„Državni udar koji uz podršku Vučića odavno traje“: Sagovornici Danasa o suđenju Dodiku i njegovim uzrocima i posledicama

Podsetimo, Dodik i Lukić se terete da su od 1. do 9. jula 2023. znajući da je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit doneo odluku kojom se sprečava stupanje na snagu Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH od 1. jula iste godine, kao i odluku kojom se sprečava stupanje na snagu Zakona o izmeni Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa RS, preduzimali radnje s ciljem nastavka zakonodavnog postupka, ne primjenjujući i ne provodeći odluke Šmita.

Državni tužilac Nermin Ćosić je u završnoj reči zatražio da Dodiku i Lukiću izrekne kazna zatvora bliža maksimumu predviđenom za ovo krivično delo. Inače, za ovo delo predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Tužilac je, takođe, za Dodika i Lukića predložio da im se izrekne mera zabrane obavljanja funkcije u trajanju od deset godina – za Dodika prestanak vršenja funkcije predsednika RS, a za Lukića direktora Službenog Glasnika.

Dodikov advokat Goran Bubić je ocenio da je taj sudski proces greška ne samo prema predsedniku RS, već i prema građanima tog entiteta BIH i zatražio da Dodik bude oslobođen.

Dodik je istakao da je proces protiv njega klasična zloupotreba i da je spreman da u političkoj borbi ide do kraja.

Dodik je kazao da je ovaj proces klasična zloupotreba, da je sve farsa, apsurdan i složen proces, navodeći da je postupio u skladu sa Ustavom Republike Srpske, a po automatizmu i Ustava BiH.

Vahidin Preljević, profesor na katedri za germanistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, ističe za Danas da je suđenje Dodiku načelno gledano “pozitivna stvar”.

„Jer je pred lice pravde izveden čovjek koji je uveo polutotalitarni, duboko korumpiran režim u jednom dijelu Bosne i Hercegovine, u kojem se on kao neki feudalni vlastelin pita za sve, koji svakodnevno gazi sve principe civiliziranog ponašanja u ophođenju s političkim protivnicima, neistomišljenicima, medijima, koji prijeti secesijom, a time i oružanim sukobima“, ukazuje Preljević.

Pozitivno je, dodaje naš sagovornik, što se Dodiku uopšte sudi, jer se time pokazuje da ni on nije iznad zakona, „ali nisam najsretniji što je krivični predmet upravo nepoštivanje odluke Visokog predstavnika, jer to Dodiku otvara prostor da se predstavi kao žrtva optužnice koju su navodno montirali stranci“.

„Bilo bi bolje da ga se sudilo za konstantno podrivanje ustavnog poretka BiH, za ugrožavanje mira, zloupotrebu funkcije, za prisluškivanje opozicije (što je javno priznao u parlamentu), za negiranje genocida, za podsticanje na međunacionalnu mržnju, ili, svakako, za niz aktivnosti njega i njegovih najbližih saradnika za koje postoje ozbiljne indicije da su koruptivnog karaktera. Ali, tu smo gdje smo, Tužilaštvo se opredijelilo za ovo krivično djelo, i po svemu onome što sam čuo od ljudi koji se razumiju u pravo, prilično je bilo uvjerljivo u iznošenju argumenata, za razliku od odbrane“, navodi Preljević.

Naš sagovornik dodaje da ne zna kako će sud presuditi, ali naglašava da bi voleo da presuda, kakva god bila na kraju, bude vođena isključivo zakonima i pravnim principima.

„Da ne podlegne političkom rezonu ili kalkulaciji bilo koje vrste ili pak pritiscima i nečuvenim prijetnjama koje ovih dana izriču Dodik i njegovi saveznici, uključujući i predsjednika Republike Srbije Vučića koji je pozvao sudije da „budu pametni“, te da donesu oslobađajuću presudu, jer ćemo, eto, „svi biti u problemu“. Ta Vučićeva izjava je verbalni čin agresije na drugu zemlju, klasična ucjena i neuvijena prijetnja destabilizacijom BiH, čime se pokazuje da su dvojac Dodik-Vučić faktori nestabilnosti i osovina autoritarizma na Balkanu“, ističe Preljević.

Po njegovim rečima, čini se da su njihove političke sudbine jako povezane, “te da bi ovo suđenje Dodiku (i njegov ishod) moglo biti i neki pokazatelj u kojem pravcu će se razvijati situacija u ovom dijelu Evrope”.

Pravnik Satko Mujagić ističe za Danas da u je Dodik u “poznatom maherskom stilu” i na poslednjem ročištu pokušao da okrene teze diskreditacijom Visokog predstavnika i tvrdnjom da poštuje Dejtonski Ustav Bosne i Hercegovine.

„Međutim, i on i drugooptuženi nisu na sudu zbog Šmita nego zato što uz povremeno aminovanje Skupštine u Banja Luci odavno pokušavaju uvesti zakone koji nisu u ingerenciji entiteta. Ovo suđenje je samo još jedna faza dugog procesa urušavanja države koji je počeo 10. decembra 2021. odlukom NSRS o izradi četiri zakona na nivou entiteta, među kojima i zakon o oružanim snagama, ili agenciji za lijekove, a za koje entitet nema ovlaštenja“, ukazuje Mujagić.

Naš sagovornik postavlja pitanje šta da Vojvodina sada oformi svoju vojsku?

„Znači radi se o državnom udaru koji uz podršku Vučićevog režima odavno traje. I sad je pitanje šta će se desiti ako Dodik bude osuđen? Sve je opet upakovano u neku zavjeru protiv ‘vascelog srpstva’, tako da nam slijedi nemirna godina koja sve više podsjeća na rane devedesete i protuustavne odluke kreiranja SAO Krajine u Hrvatskoj ili ‘srpskih opština i oblasti’ u Bosni i Hercegovini. I tada su samoprozvani ‘branitelji srpstva’ digli narod u bratoubilačke ratove iz kojih niko nije izišao kao pobjednik“, navodi Mujagić.

Danasov sagovornik se nada da će ovog puta prevladati razum i da narod i opozicija u RS-u neće dozvoliti da ih Dodik i njegova stranka i dalje vuku na dno, a entitet u izolaciju i još veću ekonomsku krizu.