Šetnja i moleban za Srbe sa Kosova održani u Banjaluci

U najvećem gradu bh. entiteta Republika Srpska, šetnju na kojoj je učestvovalo stotinak ljudi i moleban je organizovalo udruženje „Srbsko sabranje Baštionik“, zajedno sa Hramom, a sve je imalo podršku episkopa banjalučkog Jefrema.

Predsednik ovog udruženja, Predrag Adamović, rekao je novinarima pred početak molebana da Banjaluka šalje poruku podrške, kako je naveo, „braći na Kosovu i Metohiji“.

„I pored pljuska koji se izlio tokom kretanja povorke sa Trga Krajine ka Hramu gdje će se održati moleban, nekoliko stotina studenata banjalučkog Univerziteta i građani Banjaluke su izašli da, uz pjesmu i transparente podrške, kažu Srbima na Kosovu i Metohiji da nisu sami“, dodao je Adamović.

Kako prenosi Srna, Adamović je kazao da se Kosovo brani u Banjaluci, kao što se Banjaluka brani u Beogradu, te da je okupljanje „snažna poruka svima koji ne misle dobro srpskom narodu“.

„Srbi su miroljubiv narod i ne žele ništa što nije njihovo, ali će uvijek braniti ono što pripada njima, njihovim precima. Čuvaćemo ono što je nasljeđe naših predaka, iznad svega našu slobodu kada je riječ o Kosovu i Metohiji, ali i kada je riječ o Republici Srpskoj“, poručio je Adamović.

Student Ognjen Milekić, učesnik šetnje, rekao je novinarima da je potrebno učiniti mnogo više, a to je da promeni svako sebe.

„Kada Kosovo vratimo svojim srcima, tada ćemo ga vratiti“, rekao je Milekić.

Cilj skupa je bio, kako navode učesnici, da se skrene pažnja javnosti na tešku situaciju u kojoj se nalazi srpski narod na Kosovu.

Litija za Srbe sa Kosova kretala se 15-ak minuta kroz centralno šetalište u Banjaluci, Gospodsku ulicu te se uputila prema Hramu Hrista Spasitelja, gde je služen moleban.

Udruženje „Baštionik“ je, kako navode na svom sajtu, „dobrovoljno, neprofitno i nestranačko sabranje pravoslavnih Srba“.

Njihovi predstavnici su u martu prošle godine učestvovali na skupu podrške Rusiji u Banjaluci, nakon početka invazije te zemlje na Ukrajinu.

Ove godine u martu su tražili od predsednika Republike Srpske i gradonačelnika Banjaluke da zabrane održavanje okupljanja i rasprave o pravima LGBT populacije u Banjaluci.

Zbog protivljenja političkih predstavnika iz RS, Bosna i Hercegovina još nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Šta se dešava na Kosovu?

Predstavnici srpske zajednice na Kosovu bojkotovali vanredne lokalne izbore 23. aprila, te su zbog toga u četiri opštine na sjeveru Kosova izabrani gradonačelnici iz redova albanske zajednice.

Oni su 26. maja ušli uz pomoć policije u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubin Potoku i Leposaviću, što je istog dana dovelo do protesta, a 29. maja je sve eskaliralo nasiljem između pripadnika misije NATO-a na Kosovu, KFOR-a i demonstranata.

Tokom nemira je povređeno 30 pripadnika mirovnih snaga i 52 osobe srpske nacionalnosti.

Nasilje je navelo NATO da pošalje dodatnih 700 vojnika na Kosovo, pored 4.000 vojnika koji su već u zemlji.

Od početka tenzija, međunarodna zajednica neprestano poziva na preduzimanje koraka ka smirivanju situacije.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Kosova Aljbin Kurti dali su naznake da bi se mogli raspisati novi izbori za četiri opštine na severu.

U ove tri opštine, grupe građana svakodnevno od utorka, 30. maja, protestuju protiv novoizabranih, albanskih gradonačelnika opština, prenosi RSE.