Sumnje da cene hrane u Crnoj Gori „diže“ dogovor trgovačkih lanaca

Uporedo sa rastom cena hrane višestruko je rasla i zarada četiri od pet velikih trgovačkih lanaca: Voli, HD Laković, Idea-Franca i Aroma, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Vlasnici četiri lanca su samo u 2022. godini zaradili 20 miliona eura.

U Crnoj Gori se, prema zakonu od 2006., cijene na tržištu slobodno formiraju.

Iako bi trgovački lanci trebalo da budu jedni dugima konkurencija, cene namirnica i proizvoda poput soli, šećera, ulja, brašna i sl. koje najviše koristi prosečno domaćinstvo, gotovo su istovetne u marketima ovih lanaca.

Dogovaranje oko cena i marži zabranjeno je Zakonom o zaštiti konkurencije.

Istovetne cene mogu upućivati na sumnju dogovora između konkurenata na tržištu, kaže za Radio Slobodna Evropa Andrej Plahutnik, slovenači stručnjak i nekadašnji šef projekta Evropske komisije za pomoć srpskoj antimonopolskoj komisiji.

Koliko su zaradili najveći?

Analiza finansijskih iskaza pokazuje da je lanac „Voli“ 2022. godine petostruko uvećao profit u odnosu na 2020. „Franca“ je utrostručila milionsku zaradu, a HD Laković udvostručio milionski profit sa 2.5 miliona, na preko pet miliona eura.

„Aroma“ je iz milionskog minusa došla do skoro milion evra u plusu.

Prema bilansima uspjeha kompanija, u koje je RSE imao uvid, u poslednjih pet godina njihovi vlasnici su zaradili 60 miliona eura.

Najviše je profitirao vlasnik kompanije „Voli“, Dragan Bokan, skoro 29 miliona. U stopu ga prati Komnen Laković sa zaradom od 22 miliona, a na trećem mestu je Hilmija Franca, sa oko sedam miliona profita.

Za to vreme u Crnoj Gori je hrana nekoliko puta poskupila.

Prvo zbog pandemije, godinu kasnije zbog povećanja plata kroz program „Evropa sad“, nakon toga zbog nestašica hrane na tržištu usled ruske invazije na Ukrajinu.

Epilog je da su cene pojedinih namirnica u crnogorskim marketima značajno skuplje nego u zemljama okruženja.

Da li cene hrane diktira dogovor trgovina?

Andrej Plahutnik smatra da potencijalni dogovor između učesnika na tržištu ne može biti unapred isključen, ali napominje da bez ozbiljne analize nije moguće doneti bilo kakve zaključke.

Kaže da je pre donošenja bilo kakvih zaključaka potrebno analizirati uzroke za tzv. jedinstvene ili istovetne cene.

„Kod ovakvih proizvoda nije neobično da su cijene istovjetne ili sa izuzetno malim razlikama, a razlog može biti u uobičajeno malom prostoru za marže, koje obično utiču na konačnu cijenu. Ali u svakom slučaju moraju se analizirati cijene u redovnoj (ne akcijskoj) prodaji.“

On ističe da se redovno mora pratiti povećanje cena u prodaji u odnosu na kretanje cena na berzama i kod velikih proizvođača, ali i u odnosu na carinske i akcizne politike.

Baš o tom odnosu cena govorio je u oktobru bivši ministar finansija Aleksandar Damjanović ističući da trgovački lanci nisu smanjili cene namirnica kada je njegova Vlada smanjila akcize na gorivo.

Zbog toga je vlasnike trgovačkih lanaca nazvao „crnogorskim oligarsima“ i optužio ih za najveće marže u Evropi.

„Enormne marže i profiti koji se vide u bilansima pokazuju da nikad veći nisu bili prihodi maloprodajnih lanaca, koji drže 85 odsto tržišta u Crnoj Gori“, rekao je Damjanović.

Uprkos optužbama Damjanovića, Agencija za zaštitu konkurencije nije kontrolisala kompanije Voli, Laković, Idea-Franca i Aroma, piše u odgovorima na upit RSE.

Navode i da nije bilo prijava protiv tih kompanija.

Agencija nije kontrolisala lance

Na upit RSE, Agenciji za zaštitu konkurencije, da li smatraju da postoji kartelsko udruživanje, jer su cijene u četiri trgovačka lanaca koji „pokrivaju“ Crnu Goru iste, što upućuje na sumnju da su međusobno dogovorene uz uvećanja marži (razlika između nabavne i prodajne cijene), iz Agencije navode da nisu kontrolisali te lance.

