Kriza u BiH: Formalno suverena, suštinski raštimovana

„Verujem da agencije i dalje rade svoj posao, da sazreva svest da Eufor mora da asistira da se Milorad Dodik uhapsi ili da pobegne“, rekao je šef bosanskoghercegovačke diplomatije Elmedin Konaković. A nakon samo par dana pokazalo se da, ne samo da policijske agencije nisu u stanju da sprovedu naredbe Suda BiH, nego da država više nema ingerencija ni u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine.

Iako je ministar odbrane Zukan Helez izdao naređenje da se na obeležavanju godišnjice Trećeg pešadijskog Republika Srpska puka, koji je od 2006. godine sastavni deo Oružanih snaga BiH, zabrani prisustvo predsednika RS Milorada Dodika, predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića i premijera entiteta Radovana Viškovića, oni su 12. maja prisustvovali svečanosti u kasarni Kozara u Banjaluci.

„Šta vojska ima sa sudovima i šta vojska ima s njihovim tužilaštvima u civilnom delu. Nema ništa“, rekao je Dodik na obeležavanju godišnjice puka pred pripadnicima Oružanih snaga BiH, ističući da vojska ima svoj mandat i da se zna ko i kako izdaje naređenja.

Zatvaranje očiju

„BiH je u stanju državnog udara, jer ne može sprovoditi odluke na teritoriji cele države“, kaže politički analitičar iz Sarajeva Enver Kazaz, napominjući da je problem što to niko javno neće da prizna, nego se svaki naredni problem nadovezuje na postojeći, što samo dalje produbljuje krizu.

„Skrivati tu istinu mogu samo naivni političari koji održavanu status kvo i vide šansu da ne preduzmu nikakve ozbiljnije akcije“, ocenjuje Kazaz, ističući da ni evropska birokratija nije sposobna da uvidi stvarno stanje na terenu.

Kazaz dodaje da situacija u kasarni Kozara upravo pokazuje da Dodik ima pod kontrolom sve institucije na prostoru Republike Srpske.

„Država praktično funkcioniše na polovini svoje teritorije, a na prostoru RS ona je potpuno suspendovana“, kaže Kazaz. S njim se slaže veliki broj analitičara.

Ipak, nastaviće se prepucavanja. Dok u Banjaluci likuju, iz Sarajeva stižu krivične prijave onima koji su unutar Oružanih snaga BiH omogućili prisustvo rukovodstva RS, za kojim je Sud BiH raspisao poternicu zbog državnog udara.

„Svi oni koji su prekršili zakon krivično će odgovarati. Lično ću podneti krivične prijave i sve ću ispitati. Ovo nije kraj“, kategoričan je Helez. Iako su nadležnosti Ministarstva odbrane veoma ograničene, s obzirom na to da je većina stvarnog odlučivanja u rukama Predsedništva BiH, u kojem je zbog svoje strukture moguće blokirati svaku odluku, u ovom slučaju ingerencije jesu u rukama Heleza. Na osnovu Zakona o odbrani i Zakona o Oružanim snagama BiH, Ministarstvo odbrane ima nadležnost nad pristupom vojnim objektima, a službena lica obavezna su da postupaju po zakonitim naredbama i odlukama Ministarstva.

Decenijama bez suštinskih promena

Krivične prijave Tužilaštvu BiH već je podneo potpredsednik RS Ćamil Duraković – protiv zamenika ministra odbrane Aleksandra Goganovića i načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga BiH, generala Gojka Kneževića, zbog zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja, neizvršenja službene dužnosti i omogućavanja beguncima pristup vojnim objektima Oružanih snaga BiH.

„Goganović i Knežević svesno su i namerno odbili da postupe u skladu s naredbom ministra odbrane BiH. Oni su, kršeći tu naredbu, omogućili pomenutim osobama ulaz i boravak u vojnim objektima, čime su direktno ugrozili bezbednost i integritet Oružanih snaga BiH, te omogućili osumnjičenim licima izbegavanje pravosudne odgovornosti“, naveo je Duraković, između ostalog, u prijavi.

Da li BiH funkcioniše na čitavoj njenoj teritoriji i da li je preispitivanje suvereniteta u takvim uslovima očekivano – to za komunikologa Mladena Bubonjića predstavlja kompleksnu materiju. „Kriza u BiH: Formalno suverena, suštinski raštimovana, nekad se stiče utisak da postoji samo na papiru. Jedni je žele maksimalno decentralizovanu, na nivou federalnog ustrojstva. Drugi bi jedinstvenu, unitarnu. I tako je decenijama, a ništa se u suštini ne menja“, kaže Bubonjić, ističući da se zbog promena na globalnom planu ne sprovode pokrenuti procesi koji dodatno utiču na ionako krhku suverenost, a da opstanak, nažalost, zavisi od stranaca.

Rogovi u vreći

A stranci su iz Brisela stigli još jednom u BiH i ponovo upozorili na neispunjavanje uslova na putu ka EU. Stanica na ruti posete zemljama Balkana za predsednika Evropskog saveta Antonija Košte bila je i BiH. Sastao se s članovima Predsedništva BiH, a posetio je i snage Eufora u okviru misije Altea. U poruci ponavlja da EU ostaje predana evropskoj budućnosti BiH. Ali i upozorava:

„U Sarajevu sam da prenesem ovu poruku kontinuiranog angažmana, ali i zabrinutosti zbog nedavnih dešavanja u Republici Srpskoj. Secesionistička retorika i delovanje usmjereno protiv teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka, u suprotnosti su s evropskim putem Bosne i Hercegovine“, rekao je Košta u Sarajevu, pozivajući na spuštanje tenzija.

„Potrebno nam je usvajanje dva zakona u oblasti pravosuđa, imenovanje glavnog pregovarača i usvajanje Reformske agende za iskorake Bosne i Hercegovine na njenom evropskom putu. Vaša zemlja i građani Bosne i Hercegovine plaćaju veliku cenu ako se ne iskoriste mogućnosti koje nudi Evropska unija“, poručio je Košta, nakon sastanka s članovima Predsedništva BiH.

Tri člana Predsedništva BiH imali su različite poruke za Koštu. Predsedavajuća Željka Cvijanović, tvrdi da niko u RS ne napada teritorijalni integritet BiH i da je svaka reakcija posledica odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, dok je bošnjački član Denis Bećirović naglasio opasnost najvećeg napada na ustavni poredak zemlje koji dolazi iz RS i da „prvi put nakon 1995. postoji ozbiljna opasnost od oružanog sukoba legalnih državnih institucija BiH sa odmetnutim elementima na nižem, entitetskom nivou“. Hrvatski član Željko Komšić, zahvalio je na podršci EU u tranziciji BiH iz dejtonske u briselsku fazu.