Foto: EPA-EFE/ANTON VAGANOV / POOLSuđenje predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i vršitelju dužnosti direktora Službenog glasnika Republike Srpske Milošu Lukiću približava se kraju, a završne reči 19. februara sledeći su korak uoči prvostepene i potom pravosnažne presude, navodi Radio Slobodna Evropa.
Dodik je optužen za potpisivanje predsedničkih ukaza i proglašavanje važećim dva neustavna zakona Republike Srpske koja je visoki predstavnik Kristijan Šmit prethodno poništio.
Lukić je optužen za objavljivanje tih ukaza i zakona prema kojima se odluke visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH ne bi primenjivale na teritoriji tog entiteta.
Suđenje su obeležile optužbe odbrane prema Sudu BiH, sudijama i tužiteljima za pristranost i zahtevi za premeštanje suđenja pred sud u Banjaluci.
Svako ročište pratili su deseci Dodikovih pristalica iz cele BiH koji su tvrdili da su došli svojom voljom ispred zgrade Suda BiH u Sarajevu.
Ako budu pravosnažno osuđeni za nepoštovanje odluke visokog predstavnika, preti im zatvorska kazna do pet godina, smena s dužnosti i zabrana obavljanja funkcija.
Dodikovi stavovi o sutkinji i tužiteljima
Prvo ročište 5. februara 2024. godine prekinuto je na pola sata zbog buke iz sale za goste ispunjene Dodikovim pristalicama koje je policija morala ispratiti iz zgrade suda.
Dodik je ponavljao da je reč o „političkom procesu“ i da je jedino Parlamentarna skupština BiH nadležna za donošenje zakona, a ne Kristijan Šmit kojeg je nazvao „nelegalnim“.
Na pitanje sutkinje je li razumeo optužnicu, Dodik je rekao da „ništa nije razumio“, a kada je upitan za lične podatke, poput datuma rođenja, odgovorio je da „kad sam se rodio nisam bio svestan“.
Dodikova odbrana je zatražila izuzeće svih sedam sudija koji su u januaru 2024. godine odbili premeštanje suđenja pred sud u Banjaluci zbog navodne pristranosti, te su tražili ponovno razmatranje tog zahteva.
U dva zahteva za prebacivanje suđenja u Banjaluku, koje je Sud BiH odbijao, navodili su izjave zvaničnika za koje su tvrdili da se „u njima Dodik unapred osuđuje“.
Početkom oktobra 2024. godine, Dodikova odbrana je drugi put zatražila izuzeće sutkinje Sene Uzunović, koju je Dodik tad optužio da nije preduzela ništa povodom ratnog zločina nad srpskim civilima u Konjicu 1990-ih, kad je radila u tom hercegovačkom gradu.
Sud BiH je to nazvao napadom na njen ugled i profesionalnu karijeru, te pojasnio da su za taj zločin osuđeni pripadnici Policijske stanice Konjic i odbio zahtev Dodikove odbrane za njeno izuzeće.
Zabranjena pitanja o ‘političkom procesu’
Sutkinja Uzunović je redovno zabranjivala pitanje Dodikove odbrane svedocima o „političkom procesu“, a sam Dodik je na ročištu 25. septembra 2024. pitao sutkinju „da li ona misli da suđenje nije politički proces“, ali nije dobio odgovor.
Što se tiče ostalih svedočenja, na ročištu 29. januara 2025. godine, ministar policije RS-a Siniša Karan, koji je profesor ustavnog prava i Dodikov savetnik, je izjavio da je savetovao Dodika da potpiše ukaze, ali da ne postoji pisani trag tih sastanaka. Karan je kazao da Dodik samostalno donosi odluke i da je za njih odgovoran.
Na ročištu 5. februara 2025. kojim je završen dokazni deo postupka, tužitelj je pitao Dodika da li su na snazi dva zakona koja je on ukazom proglasio, a Šmit ih ranije poništio, na šta je Dodik rekao da „ne zna“.
Više svedoka je tvrdilo da Šmit nije visoki predstavnik, jer ga nije potvrdio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN).
Šmita je imenovalo Savet za sprovođenje mira (PIC) u maju 2021. godine. Zapadne zemlje smatraju da potvrda SB UN-a nije potrebna, a Kina i Rusija koja više ne učestvuje u radu PIC-a misle suprotno.
Odbrana je tražila da Sud pozove Šmita da svjedoči, što je odbijeno.
Traženje odgode suđenja zbog službenih obaveza
Sud je odbio odlaganje dva ročišta u septembru 2024. ocenivši da Dodikovi susreti s ministrom za dijasporu i borbu protiv antisemitizma u Vladi Izraela i učešća na Međunarodnom forumu pod nazivom „Ruska energetska sedmica“ nisu obavezni u njegovoj ulozi predsednika RS-a.
Suđenje 27. novembra odloženo je za 5. decembar 2024. zbog poziva iz Parlamenta Austrije da dođe u službenu posetu.
Dodik je operisan u Beogradu 9. decembra 2024. godine, što dovodi do novog odlaganja suđenja do početka januara, jer je tim sarajevskih lekara ocenio da nije bio sposoban da prisustvuje ročištima. Odbrana je potom zatražila ponavljanje celog suđenja zbog pauze duže od 30 dana između dva ročišta što je sutkinja Uzunović odbila 29. januara 2025. godine.
Što je dovelo do suđenja?
Na sednicama Narodne skupštine RS u junu 2023. godine doneseni su neustavni zakoni da se pravni akti visokog predstavnika neće objavljivati u Službenom glasniku Republike Srpske, a odluke Ustavnog suda BiH, koje su po Ustavu BiH konačne i obavezujuće, neće primenjivati na teritoriji ovog entiteta.
Visoki predstavnik Kristijan Šmit poništio je Bonskim ovlašćenjima 1. jula 2023. godine dva entitetska zakona i uveo izmene Krivičnog zakona BiH, čime je neizvršavanje odluka visokog predstavnika postalo krivično delo.
Dodik je 7. jula 2023. potpisao ukaze kojima je proglasio te zakone važećim, a oni su objavljeni u Službenom glasniku RS. Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv Dodika i Lukića 11. avgusta, a sud ju je potvrdio 11. septembra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
