima srpsko državljanstvo, tek tada je umesto njega uskočio Jakov Milatović, a profesor Lalović kaže da im je to delimično pomoglo jer ne postoji zakonska prepreka. uopšte da neko sa dvojnim državljanstvom izlazi na izbore.

On smatra i da je kleveta Spajića pomogla Milatoviću da osvoji ove glasove i uđe u drugi krug.

Lalović kaže da je razlika između Milatovića i Alekse Mandića, otvoreno prosrpskog kandidata, u tome što je Milatović saglasan sa svojom državom, a Mandić ne.

„Mandiću se nikada nije moglo vjerovati da može biti predsjednik Crne Gore kao nezavisne države“, rekao je profesor Lalović.

On je podsetio i da Amfilohije, bez obzira na sve svoje izjave i politiku, nikada nije bio protiv nezavisne crnogorske države.

Na pitanje da li će Milatović pobediti u drugom krugu i da li je ovo završena trka, Lalović kaže da ga ovi izbori podsećaju na prve izbore u Crnoj Gori 1997. godine.

„Tada je Đukanović postao predsjednik, iako mu nisu dali šansu da uspije. A u prvom kolu Đukanović je, za razliku od sadašnje situacije, izgubio. Kandidata je bilo osam, a Đukanović je u drugi krug ušao sa Momirom Bulatovićem, tadašnjim predsednikom Crne Gore“, prisetio se Lalović i dodao: „Đukanović je u drugom krugu obleteo Crnu Goru, uradio sve što je mogao i pobedio veoma tesno. S tim što ni Bulatović ni veliki deo srpskog korpusa u Crnoj Gori nisu priznali te izbore. Od tada Đukanović nije priznat”.

On kaže da je sada u Crnoj Gori situacija takva da nije bitno ko je Đukanovićev protivnik, njegovim protivnicima je bitno da Đukanović padne.