Kako je Milorad Dodik „skuvao žabu“ i učinio normalnim sastanke sa Vladimirom Putinom

Od početka potpune agresije Rusije na Ukrajinu, sa Vladimirom Putinom koji je u u civilizovanom svetu ostrakizovan, Milorad Dodik se sastao čak dva puta.

U prethodna dva navrata Dodik se sa Putinom sastajao kao član Predsedništva Bosne i Hercegovine, dok bi najavljeni sastanak 23. maja bio prvi od Opštih izbora i u svojstvu predsednika RS-a. Dodik se sa Putinom sastao u junu i septembru 2022.

Vladimir Putin je osoba sa kojom zvaničnici Evropske unije izbegavaku susrete, i njegove diplomatske aktivnosti su uveliko ograničene na deo zemalja bivšeg SSSR-a, Kinu i nekoliko drugih država koje se pokušavaju postaviti kao medijatori u postizanju mira.

Bosna i Hercegovina je za razliku od afričkih i azijskih država, zemlja koja ima jasne ambicije evro-atlantskih integracija. Iako Dodik pokušava sabotirati deo koji se odnosi na atlantske integracije tj. NATO savez, on je i dalje barem u retoričkom smislu i na sastancima sa predstavnicima EU zagovornik integracija u EU. Jedna od preuzetih obaveza Bosne i Hercegovine u odnosima sa EU je i praćenje spoljne politike koju provodi Evropska unija.

Dodik u tom smislu, kada god je u mogućnosti blokira pridruživanje sankcijama koje uvodi Evropska unija, pozivajući se i na dokumente koje je usvojila Narodna skupština RS-a, o „neutralnosti“ ovog entiteta. Ipak, sada već redovni sastanci sa Putinom u trenutku dok njegova armada provodi agresiju na Ukrajinu nisu pokazatelj neutralnosti nego jasnog svrstavanja na rusku stranu.

Ono što više privlači pažnju je inertnost Međunarodne zajednice pre svega Evropske unije. Dodik se nalazi pod sankcijama SAD-a i Velike Britanije, koje i nisu ostavile neku posledicu po njegovu političku snagu. Sa druge strane Evropska unija ni njene članice nisu Dodiku uveli zvanične sankcije, a jedan od razloga je i to što bi se članica EU Mađarska usprotivila tome.

„I sami vidite da Brisel nekada zbog jednostavnosti pribjegava sankcijama, ali ako pogledamo koliko su sankcije bile uspešne proteklih decenija mislim da možemo da zaključimo da nisu dovele do značajnijih rezultata. Ista je situacija sada sa briselskim sankcijama. Nikako ne pristajemo na to da EU uvede bilo kakve sankcije u odnosu na Zapadni Balkan“, kazao je u Sarajevu ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Još jedan Mađar, komesar Evropske unije za proširenje Oliver Varhelji je ove sedmice boravio u Sarajevu i na novinarsko pitanje o Dodikovoj poseti Putinu dao je prilično blag odgovor.

„Što se tiče posete Rusiji, naši saveznici ne idu u Rusiju. Naša podrška je tu i zato sam ovde. Trebaju nam konkretni rezultati“, kazao je Varhelji.

Prema tome, čini se da su evropske birokrate zaključile da Dodikovi boravci kod Putina za njih i ne predstavljaju veliki problem, sve dok se ne menja status quo u Bosni i Hercegovini. Dodik iz poseta izvlači korist predstavljajući se kao ozbiljan političar. Putinova korist se ogleda u tome što pokazuje da još uvek ima kakve takve saveznike u delovima Evrope.

Konačno, Dodik je konstantnom retorikom i ranijim posjetama „skuhao žabu“ i navikao Evropsku uniju na to da održava odnose sa odbačenom Rusijom. Čini se da je Dodiku dozvoljeno sve, a do kada ostaje da se vidi.