Kako preživeti od plate u BiH

Za razliku od njih, neki drugi će se često požaliti, ali i sami priznati da troškove ne racionalizuju, te da često nisu sigurni gde novac ode, piše Al Džazira.

Razgovarali smo sa nekoliko ljudi o tome da li se u Bosni i Hercegovini može živeti od plate.

Državni prosek 1.506 konvertibilnih maraka

Ove godine se dosta pisalo o toj temi u BiH, i to posebno nakon što je uredbom Vlade entiteta Federacija BiH minimalna plata porasla sa 619 (316 eura) na 1.000 konvertibilnih maraka (511 evra) neto.

Godinu pre toga, slično je učinjeno i u entitetu Republika Srpska, ali se tada javnost nije ni približno podigla na noge kao što je to u Federaciji BiH bio slučaj. Istini za volju, plata u entitetu Republika Srpska, iako takođe iznosi 1.000 konvertibilnih maraka neto, obuhvata i topli obrok, što u Federaciji BiH nije slučaj, tako da je minimalna plata u tom entitetu ipak viša.

Po podacima Agencije za statistiku BiH, prosečna plata u celoj Bosni i Hercegovini je u februaru ove godine iznosila 1.506 konvertibilnih maraka neto (766 evra), a stopa nezaposlenosti 12,5 posto. Porezi i druge dadžbine iznosile su još oko 70 posto od tog iznosa, što je naknadnim zakonom smanjeno za 5,5 posto.

Sopstvena bašta

Bračni par s početka teksta, Branka i Mile Marković, nastanjeni u sarajevskom naselju Vraca, godinama su živeli s najnižim primanjima, sve dok im se i sin nije zaposlio. I danas rade na minimalcu, a do penzije im nije ostalo mnogo.

Kažu da ne troše na alkohol i cigarete, te da imaju sopstvenu baštu iz koje često ubiru domaće proizvode. Žive u kući koja je u privatnom vlasništvu i davno je kupljena. Na režije mesečno potroše između 300 i 350 konvertibilnih maraka, a na hranu između 500 i 600.

„Gledam da imam što više domaće hrane, poput jaja, povrća ili zimnice“, kaže nam Branka, te dodaje kako „odeću kupuju po potrebi, ali na to maksimalno potroše 200 konvertibilnih maraka mesečno“.

„Mi živimo drugačije. Retko idemo u restoran, a suprugu već 25 godina pravim doručak i večeru, u zavisnosti koja je smjena, jer ne želim da jede vani (smeh). Mnogo manje potrošimo i jer ne trošimo na poroke, osim ponešto za verske i druge praznike, da imamo za goste“, kaže nam Branka, te poentira kako se „čak može i uštedeti“.

Za praznike se ne štedi

„Sve su kartice i novac kod mene. Ostane nam otprilike 300 konvertibilnih maraka na kraju meseca, ako mesec nije težak, ali nije štednja samo u novcu. Uspeli smo pre nekoliko godina sinu kupiti stan u Istočnom Sarajevu i rata kredita nam je 500 konvertibilnih maraka“.

Nismo pitali koliko je stan koštao, ali se otprilike može izračunati da je, uz kamatu od tri-četiri posto, stan koštao manje ili oko 100.000 konvertibilnih maraka (oko 51.000 evra), što je tada još bilo moguće kada su u pitanju garsonijere i manji dvosobni stanovi.

Nepredviđene troškove Markovići pokrivaju eventualnom uštedom, minusom ili šoping karticom, a uspeju jednom godišnje otići i na more.

„To ne plaćamo jer idemo kod familije, kao i kad idemo kod moje sestre u Nemačku“, kaže Branka, te dodaje da jedino ne štedi kada su u pitanju slave, Vaskrs i Božić. „Tad ne gledam koliko trošim“.

Kolege Branku smatraju „najboljom ekonomisticom na svetu“, jer je i pored niskih primanja uspela sa mužem sve ove godine živeti dostojanstveno, ali i kupiti stan pre inflacije, gledajući da eliminiše sve nepotrebne troškove.

Potrošačka korpa viša od dvije prosječne plate

Ipak, ne razmišlja svako ovako kao Markovići. Potrošačka korpa koju je izračunao Savez samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine (SSSBiH) u mesecu martu 2025. godine iznosila je 3.166,30 konvertibilnih maraka (oko 1.623 evra). Od toga 44,63 posto otpada na prehranu, stanovanje i komunalne usluge su 13,85 posto, odeća i obuća 11,37 posto, obrazovanje i kultura 10,11 posto, dok ostatak otpada na prevoz, održavanje domaćinstva, higijenu i zdravlje.

To znači da s dve prosječne bh. plate jedna četveročlana porodica jedva može pokriti troškove. Kada se na to doda bilo kakav luksuz, onda sve to iznosi i mnogo više novaca. Putovanja, izlasci, koncerti, bolji automobili, malo skuplja odeća i sl., ništa od toga ne spada u potrošačku korpu, nego samo ono osnovno.

Lejla Mehanović živi sama u Sarajevu, te unajmljuje stan u naselju Otoka. Zarađuje prosečnu platu, te u kuću unosi između 1.500 i 1.800 konvertibilnih maraka, zavisno od toga drži li instrukcije iz engleskog taj mesec ili ne. Iako je završila studije jezika, radi u jednoj osiguravajućoj kući na poziciji nižoj od onoga za šta se školovala. Kaže da retko uštedi, te da je uglavnom u minusu.

„Stan plaćam 500 konvertibilnih maraka, režije između 300 i 400, a na hranu i ostalo ode barem 700. Nažalost, nemam uvek vremena kuvati, te kad god mi treba nešto vanredno, moram naći dodatno da radim jer ovo što imam jedva pokrije osnovne potrebe“, kaže Lejla.

‘Čovjek nije stvoren da samo radi i plaća račune’

Za dva do tri putovanja godišnje štedi tokom cile godine i gleda da sve organizuje mnogo unapred, kako bi prošla povoljnije.

„Dve plate u jednoj kući bile bi već druga priča, ovako je veoma teško“, zaključuje.

Razgovarali smo s još dve porodice, od kojih jedna ima primanja malo viša od prosečnih, dok u drugu kuću ulazi preko 7.000 konvertibilnih maraka mesečno. I jedni i drugi se slažu da, što se više novaca zaradi, više se i potroši, jer se jednostavno kriteriji menjaju.

Ipak, svi se slažu u jednom, a to je da životni stil biramo sami, te da se može živeti i kao porodica Marković s početka priče. Za luksuzan život u Bosni i Hercegovini je, kažu svi sagovornici, potrebno da u kuću ulazi barem 5.000 konvertibilnih maraka mesečno i to bez eventualne rate kredita, a da bi se uštedelo, potrebno je racionalizovati troškove, izbaciti nepotrebno i doći do optimalnog rešenja.

„Ne mora se jesti u restoranima, niti kupovati skupa odeća, ali mora čovek imati nešto i za sebe“, kaže nam član porodice sa visokim primanjima, te dodaje da „ne mora svaki hobi biti skup, ali čovek nije stvoren da samo radi i plaća račune“.