Izmene Ustava BiH: Šestorka i HDZ imaju podršku iz RS za asimetrični model, SDA i DF nepotrebni

Pre svega prati se razvoj situacije oko izmena Izbornog zakona BiH, za koji je utvrđen i rok od šest meseci po želji Dragana Čovića, lidera HDZ-a, što je overeno potpisima Sporazuma između ove stranke i Osmorke, od koje je ostala Šestorka na državnom nivou, ukazuje sarajevska agencija Patria.

Te izmene prema sporazumu trebaju da budu izvršene najkasnije u roku šest meseci od uspostave vlasti na svim nivoima, što uključuje sprovođenje ograničenih ustavnih reformi, usvajanje izmena i dopuna Izbornog zakona Bosne i Hercegovine u skladu sa presudom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska prava, te primenu ostalih načela i elemenata predmetnog sporazuma.

Za izmene Ustava BiH potrebna dvotrećinska većina, te da je to nemoguće učiniti bez SDA i DF-a koji ostaju u opoziciji.

Ali, problem nastaje kada se matematički preračuna da se do 2/3 prema sadašnjem stanju u Parlamentu BiH može doći i uz pomoć opozicije iz RS-a (pet ruku), tako da SDA i DF ne bi ni bili potrebni.

Naravno, najveći je problem ukoliko bi se desilo da se u FBiH partneri dogovore o indirektnom načinu biranja članova Predsedništva BiH, a na šta Milorad Dodik ne pristaje u Republici Srpskoj i tada bi se stvorila dodatna asimetrija, a RS dobio dodatne obrise države.

Ni opoziciji, tačnije PDP-u koji ima dva zastupnika u PD PSBiH ne smeta asimetrija i spremni su da podrže dogovor partnera iz Federacije. Tako je Branislav Borenović (PDP) nedavno kazao da nemaju nameru da budu prepreka onome što je interes većine u Federaciji.

„Tako da bi se moglo razgovarati o promenama Ustava BiH, ali ako neće ugroziti sadašnji, direktan način izbora Predsedništva BiH iz Rs-a“, istakao je Borenović.

Nebojša Vukanović koji takođe ispred ‘Za pravdu i rad’ ima jednog zastupnika u Predstavničkom domu PSBiH kaže za Patriju da bi podržao ovakav model koji bi značio uvođenje dodatne asimetrije.

„Treba menjati izborni zakon, pre svega uvesti video nadzor i skenere, to je osnovno kako bi se osiguralo da se vidi kakva je volja naroda. Nemam ništa protiv da se iz Republike Srpske bira direktno, kao i do sada, kao i da se uvedu dva kruga glasanja za predsednika, člana Predsedništva BiH i gradonačelnike, a nemam ništa protiv da se u Federaciji BiH bira indirektno“, kazao je Vukanović.

Inače, u slučaju da se promeni način izbora članova Predsedništva i da ono bude indirektno, dakle iz Parlamenta, doći ćemo u situaciju da će se entitetskim glasanjem uslovljavati i ta kadrovska rešenja i može se desiti da ono ne bude ni izabrano, pa i Veće ministara koje prema Ustavu predlaže Predsedništvo BiH.

Na ovo je upozorio i Željko Komšić, član Predsedništva koji je pojasnio razliku u mandatu koji daje narod i kada bi eventualno bili posredni izbori iz Parlamenta.

„Sad mandat daje narod. Taj mandat mora biti jak. Ono što je nudio Aprilski paket je da je sva moć u Veću ministara BiH, a Predsedništvo kao protokolarna funkcija. Ako dva člana birate u Parlamentu i to iz FBiH to su dve trećine, onda je pitanje može li biti vrhovni komandant, gazda spoljne politike. Pitanje je snaga mandata. Ovamo dolazi neko iz Rs-a. Dodik je imao ideju da predsednik Rs-a bude i član Predsedništva BiH. To vuče do onog pitanja koje Dodik ponavlja imaju li narodi pravo na samoopredelenje“, upozorio je Komšić.

Uz saglasnost Elmedina Konakovića, lidera NIP-a kojem je indirektan izbor prihvatljiv, SDP kao nekadašnji najveći protivnik asimetrije nije se oglašavao.