„Ukoliko bi Agencija na osnovu analize tržišta posumnjala da je došlo do dogovaranja, zaključenja ili sprovođenja takvog sporazuma, ona bi pokrenula ispitni postupak po službenoj dužnosti, saglasno nadležnostima.“

Na pitanje da li je Agencija ikada naplatila kaznu zbog kartelskog udruživanja i dogovaranja cijena i trogovačkim lancima, RSE je odgovoreno da „Agencija nije vodila postupke utvrđivanja povreda konkurencije s obzirom da nije mogla pretpostaviti njihove povrede.“

Tvrde i da nije bilo prijava ili inicijativa za ispitivanje povrede konkurencije ovih trgovačkih lanaca.

Na pitanje da li je i kada Agencija radila analizu tržišta cena odgovoreno je da su počeli analizu i da su u procesu prikupljanja i obrade podataka.

Komentarišući stavove Agencije, Plahutnik kaže da je praksa u državama Evropske unije (EU) da se postupak pokreće na osnovu indicija, ili kada se stanje na tržištu identifikuje kao neobično.

Rezultati analize se očekuju 2024., rekli su RSE u Agenciji.

Iz Spajićeve Vlade tišina

Svi veliki trgovački lanci su ignorisali upit RSE da prokomentarišu brojna poskupljenja namirnica i sumnje na dogovaranje cijena zarad visokog profita.

Ni iz kabineta premijera Milojka Spajić, i pored obećanja, nije odgovoreno na upit RSE da li smatra da se cene dogovaraju.

Isti upit ignorisalo je i ministarstvo ekonomskog razvoja Nika Đeljošaja.

Poslanici o visokim maržama

„Nema opravdanja za dvostruko ili trostruko veće cijene nego u regionu. I da su cijene u Podgorici i na primorju mnogo veće nego u nekim evropskim gradovima“, rekao je poslanik Tonći Janović, iz Spajićevog pokreta „Evropa sad“ na skupštinskom Odboru za ekonomiju u decembru 2023.

On je čelnike Agencije pitao da li su zbog toga ispitali vlasnike velikih trgovačkih lanaca i jesu li uočili nepravilnosti u njihovom poslovanju.

Janović smatra da bi tu moglo biti posla i za Specijalno državno tužilaštvo.

Dejan Đurović iz nedavno rasformiranog Demokratskog fronta smatra da je povećanje trgovačkih marži uzrok visoke stope inflacije.

Prema podacima Centralne banke Crne Gore stopa inflacije, koja je 2022. godine bila preko 17 odsto, je najviša u poslednjih 20 godina.

Đurović je tvrdnje ilustrovao primerom o kretanju cena pšenice na svetskim berzama.

„Na početku rata u Ukrajini cijena pšenice je dostigla 40 centi za kilogram. Danas, kada je kilogram na novosadskoj berzi 16 centi, u Crnoj Gori je cijena ostala nepromijenjena. Pola kilograma hljeba kod nas košta 80 centi“.

Đurović je kazao da u Crnoj Gori postoje dva velika trgovačka lanca koja su navodno konkurencija ali, kako je rekao, niko ne bi rekao da nisu na istom zadatku, a to je povećanje cena.

Saglasna sa Đurovićevim rečima bila je i potpredsednica Skupštine i poslanica Demokrata Zdenka Popović.

Ona je čelnike Agencije pitala da li je bilo oligopolskog i monopolskog udruživanja, s obzirom na rast cena svih artikala u svim trgovinskim lancima.

Plahutnik: Protiv dogovaranja visokim kaznama

Slovenački stručnjak kaže da suzbijanje kartela nije jednostavna stvar ni u državama Evropske unije.

„U većini slučajeva se postupak otkrivanja pokreće na osnovu prijave sa direktnim dokazima u okviru (imunitetnog) programa koji se zasniva na saradnji (bivšeg) člana kartela, koji se može okarakterizirati kao ‘pokajnik’, u zamjenu za neizricanje ili smanjenje zaprijećene kazne.“

Dodaje da su kazne za nedozvoljene sporazume jako visoke.

„Kazne koje prelaze stotine miliona, čak i milijardu eura su nešto uobičajeno u EU i zbog toga prijave u okviru imunitetnog programa predstavljaju osnov za pokretanje postupka. Drugi element za pokretanje su tržišne analize, koje se opet pokreću na osnovu opravdane sumnje o povredi zakona.“

Šta su preduzeli nadležni?

Agencija za zaštitu konkurencije je pokrenula anlizu tržišta.

Bivša Vlada premijera Dritana Abazovića je 2023. uvela akciju „stop inflaciji“, nakon što se dogovorila sa velikim trgovačkim lancima o sniženju cena za pojedine osnovne životne namirnice.

Ta akcija je završena krajem 2023. a iz aktuelne Vlade Milojka Spajića saopšteno je da neće biti produžena. Istovremeno je resorno ministarstvo najavilo sistemsku borbu protiv inflacije i ograničavanje marži.