Za posetu pape Crnoj Gori osim poziva države bila bi potrebna i saglasnost SPC

Međutim, nijedan papa do sada nije posetio Crnu Goru.

Osim službenog poziva zvaničnika, „običaj“ je da za posetu pape postoji i neka vrsta saglasnosti Srpske pravoslavne crkve (SPC), koja ima najviše vernika u Crnoj Gori, kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Kotorske biskupije i pravnog tima Mitropolije SPC u Crnoj Gori.

Premijer Milojko Spajić je 18. maja na svom nalogu na platformi X objavio da je tokom inauguracione mise pozvao papu Lava XIV da poseti Crnu Goru.

„Čestitao sam papi Lavu XIV u ime crnogorskih katolika, kao i svih građana Crne Gore. Pozvao sam ga da bude prvi papa koji će posetiti Crnu Goru“, naveo je Spajić.

Kancelar Kotorske biskupije, don Robert Tonsati kaže da je u medijima vidio Spajićevu objavu o pozivu „Svetom ocu da poseti Crnu Goru“.

„Ipak mislim da sam poziv mora doći u jednoj formi koja je službena. Ja ne mogu ući u prirodu tog poziva, jer se puno toga objavi u medijima što ne možemo uzimati zdravo za gotovo. Ali ako postoji dobra volja, verovatno je da će se u nekom trenutku i odgovoriti na to“, kazao je don Tonsati za RSE.

Za vreme trodecenijske vlasti Demokratske partije socijalista najviši državni zvaničnici su koristili svaku posetu Vatikanu da pozovu papu da poseti Crnu Goru.

A Vlada Duška Markovića je krajem 2019. najavila da će papa Franjo 2020. posetiti Crnu Goru. Poseta nije realizovana, zvaničano, zbog korona virusa.

Istorijat odnosa Crne Gore i Svete Stolice

Crna Gora ima dugu tradiciju odnosa sa Svetom Stolicom.

Odnosi države i Rimokatoličke crkve su uređeni Temeljnim ugovorom, tzv. Konkordatom koji je potpisan u junu 2011.

Ugovor je ratifikovala Skupština Crne Gore 20. maja 2012. Time je formalno potvrđen Konkordat koji je knjaz Nikola Petrović potpisao sa Vatikanom 1886.

Konkordat između tadašnje Knjaževine Crne Gore i Svete Stolice bio je prvi takav međudržavni ugovor u svetu, između Vatikana i države čije je stanovništvo dominantno pravoslavno.

Kotorska biskupija o dosadašnjim pozivima

„Osnovni preduslov da poglavar Rimokatoličke crkve, koji je ujedno i poglavar države Vatikan, poseti neku zemlju je službeni poziv državne vlasti te zemlje“, kaže don Tonsati.

Naglašava i da svaki papa u skladu sa svojim mogućnostima i planovima, odlučuje gde će, kako i kada putovati.

Tonsati podseća da su brojni crnogorski državnici saopštavali da su pozvali u posetu papu Franja i da je jednom objavljeno u medijima da je papa to prihvatio.

„Ali to nije bilo zapravo ispravno preneseno. Postojale su indicije da je papa Franjo zaista želeo da poseti Crnu Goru, ali zadnjih nekoliko godina njegovo zdravlje se jako pogoršalo. Ali to sve nije ništa bilo na zvaničnom nivou“, kaže don Tonsati.

Objašnjava da se najava o dolasku pape smatra službenom tek kada je uvrštena u službeni program papinskih putovanja i kada to objavi Sveta Stolica:

„Tek tada se može govoriti o potvrđenom odgovoru na poziv i prihvatanju poziva. Mi sad ne možemo znati kako će novi papa Lav XIV planirati svoj pontifikat da li će on putovati kao njegovi prethodnici“, navodi don Tonsati.

Poručuje da papa, kao poglavar Rimokatoličke crkve koja broji milijardu i četristo hiljada vernika širom sveta, ima brojne dužnosti.

Ko se sve pita o dolasku pape u Crnu Goru?

Sagovornici RSE navode da je uobičajeno, da je pored službenog državnog poziva papi potrebna i određena saglasnost većinske verske zajednice u toj zemlji.

Advokat Mitropolije crnogorsko-primorske SPC Dalibor Kavarić za RSE navodi da posetu pape Crnoj Gori treba usaglasiti i sa srpskim patrijarhom:

„Običaj je da rimski papa pri državnim posetama usaglašava svoje susrete, kako sa državnim, tako i sa najvišim verskim zvaničnicima i poglavarima“, kaže Kavarić.

Kavarić, koji je pravni zastupnik Mitropolije, navodi da je to posebno važno u državama koje nisu većinski rimokatoličke.

„Odnosno gde su druge crkve ili vere preovlađujuće. U tom pogledu bi bilo očekivano da se ovakva poseta usaglasi sa patrijarhom srpskim, a u dogovoru bi svakako učestvovao i mitropolit crnogorsko-primorski“, dodaje Kavarić.

