„Milatović blizak sa SPC i Srbijom“: Zapadne novinske agencije o predsedničkim izborima u Crnoj Gori

Agencija Rojters navodi da su jučerašnji predsednički izbori održani posle političke nestabilnosti u prethodnih godinu dana, kada su oborene dve vlade formirane posle protestnih litija 2020. godine, podržanih od uticajne Srpske pravoslavne crkve.

U Crnoj Gori postoji nasleđe „gorkih podela“ između onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci i onih koji sebe vide kao Srbe i koji se protive nezavisnosti zemlje, navodi Rojters.

Đukanović je, ukazuje Rojters, predvodio Crnu Goru do nezavisnosti od državne zajednice sa mnogo većom Srbijom 2006. i do članstva u NATO-u 2017 godine. Agencija dodaje da protivnici optužuju Đukanovića i njegovu Demokratsku partiju socijalista (DPS) za korupciju, veze sa organizovanim kriminalom i feudalistički način upravljanja državom, što oni negiraju.

Iako je predsednička funkcija u Crnoj Gori uglavnom ceremonijalna, pobeda Milatovića na predsedničkim izborima povećava šanse njegove partije na parlamentarnim izborima u junu, ocenjuje Rojters.

Agencija Asošiejted pres navodi da se veruje da pobeda Milatovića odražava da su birači umorni od Đukanovića, ali i njihovo razočaranje etabliranim političarima.

Đukanović se smatra zaslužnim za nezavisnost Crne Gore od Srbije 2006. i za pružanje otpora Rusiji i uvođenje države u NATO 2017 godine, dok kritičari navode da su on i njegova partija DPS dozvolili da kriminal i korupcija preplave društvo, piše AP.

Važnu ulogu u protestnom pokretu, koji je na kraju rezultirao smenjivanjem DPS-a sa vlasti 2020. godine, odigrala je Srpska pravoslavna crkva, navodi američka agencija i dodaje da se mnogi Crnogorci izjašnjavaju kao Srbi i da podržavaju poboljšanje odnosa sa mnogo većim susedom.

Iako Milatovićev Pokret Evropa sad formalno nije deo vladajuće koalicije, njegova predsednička kandidatura dobila je podršku tog nestabilnog saveza u kojem su i stranke koje se zalažu za bliže veze sa Srbijom i Rusijom, navodi AP.

Milatovićeve pristalice su izašle na ulice crnogorskih gradova kada je ishod izbora bio jasan, uz vatromet i zvuke automobilskih sirena, a stotine su se okupile ispred glavne crkve u Podgorici, što, kako navodi AP, „odražava bliske veze vladajuće koalicije sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Srbijom“.

Agencija ukazuje da bi Pokret Evropa sad, zahvaljujući pobedi Milatovića, mogao da bude domininantan faktor u vladi koja bude formirana posle parlamentarnih izbora 11. juna.

Francuska agencija Frans pres ocenjuje da je poraz veterana Đukanovića od novajlije Milatovića posle tri decenije vladavine zatresao političku scenu Crne Gore.

Đukanović je došao na čelo države 1991. godine, kao 29-godišnjak, uz podršku beogradskog moćnika Slobodana Miloševića, na početku krvavih ratova koji će razbiti Jugoslaviju, navodi Frans pres i dodaje da je dugogodišnji crnogorski lider „znao kako da se distancira“ nakon što je Srbija postala „parija na međunarodnoj sceni“.

Približio se Zapadu, razišao se sa Beogradom i izborio nezavisnost Crne Gore na referendumu 2006. godine. Njegova zemlja je ušla u NATO, postala kandidat za članstvo u EU i izašla iz sfere ruskog uticaja. On je takođe težio da ograniči uticaj Srbije, što je bio težak zadatak u zemlji u kojoj se svaki treći stanovnik izjašnjava kao Srbin, navodi Frans pres.

Agencija dodaje da protivnici Đukanovića optužuju za klijentelizam, raširenu korupciju i veze sa organizovanim kriminalom, i da on to oštro negira.