„Izraelska odlučnost da napadne Iran primorali su Trampa da izvrši preventivne udare“: Rubio objasnio ulazak SAD u sukob

Obrazloženje je izazvalo podeljene kritike među vodećim članovima Kongresa koji su sinoće dobili prvi brifing Trampove administracije otkako je naredila početak vazdušne kampanje tokom vikenda.

Rubio, direktor CIA-e Džon Retklif i načelnici generalštaba, predsednik Den Kejn razgovarali su sa zakonodavcima iza zatvorenih vrata na Kapitolu pre glasanja koje se očekuje kasnije ove nedelje u Predstavničkom domu o rezoluciji o ratnim ovlašćenjima koja predstavlja malo verovatnu priliku da se Tramp primora da okonča neprijateljstva protiv Irana.

„Bilo je sasvim jasno da ako Iran bude napadnut od strane bilo koga – Sjedinjenih Država, ili Izraela, ili bilo koga – oni će odgovoriti i odgovoriće protiv Sjedinjenih Država“, rekao je Rubio novinarima na Kapitolu, preneo je Gardijan.

„Znali smo da će doći do izraelske akcije. Znali smo da će to izazvati napad na američke snage i znali smo da ako ne krenemo preventivno na njih pre nego što pokrenu te napade, pretrpećemo veće žrtve.“

Džej Di Vens je u intervjuu za Foks njuz sinoć rekao da je cilj SAD da se uvere da „Iran ne može imati nuklearno oružje“.

„Predsednik želi da Irancima i svetu jasno stavi do znanja da se neće smiriti dok ne ostvari taj izuzetno važan cilj da osigura da Iran ne može imati nuklearno oružje“, rekao je potpredsednik SAD.

Vens je bio član administracije Donalda Trampa koji se najviše protivio vojnim intervencijama i ređe je govorio o akcijama SAD u Iranu nego Rubio.

Od početka sukoba, Sjedinjene Države i Izrael su izveli talase vazdušnih udara širom Irana, a Teheran je uzvratio napadima dronovima i raketama na zemlje povezane sa SAD širom Bliskog istoka.

U vazdušnoj kampanji je ubijeno nekoliko iranskih vrhovnih vojnih i političkih lidera, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija. Američka vojska je priznala smrt šestoro svojih pripadnika dok je Iransko društvo Crvenog polumeseca saopštilo da je u zemlji ubijeno više od 500 ljudi.

Reakcije na objašnjenje administracije za ulazak u rat su podeljene po stranačkim linijama, pri čemu su republikanci žurili da brane Trampov potez dok su demokrate osudile ono što smatraju nepotrebnim sukobom sa nejasnim ciljevima.

„Ovo je Trampov rat. Ovo je rat po izboru. On nema strategiju, nema završnu igru“, rekao je lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer pre nego što je ušao u brifing.

Mark Vorner, demokratski potpredsednik Obaveštajnog odbora Senata, rekao je da je zabrinut zbog implikacija ako SAD dozvole Izraelu da ih u suštini prisili na novi rat.

„Nije postojala neposredna pretnja Sjedinjenim Američkim Državama od strane Iranaca. Postojala je pretnja Izraelu. Ako izjednačimo pretnju Izraelu sa ekvivalentom neposredne pretnje Sjedinjenim Državama, onda smo na nepoznatoj teritoriji“, rekao je Vorner.

U ponedeljak uveče, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je za Foks njuz da Iran gradi nova podzemna mesta „koja bi učinila njihove programe balističkih raketa i njihove programe atomskih bombi imunim u roku od nekoliko meseci“.

„Ako se sada ne preduzmu nikakve akcije, nikakve akcije ne bi mogle biti preduzete ni u budućnosti“, rekao je on.

Iran poriče da teži nuklearnom oružju.

U nedavnim intervjuima za novinske kuće Tramp je izneo različite ciljeve u ratu, uključujući uništavanje iranskih kapaciteta balističkih raketa i njihove mornarice, sprečavanje zemlje da razvije nuklearno oružje i prekidanje podrške Teheranu posredničkim snagama na drugim mestima na Bliskom istoku.

Rubio je, međutim, novinarima pomenuo samo dva cilja – uništavanje iranskog kapaciteta balističkih raketa i njihove mornarice. Nakon poverljivog brifinga, Vorner je rekao da nije siguran kakav je Trampov krajnji cilj.

„Mislim da predsednik treba da izađe pred Kongres, štaviše, pred američki narod, i da odluči, između ova četiri ili pet ciljeva koji su postavljeni, koji je pravi cilj?“, rekao je senator iz Virdžinije.

„Koji je cilj? Koji je naš plan za izlazak? Kakvu obavezu sada imamo prema iranskom narodu ako se pobune na osnovu njegovog poziva da izađu na ulice? I kakva je neposredna pretnja interesima Sjedinjenih Država da bi se izazvao ovaj sukob?“

Majk Džonson, republikanski predsednik Predstavničkog doma i bliski Trampov saveznik, branio je predsednikov postupak, rekavši da je naredio „odbrambenu operaciju“.

„Izrael je bio odlučan da ovde deluje u sopstvenoj odbrani, sa ili bez američke podrške. Zašto? Zato što se Izrael suočio sa onim što smatraju egzistencijalnom pretnjom“, rekao je Džonson.

Iako cilj rata, rekao je, nije bio „da se uđe i sruši režim“, on je ipak pozdravio smrt ajatolaha.

„To se dogodilo i, po mojoj proceni, to je veliki razvoj događaja za ljude koji vole slobodu širom sveta“, rekao je Džonson novinarima, govoreći zajedno sa republikanskim predsednicima Odbora za obaveštajne poslove i budžete Predstavničkog doma – prisustvo ovog drugog je pokazatelj da bi od zakonodavaca uskoro moglo biti zatraženo da odobre dodatna sredstva za odbranu, potrebna zbog rata.

Tramp je naredio napad na Iran bez prethodnog traženja dozvole Kongresa iako je Rubio rekao da je grupa zakonodavaca poznata kao „Banda osam“ – sastavljena od lidera demokrata i republikanaca u svakom domu, kao i vodećih zakonodavaca dve stranke u obaveštajnim odborima Predstavničkog doma i Senata – obaveštena pre početka napada.

Očekuje se da će Predstavnički dom kasnije ove nedelje razmatrati rezoluciju o ratnim ovlašćenjima koja bi ako bude usvojena, primorala Trampa da okonča neprijateljstva protiv Irana. Suočava se sa visokim ograničenjem usvajanja. Republikanci kontrolišu oba doma Kongresa i retko se u značajnom broju protive Trampu.

Čak i ako bi Kongres odobrio rezoluciju, Tramp bi mogao da uloži veto, a Kongres bi to mogao da poništi samo dvotrećinskom većinom.

Prethodne rezolucije o ratnim ovlašćenjima koje su predstavljene u ovom Kongresu su odbijene, a Džonson je rekao da je uveren da najnovija nće proći u Predstavničkom domu.

„Ideja da bismo oduzeli mogućnost našem vrhovnom komandantu, predsedniku, da mu oduzmemo autoritet upravo sada da završi ovaj posao, zastrašujuća je perspektiva za mene. Opasna je“, rekao je Džonson. „Svakako sam pun nade i verujem da imamo glasove da je odbijemo.“