U nekim županijama u Hrvatskoj više penzionera nego zaposlenih

Sela u Sisačko-moslavačkoj županiji opustela su, ostali su – stariji. U ovoj županiji više je penzionera nego radnika. Njihov je odnos 1:0,98. Malo bolje jr u Vukovarsko-sremskoj županiji gde je taj odnos 1:1,09. A prosečna penzija je najniža u Hrvatskoj. 2.629 kuna ili oko 350 evra.

U selu Berak mnogi nemaju ni toliko.

„Idemo od one najmanje: 800, 900 pa onda do onih koji su bili na malo boljem radnom mestu, oni možda imaju čak 2.200 i ‘ajde ti sada… pošto su režije, pa ti kupi“, govori Milan Gvozdanović.

„Nekad nas je bilo ovde bilo više od hiljadu, sad nas ima 300 u selu. Od tih 300 najviše je nas u drugom delu života“, kaže Stanko Penavić, javlja Hrvatska radio-televizija.

Ide se trbuhom za kruhom, iz ruralnih – u urbane sredine.

Iako lokalne vlasti finansijski nagrađuju rođenje djeteta i pomažu pri gradnji kuće, iseljavanje je teško zaustaviti.

„Ljudi odlaze za egzistencijom u zemlje u kojima imaju sigurne poslove, veću platu. Što se tiče naše opštine, ista je stvar. Ljudi odlaze u urbane delove, znači u gradove. Kod nas se teško nalazi posao, lakše ga je naći u gradu“, objašnjava Ivo Štefanac,predsednik Opštinskog veća Tompojevci.

Odnos broja penzionera i zaposlenih govori nam o strukturi stanovništva neke županije.

„Što se tiče penzionog sistema, on je nacionalni, penzije se isplaćuju iz državnog budžeta, iz doprinosa i opštih prihoda, tako da tu geografsku raspodeljenost stanovništva u RH ona ne predstavlja značajan problem“, naglašava Ivo Bulaja, pomoćnik načelnika Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje.

Jer, gleda li se odnos zaposlenih i penzionisanih na nivou države, brojevi su neznatno bolji. Jedan penzioner prema 1,34 zaposlenih. Iako je ove godine 40.000 više zaposlenih, a penzionera oko šest hiljada manje, odnos je i dalje nepovoljan. Mnogi se pribojavaju daljnjeg propadanja i urušavanja penzionog sistema.

„Dakle, već sad ne uspevamo mi koji radimo da pokrijemo ‘trošak’ prvog penzionog stuba i to će se samo pogoršavati. Penzije će se isplaćivati, ali njihov udeo u prosečnoj plati biće sve manji i manji, što će imati grozne implikacije za siromaštvo“, kaže Vedrana Pribičević, predsednica Udruženja članova obaveznih i dobrovoljnih penzionih fondova.

U Požegi sve je više onih kojima je potrebna pomoć u hrani.

– To siu ljudi koji imaju male penzije, teška socijalna situacija ili u kući ili kod samih pojedinaca, velika nezaposlenost“, ističe Mario Večerić, načelnik Caritasa Požeške biskupije, Riznica dobrote.

Najbolji odnos broja radnika i penzionera imali smo osamdesetih: jedan penzoner na četiri zaposlena.