„Umesto tri koraka napred napravljeno 30 koraka unazad“: Izveštaj regionalne saradnje zemalja Dejtonskog četvorougla

Popov je napomenuo da su ove četiri države imale izuzetno dobre trendove u regionalnoj saradnji u prvoj deceniji ovog veka i početkom ove decenije navodeći da je jedan od motiva izrade Indeksa regionalne saradnje za zemlje Dejtonskog četvrorugla da se afirmišu i podstiču pozitivni trendovi u razvijanju ove saradnje.

Ako se neke činjenice navedene u izveštaju detaljnije posmatraju, onda bi se moglo doći do nekih veoma uznemirujućih zaključaka, kazao je Milan Antonijević, ekspert na projektu.

Kao primer je naveo neke od zaključaka koji su izneti u izveštaju.

-Crna Gora i Srbija, nemaju ambasadore u Beogradu, tj. Podgorici više od dve godine;

– više od dve decenije nakon početka normalizacije odnosa između četiri zemlje Dejtonskog sporazuma i dalje su nerešena ključna pitanja: granice, nestala lica, sukcesija, zaštita prava nacionalnih manjina;

– Sastanci na najvišem nivou se odvijaju skoro isključivo na multilateralnim skupovima, dok su bilateralni vrlo retki;

– zajednički sastanci vlada održavaju se uglavnom sa zemljama sa kojima nema važnih otvorenih pitanja;

– umesto da se unapređuje međuparlamentarna saradnja u skladu sa težnjama za ubrzanjem na putu ka EU, ona je u stalnom padu u poređenju sa periodima koji prethode ovom izveštaju;

– u posmatranom periodu trend daljeg pogoršanja odnosa između četiri zemlje Dejtonskog sporazuma je nastavljen zahvaljujući u velikoj meri izjavama najviših zvaničnika i pisanjem medija;

– Prošla godina je obilovala ovakvim kampanjama i podizanjem tenzija, koje su se pojačale nakon najave projekta „srpski svet“, koji je pokrenuo tadašnji ministar ministar u Vladi Srbije, sada šef BIA, Aleksandar Vulin kao ideju podrške srpskom narodu u regionu.

Izlaganje ove ideje, kako se navodi, dopunjeno je snažnom nacionalističkom retorikom, a ko se sa idejom nije slagao, ocenjen je kao nacionalni izdajnik.

Dodatni izazov predstavlja i namera pojedinih političara u Srbiji da presudu u slučaju Ratka Mladića predstave kao kolektivnu krivicu srpskog naroda i tako stvore revolt prema presudi i prema Haškom tribunalu, dok je nepoverenje u ovu instituciju podsticano višegodišnjom kampanjom.

Ta kampanja, stoji u izveštaju Igmanske inicijative, dopunjena ekstremnim stavovima koji dolaze i iz drugih prestonica, doprinose da se presuda Mladiću, ali i drugim osuđenim ratnim zločonsima u Srbiji, ali u drugim zemljama umešanim u ratni sukob devedesetih, tumače kao presuda celom narodu, iako to nikada nije navedeno u zvaničnim presudama.

Ova godina nije donela promene. Kao jedan od primera navedena je izjava predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, nakon odluke Tužilaštva za ratne zločine Srbije da pokrene postupak za zločine tokom vojne akcije Oluja 1995. kada su na Petrovačkoj cesti hrvatski avioni napali konvoj izbeglica usmrtivši devet civila, dok je pedesetak ranjeno.

„Ove optužnice su se desile uprkos našim višegodišnjim naporima da ih ubedimo da se ne igraju vatrom i da će ih to koštati. Ne mogu biti ljubazniji, nadam se da će me poslušati. Sklonite se od toga, ljudi“, rekao je Milanović dodajući da većina ljudi u Hrvatskoj tako misli i pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića „da to ne čini”, rekavši da „na ovaj način Srbija neće ući u EU”.

U izveštaju Igmanske inicijative istaknuta je i zabrana nameravane privatne julske posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odnosno takvog njegovog ulaska u Hrvatsku i polaganja cveća na spomenik žrtvama genocida u Jasenovcu.

Ove bilateralne krize, uz dalje izjave predsednika Hrvatske Milanovića o ratnim zločinima i da bi predsednik Vučić mogao da odgovara, pogoršavali su odnose i punili srpske i hrvatske medije retorikom koja nije viđena godinama, ukazuje se.

U izveštaju se postavljenje Tomislava Žigmanova, koji potiče iz hrvatske nacionalne manjine, za ministra za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog u Vladi Srbije vidi kao mogućnost za unapređenja bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske.

Borislav Stefanović, šef odbora za spoljne poslove Narodne skupštine ocxenio je da izveštaj pokazuje da Srbija ima ozbiljne probleme sa državama u okruženju.

„Mi se nalazimo u jednoj čekaonici koja je sve više izolovana, a ostavljeno nam je da se hranimo mogućnostima koje nas čekaju ali bez bilo čega konkretnog.

Neophodno je regionalno usaglasiti se, ali isto tako i sprovesti reforme kako bismo se otrgli autokratskoj vladavini sa kojom se stalno borimo. Igmanska inicijativa otvara put povezivanja jer ako se ne udružimo u zajedničkom pristupu Briselu, ostaćemo večno u toj čekaonici koja je otvorena za uticaj sa strane, čime će se ta čekaonica razrušiti do kraja”.

Jan Bratu, šef misije OEBS-a u Srbiji, rekao je da je unapređenje komunikacije među mladima neophodna kako bismo se kao region mogli suočiti i prevazići duhove prošlosti.

„Mlađe generacije moraju biti hrabre kako bi se nosile sa dužnostima starijih generacija, a to me plaši. Komunikacija među njima je sve teža, dok se podele povećavaju i politički dijalog ne daje adekvatne rezultate.

Ovde nije samo reč o neophodnosti postojanja formalnog mehanizma za regionalnu saradnju, već i o potrebi za unapređenjem razmene mišljenja i iskustava među ljudima.

Komunikacija je zapravo ključ suočavanja sa prošlošću i sadašnjošču, kako u domenu ratnih zločina, tako i po pitanju izbeglica i interno razmeštenih lica. Zato ćemo uvek podržavati organizacije civilnog društva koje daju sve od sebe da tu komunikaciju među društvima unaprede”, kazao je Bratu.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, istakla je da je um regiona i dalje zaglavljen u prošlosti, međusobnim sporovima i EU integracijama.
Međutim, prema njenim rečima, postoji dinamika koja nas okružuje i koja će uticati na drugačije slaganje kockica u regionu.

Pre svega, epidemija virusa KOVID-19 ukazala je na moguću solidarnost u regionu. Sa druge strane, krajnje je potrebno stvarati mogućnosti za unapređenje komunikacije među mladima.

Mladi imaju određene kanale povezivanja, ali nekada oni nisu dovoljni za razbijanje predrasuda. U skladu sa tim, civilno društvo, preko svojih projekata, uspostavlja most prihvatanja različitosti među mladima.