Kavarić naglašava da mu nije poznato da je po tom pitanju prethodnih godina bilo razgovora državnih zvaničnika sa Mitropolijom.

„Vjerujem da bi papa te razgovore vodio sa Patrijaršijom s obzirom da Rimska crkva duboko poštuje kanonsko ustrojstvo i unutrašnju organizaciju Pravoslavne crkve“, kazao je Kavarić.

Don Tonsati: Pristojnost nalaže da se čuje mišljenje dominantne religije

Na pitanje RSE, da li za dolazak pape u Crnu Goru pored poziva državnih zvaničnika, treba i saglasnost Mitropolije SPC, don Tonsati kaže da nije neophodno ali se smatra „kurtoaznim običajem“.

„Papa može doći u bilo koju zemlju i bez saglasnosti dominantne crkve odnosno religije. Može i bez toga doći. Ali uobičajeno je, budući da papa želi izgraditi mostove mira, prijateljstva i ljubavi. Naravno, ako postoji nekakvo snažno protivljenje, takvi pozivi će se drugačije razmatrati“, kaže don Tonsati.

Ističe da je papa potpuno samostalan i kao poglavar Rimokatoličke crkve, ali i kao poglavar države koja ima diplomatske odnose sa gotovo svim državama na svetu.

Podseća da je papa Franjo bio u dominantno islamskim zemljama, što je bio na neki način presedan.

„Ali uvek postoji i ta jedna pristojnost da se čuje i mišljenje od dominantne crkve ili dominantne religije na tom području. I onda se kasnije u skladu s time i dogovara poseta, ali nije preduslov“, kaže don Tonsati.

Tonsati kaže da Kotorska biskupija sa Mitropolijom SPC to pitanje nikada nisu zvanično razmatrale.

„Zapravo, nikada nije došlo ni do tog trenutka u kojem bi se to počelo ozbiljnije razmatrati. Jer kažem sve ranije najave su bile više uopštene, ništa jako konkretno“, kaže kancelar Kotorske biskupije.

Svi pozivi papi da poseti Crnu Goru

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović se sastao marta 2024. sa papom Franjom u Vatikanu i zvanično ga pozvao da poseti Crnu Goru.

Prethodno je i Skupština Crne Gore uputila zvaničan poziv u januaru te godine papi Franju u Vatikanu, uručio ga je potpredsednik Nikola Camaj.

Nekadašnji premijer Dritan Abazović je tokom susreta sa papom Franjom 10. oktobra 2022. pozvao papu da poseti Crnu Goru.

Vlada nekadašnjeg premijera Duška Markovića je krajem 2019. saopštila da će papa Franjo 2020. posetiti Crnu Goru. To je bilo potvrđeno na sastanku pape Franja i premijera Duška Markovića u Vatikanu, navela je Vlada. Da bi 19. juna 2020. Vatikan saopštio da papa ne planira da putuje u inostranstvo te godine, jer je „pandemija prevelika opasnost za njegovo zdravlje“.

Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore, pozvao je 8. oktobra 2018. papu Franja da poseti Crnu Goru, saopšteno je nakon njihovog sastanka u Vatikanu.

I dva nekadašnja crnogorska šefa diplomatije Srđan Darmanović u junu 2017. a Igor Lukšić 2015. pozvali su papu da poseti Crnu Goru. Prvi u ime premijera, a drugi u ime tadašnjeg šefa države Filipa Vujanovića.

Vujanovića je u martu 2014. u Vatikanu primio papa Franjo. A u januaru 2006. se u Vatikanu sastao sa papom Benediktom XVI i tom prilikom ga pozvao da poseti Crnu Goru i uveri se u „međukonfesionalni sklad“ u Crnoj Gori.

Papa i države regiona

Papa Franjo je u maju 2019. posetio Skoplje i Sofiju.

Iste godine i predsednik Srbije Aleksandar Vućić sastao se sa papom Franjom u Vatikanu. Tom prilikom je izjavio da bi voleo da on poseti Srbiju, ali da je za tako nešto potrebna saglasnost Srpske pravoslavne crkve.

„To je uvek pitanje za našu crkvu“, rekao je tada Vučić.

Prethodno je 2018. ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio da je u interesu države Srbije da papa Franjo poseti Srbiju.

„Moj stav kao državnika je da bi u interesu Srbije bila poseta pape, naročito u kontekstu nepriznavanja Kosova“, rekao je Dačić.

Prethodno je u januaru 2018. tadašnji patrijarh SPC Irinej izjavio „da još nije vreme da poglavar Rimokatoličke crkve papa Franjo poseti Srbiju.

Papa Franjo je u junu 201. posetio Sarajevo, a godinu pre bio je u Tirani.

Prethodno je i Boris Tadić više puta pozivao papu Benedikta XVI da poseti Srbiju.