Provokacije uoči obeležavanja 27. godišnjice genocida: Dodik i Putin “čuvari pravoslavlja” u Srebrenici, "Ne volim te Alija" u Bratuncu 1Foto: snapshot Tviter /Georgio Konstandi

Iz kafića u Bratuncu čuje se pesma „Ne volim te Alija“, piše N1.ba, a sve to nekoliko dana uoči obeležavanja 27.godišnjice od genocida u Srebrenici.

Čitatelj N1 im je poslao video u kojem se iz jednog kafića čuje ova pesma.

Ovo, kako navode, nije prvi put da se pred 11. juli i obeležavanja genocida u Srebrenici dešavaju ovakve stvari.

Takođe, neki dan je u Srebrenici osvanuo bilbord sa koga se smeše Milorad Dodik, lider SNSD i njegov ruski prijatelj predsednik Vladimir Putin, čija vojska trenutno čini zločine po Ukrajini gde razara gradove i ubija nedužne civile, sve to pod naslovom “čuvari pravoslavlja”.

Dodik, kako se tumači i njemu slični srpski nacionalistii, žive u pogrešnom uverenju da će im Rusija  pomoći da povrate Kosovo i stvore takozvanu veliku Srbiju.

Treba napomenuti i da je Rusija 2015. vetom blokirala usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Srebrenici kojom se osuđuje genocid u julu 1995. koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.

Ni Dodik ni Putin ne priznaju genocid u Srebrenici, dok Putin čak, na očigled celog sveta, uporno tvrdi da ne gađaju civile u Ukrajini. Ipak, za razliku od Putina koji ima debeo portfolio ratnih zločina širom sveta, Dodik je 2007. u vreme dok je obavljao funkciju predsednika Vlade Republike Srpske, o događajima iz 1995. i presudi Haškog tribunala govorio je sasvim drugačijim tonom.

„Dakle, ja znam savršeno dobro šta je bilo. Bio je genocid u Srebrenici. To je presudio sud u Hagu, i to je nesporna pravna činjenica. Ono što je trebalo da uradim je da akcijom koju smo poveli pokušam da vraćam poverenje, koje se ne može rešiti u jednoj godini ili u pet godina, ali može se rešiti dugoročno“, govorio je Milorad Dodik.

Nije štedeo reči ni kada je u pitanju čovek koga sada naziva herojem koji je osuđen samo zato što je Srbin. „Čitav jedan naron ispašta i u Republici Srpskoj i u Srbiji zato što se neki tamo Mladić ili Karadžić odlučio da neće da se preda i da neće da ode na sud. I onda on kaže ja volim srpski narod. Đavola on voli“, govorio je tada Milorad Dodik.

Lider SNSD, koji je pre par meseci otvorio и nalog na Tviteru, proteklih dana objavljuje tvitove pune nacionalističkog naboja navodeći u jednom: „Mi smo Srbi, nismo Bosanci, naš jezik je srpski jezik, pismo ćirilica, mi smo hrišćani, pravoslavci, imamo krsnu slavu“.

Podsećamo i da je 11. marta načelnik Srebrenice Mladen Grujičić koji je član Dodikovog SNSD na svečanost obeležavanja Dana opštine doveo pripadnika jedinice „Škorpion“ Sašu Cvjetana, koji je osuđen za zločine nad Albancima na Kosovu.

Članovi inicijative „Moja adresa-Srebrenica“ poručili su tada da bi Grujičić trebalo da bude smenjen.

 

Parlament Austrije sutra će usvojiti rezoluciju o Srbrenici

Parlament Austrije će u sutra, 6. jula usvojiti Rezoluciju o genocidu u Srebrenici kojom se odaje počast ubijenim Bošnjacima ovog bosanskohercegovačkog grada nakon njegovog pada u ruke Vojske Republike Srpske 11. jula 1995.

Zastupnica stranke Zeleni Eva Ernst-Dziedzic inicijatorka je ove rezolucije koja je usvojena prošle sedmice na sednici spoljnopolitičkog odbora austrijskog Parlamenta.

„Ove godine se obilježava 27 godina od genocida i etničkog čišćenja koji su se desili u Srebrenici i njenoj okolini tokom rata u Bosni i Hercegovini. Ova godišnjica je jako podjećanje kako su opasni ekstremni oblici nacionalizma i društvene netolerancije, a takve stvari posebno postanu akutne u ratnom kontekstu“, ističe zastupnica u izjavi za Al Jazeeru.

No, uprkos navedenim presudama međunarodnih sudova, mnogi političari (koji su sada i zvaničnici Bosne i Hercegovine) negiraju genocid u Srebrenici što je dovelo i do evropskih sankcija.

„Prvo, moramo istaći kako je negiranje genocida u Bosni i Hercegovini kažnjivo (po zakonu koji je nametnuo bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice Valentin Inzko, op.a.). Mi, kao Zeleni, podržavamo zajednički evropski pristup i to uključuje i moguće usvajanje sankcija političarima koji se zalažu za neustavnu politiku secesije i polarizacije bh. društva, kao i za negiranje genocida, a jedan od takvih je i član bh. Predsedništva) Milorad Dodik“, navodi Ernst-Dziedzic.

U tekstu rezolucije se navodi kako se ona usvaja uoči 27. obeležavanja etničkog čišćenja i genocida u Srebrenici koja je Rezolucijom Saveta bezbednosti  UN-a od 16. aprila 1993. proglašena zaštićenom zonom.

„Snage bosanskih Srba, predvođene generalom Ratkom Mladićem i na osnovu naredbe tadašnjeg predsednika (bh. entiteta) Republike Srpske zauzele su i pokorile ovaj grad. Tokom nekoliko narednih dana, vršeni su pokolji pod komandom generala Mladića, bilo da je reč o vojnicima bosanskih Srba, paravojnih jedinica i neregularnih policijskih jedinica.“

Podseća se kako je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka koji su tražili zaštitu od UNPROFOR-a.

„Istovremeno je približno 30.000 žena, dece i staraca prisilno proterano u velikoj operaciji etničkog čišćenja. Time je ovaj događaj postao najteži ratni zločin na području Evrope od kraja Drugog svetskog rata“, navodi se dalje u tekstu rezolucije, te da svi ovi „tragični događaji u Srebrenici“ preživelima ostavljaju „traumu i duboke emocionalne ožiljke“.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.