Od likovanja do spornih odluka: Kako se reaguje na Šmitovu ostavku u RS, a kako u Federaciji BiH?

OHR navodi da su privatne prirode, dok se u javnosti, tvrdi da mu je presuđeno zbog gubitka američke podrške. Ostaje na svojoj poziciji do izbora novog vrhovnog tumača Dejtonskog sporazuma, a mnogi su priželjkivali upravo ovakav razvoj događaja. Posebno u entitetu RS, piše N1 Sarajevo.

„Kristijan Šmit neće imati mira“, najavio je Milorad Dodik. Razmatraju se opcije da se ovog Nemca tuži u njegovoj sopstvenoj zemlji i pobiju sve njegove nametnute odluke, jer Šmit, insistiraju vlasti iz entiteta RS, nikada nije bio visoki predstavnik.

„Ko će doći sledeći? Moramo dati predlog, učestvovaćemo u njemu, kada utvrdimo predlog, onda će biti potvrđen na Savetu bezbednosti, to je jedini način. Ako prihvatimo predlog, tražićemo da se mandat ograniči na godinu, dve dana i da se očisti ovo smeće koje su napravili visoki predstavnici, da se BiH da još samo jedna šansa“, kaže Milorad Dodik.

Veza sa Šmitom koštala je Dodika mesta predsednika RS, i pravosnažne presude zbog nepoštovanja odluka VP, kojom mu je, između ostalog, zabranjeno političko delovanje na šest godina. U međuvremenu, entitetske vlasti su se zbližile sa američkom administracijom, što je rezultiralo ukidanjem sankcija protiv mnogih od njih, a sam Dodik je prošle godine najavio Šmitov odlazak.

„On želi da napusti Bosnu i Hercegovinu jer mu je potpuno jasno da je stvorio toliko smeća i toliko odluka koje neko drugi mora da popravi, ali je upravo naša istrajnost dovela do ovoga“, kaže Nenad Stevandić, predsednik NSRS.

Ali frustracije Šmitovim odlukama nisu bile rezervisane samo za Republiku Srpsku. Do danas, u delu Federacije, kritikovan je zbog, kako mnogi kažu, prepravljanja izborne volje nakon zatvaranja biračkih mesta na Opštim izborima pre četiri godine, nametanja izmena Ustava Federacije i sumnjivijeg načina popunjavanja Doma naroda.

I jednokratna suspenzija Ustava, radi imenovanja Vlade Federacije, ostavila je gorak ukus, a izbegao se i potpis potpredsednika Federacije, Bošnjaka, Refika Lende. Visoki predstavnik je u to vreme uživao punu podršku bivšeg američkog ambasadora.

Sama objava Kancelarije OHR-a ne objašnjava razloge Šmitove ostavke. Međutim, sam Dodik tvrdi da je to od njega neko tražio. Javnost spekuliše da su upravo u pitanju Amerikanci, a razlog za to je razmimoilaženje stavova o pitanju državne imovine, čije je rešavanje ključno za početak izgradnje strateškog američkog projekta, Južne gasne interkonekcije. Ambasada SAD ne odgovara na upit N1.

„Bez ove odluke nema ničega i Kristijan Šmit očigledno nije želeo da to uradi onako kako su tražili njegovi partneri iz SAD. Čak mislim da je u tom smislu stao na stranu Evrope, koja je nedavno poslala pismo vlastima BiH u kojem se prilično protivi načinu na koji se taj američki projekat sprovodi“, smatra Sedin Ćenan, novinar.

Sam Kristijan Šmit u javnoj izjavi tvrdi da za sobom ostavlja jače institucije države, sa čime se mnogi ne bi složili, a već se spekuliše o naslednicima, od francuskih do italijanskih diplomata. Stav mnogih, uključujući i bivšeg potpredsednika, Karla Bilta – Brisel sada treba da pokaže čvrst stav. Kancelarija OHR-a je i dalje neophodna za stabilnost Bosne i Hercegovine.