Ulazi li Crna Gora u grupu onih koji destabilizuju Balkan?

Crna Gora još nema kapacitet da napravi ozbiljan regionalni problem, ali će vlada Dritana Abazovića, koja je, čini se, u čvršćem zagrljaju srpskog i ruskog uticaja, stvarati problem sopstvenoj državi, kažu analitičari nakon najnovijeg diplomatskog afera sa susednom Bosnom i Hercegovinom.

Učešće ministara Vlade Crne Gore na skupu u Banjaluci, gde su vlasti Republike Srpske proslavile 9. januar, koji je datum iz 1992. godine koji je za neke bosanske Srbe simbol stvaranja tog entiteta, a za Bošnjake a Hrvate početak stradanja premijer Abazović je nazvao skandaloznim tek nakon pritiska domaće i međunarodne javnosti. Američka ambasada u Podgorici, na primer, nazvala je potez Abazovićevih ministara „veoma razočaravajućim”.

Prije nego što je u četvrtak promijenio stav, Abazović je rekao da neće smijeniti ministre pravde i finansija Marka Kovača i Aleksandra Damjanovića zbog njihovog učešća na kontroverznoj proslavi, koju je i Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Vlada Crne Gore, rekao je Abazović, nije imala udjela u tome što su njeni ministri prisustvovali obilježavanju tog entitetskog praznika.

„Ovaj primer ukazuje i na nastavak izuzetno problematičnih spoljnopolitičkih aktivnosti i stavova Vlade Dritana Abazovića, koji nas udaljavaju od zapadnog kursa, ali i urušavaju poziciju koju smo imali u regionalnom kontekstu“, kaže Daliborka Uljarević, dr. politikolog iz Centra za građanska pitanja, rekao je za Al Džaziru.obrazovanje.

„Treba podvući da nema „ličnog“ i „privatnog“ kada ministar jedne zemlje ide u inostranstvo na politički sastanak, iako su neki to pokušavali da tako predstave, a sam Abazović je to u početku kategorisao kao „pravac“. na svoje stavove’ za koje je takođe naveo da ih „poštuje i ceni“. Kasnije je i takav postupak nazvao skandalom, ali to više zvuči kao iznuđena nego kao ubedljiva reakcija”.

Od lidera do zemlje gubitnika

Otkako je 2020. godine podržao Vladu Zdravka Krivokapića, a u aprilu prošle godine i sam postao njen premijer, Abazović je često bio na udaru kritika u Crnoj Gori, zbog blažih odnosa prema SPC i srpskoj politici iz Beograda.

Od avgusta prošle godine Abazovićeva vlada je u tehničkom mandatu, nakon što je izgubila podršku u parlamentu.

Članica NATO-a, lider regiona u evropskim integracijama, Crna Gora je sve više u sukobu sa Zapadom. Šefica slovenačke diplomatije Tanja Fajon najavila je krajem prošlog meseca da bi EU mogla da prekine pristupne pregovore sa Crnom Gorom zbog teške političke krize u zemlji.

Uljarević kaže da neki od Abazovićevih poteza ukazuju na to da je premijer [u tehničkom mandatu] čvrsto zagrljen politikom „širenja srpskog i ruskog uticaja u regionu“. Crna Gora, kako je rekla, nema kapacitet da stvara šire probleme regionu, ali svakako radi na svoju štetu. Kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, Evropska unija je glavni ekonomski partner Crne Gore.

Svrstavanje sa Vučićem i Putinom

„Crna Gora još nema kapacitet da proizvede ozbiljan regionalni problem, ali usklađivanje sa politikom koja ga ima – mislim na politiku predsednika Srbije [Aleksandra] Vučića, kao i [Vladimira] Putina – to nesumnjivo kaže u mašini onih koji gube kredibilitet među zapadnim partnerima i ne mogu da budu saveznici u evropeizaciji regiona“.

„U svemu tome, sama Crna Gora može ponovo da izađe kao najveći gubitnik, jer koristi koje ima od ove klasifikacije sa retrogradnim akterima su samo koristi pojedinačnih političkih lidera, koji, nažalost, u ovom trenutku imaju značajan uticaj na odlučivanje. pravljenje procesa, dok je šteta za javni i državni interes Crne Gore, nesumnjiva i velika“, kaže Uljarević.

Vlada Crne Gore se nije zvanično ogradila od poruka lidera bosanskih Srba Milorada Dodika, koji je na skupu u Banjaluci, kojem su prisustvovali Abazovićevi ministri, rekao da je vrijeme da „svi Srbi žive u jednoj državi“, koja kako zaključuje Uljarević, praktičan poziv na nove sukobe, „jer su takve najave u Bosni i Hercegovini dovele, između ostalog, i do genocida u Srebrenici“ 1995. godine.

„Ta poruka i politika koja iz njih proizilazi dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, ali i Crne Gore, Kosova, Hrvatske… i to je u suprotnosti sa davno uspostavljenom i dobrom spoljnom politikom. ciljeve Crne Gore, čiji je fokus i održiva regionalna saradnja“, zaključio je Uljarević.

Izvor: Al Jazeera Balkans