Rusija bi mogla da pošalje žene na front u Ukrajini, postoje prve naznake: Analiza moskovskog portala o stanju u vojsci

Ali postoje neki znaci da bi se ovo moglo promeniti.

U oktobru 2023, Borz bataljon Redut, plaćenička grupa pod kontrolom ruskog Ministarstva odbrane, objavila je oglas na ruskim društvenim mrežama tražeći žene za borbene uloge u Ukrajini.

Ovo je usledilo nakon izveštaja iz jula 2023. da je Ministarstvo odbrane regrutovalo žene za pomoćne uloge kao što su doktorke i kuvarice. U martu 2023, zatvorenice iz ruskih ženskih zatvora regrutovane su da služe u Ukrajini, moguće u borbi.

Regrutovanje novih vojnika u državne vojne snage izgleda jednostavno: privući (ili primorati) dovoljno građana sa pravim veštinama i sposobnostima (ili kapacitetom da ih steknu) i pustite obuku i disciplinu da urade ostalo.

Ali ovaj naizgled jednostavan proces je komplikovan idejama koje države, vlade i društva imaju o tome šta čini idealnog vojnika. To je zato što vojnici nisu samo pojedinci koji su ovlašćeni da koriste nasilje da brane državu unutar njenih granica i projektuju moć države izvan njih. Vojnici takođe predstavljaju državu, i bukvalno i simbolički.

Od početka svog prvog predsedništva, Vladimir Putin je postavio za svoju misiju da izgradi Rusiju u snažnu državu i povrati njen status velike sile nakon turbulentnih 1990-ih. Ono što je najvažnije, Putinova definicija jake države je ona sa muškim osobinama kao što su čvrstina, nemilosrdnost i, iznad svega, sposobnost i spremnost da se upotrebi sila za postizanje svojih ciljeva.

Glavni instrumenti Putinove jake države su Oružane snage, zajedno sa drugim bezbednosnim snagama, ili „ministarstva moći“. Njima dominiraju muškarci, kako u svom sastavu, tako iu svom vođstvu.

Jedna žena je zamenik ministra odbrane, Tatjana Ševstova. Ali njena nadležnost su finansije i ekonomija koja proističe iz njenog profesionalnog iskustva u Federalnoj poreskoj službi.

Ruske službe bezbednosti nemaju dobru reputaciju u omogućavanju ženama da se uzdignu kroz svoje redove do liderskih pozicija.

Umesto toga, žene u Putinovoj Rusiji pozvane su da budu lojalne supruge i majke, pružajući emocionalnu i praktičnu podršku svojim muškim rođacima koji su pozvani da se bore. Odsustvo žena u muškim prostorima poput Oružanih snaga u potpunosti je u skladu sa naporima države kao što su donošenje anti-gej zakona, dekriminalizacija nasilja u porodici i opis feministkinja kao ekstremista od strane visokog zvaničnika da transformišu Rusiju u bastion tradicionalnog društvenog života vrednosti.

Stoga nije iznenađujuće što je do sada rusko Ministarstvo odbrane pokazalo malo interesovanja za regrutovanje žena u Oružane snage ili zadržavanje onih koji su se pridružili. Iako je došlo do brzog porasta broja žena koje su se prijavile tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, to je bilo slučajno, a ne namerno.

Uvođenje dobrovoljnog služenja vojnog roka u kasnim 1980-im i početkom 1990-ih poklopilo se sa ekonomskim padom koji je posebno pogodio žene, od kojih su mnoge videle pridruživanje u redovima kao priliku za zapošljavanje.

Ovo se posebno odnosilo na supruge i ćerke vojnih lica koji su bili stacionirani u udaljenim oblastima sa malo lokalnih civilnih poslova. Ali nikakvi stvarni napori nisu učinjeni da se promeni politika i otvore karijerni putevi za ove žene.

Priliv žena u ruske oružane snage je znatno usporen. Ovi prezirni stavovi prema ženskim ulogama i muškom identitetu Oružanih snaga objašnjavaju zašto je tako malo pažnje posvećeno ciljanju žena za regrutaciju u vojsku, uprkos poteškoćama sa kojima se Ministarstvo odbrane suočava u održavanju broja vojnika koji su mu potrebni za rat u Ukrajina.

Kampanje regrutovanja u vojsci su se u velikoj meri oslanjale na ideju da je služba izrazito muški poziv. Iako je „delimična“ mobilizacija iz septembra 2022. uključivala mali broj žena sa medicinskom obukom, ogroman naglasak je bio na prikupljanju muškaraca.

Uzimajući u obzir centralnu ulogu tradicionalnih rodnih uloga u Putinovoj Rusiji, može li ovaj poziv ženama da se pridruže Redutu radi borbene službe u Ukrajini biti znak značajne promene u stavovima prema rodnoj ravnopravnosti?

Dostupni su samo ograničeni detalji o Redutovom angažovanju. Ali oni se odnose na regrutovanje žena za dve specifične uloge: snajperista i operaterka dronova. Oba su zanimljiva izbora koji bi malo mogli da izazovu dominantne percepcije rodnih uloga u Rusiji.

Postoji besprekoran presedan za žene snajperiste. Tokom Drugog svetskog rata, više od 2.000 žena je služilo u toj ulozi, i bile su među najuspešnijim u sovjetskoj vojsci. Dopuštanje ženama da postanu snajperisti opravdavano je tvrdnjom da su za to potrebne stereotipno ženske osobine, poput strpljenja i pažnje na detalje.

To je takođe uloga koja uključuje ubijanje neprijatelja na daljinu, a ne kroz borbu prsa u prsa.

Posao operatera dronova ima mnogo sličnosti sa poslom snajperista. Zahteva preciznost, strpljenje da se sačeka povoljan trenutak za udar i, naravno, podrazumeva distancu između vojnika i neprijatelja.

Znaci ruskog interesovanja za regrutovanje žena su do sada prilično ograničeni, iako bacaju svetlo na poteškoće sa kojima se država suočava u održavanju svojih ratnih napora protiv Ukrajine.

Vojske obično otvaraju svoja vrata ženama kada ne mogu da popune redove muškarcima. Praksu regrutovanja vojnika iz ruskih ženskih zatvora svakako treba shvatiti kao znak da se vojska bori u nastojanjima da privuče dobrovoljce.

Teže je proceniti značaj Redutovog nastojanja da regrutuje žene. Ovo je oglas koji je izradio deo jedne privatne vojne kompanije pod kontrolom Ministarstva odbrane. Daleko je od napora velikih razmera da se mobilišu žene Rusije.

Takođe regrutuju samo za vrlo specifične uloge. Ako se za bilo koju borbenu ulogu može reći da je feminizirana, snajperista i operater dronova bi bili dobri kandidati.

Sve u svemu, dosadašnji napori Rusije da regrutuje žene da se bore u Ukrajini su ograničeni, prilično marginalni i malo čine da naruše dominantni maskulinizovani karakter države i njenih oružanih snaga.

Ali ako se Moskva ipak okrene ka većoj mobilizaciji žena u vojsku, to bi trebalo da bude propraćeno jasnim narativom da bi se opravdalo zašto. Tokom Drugog svetskog rata, taj narativ je predstavljao nacionalnu vanrednu situaciju i egzistencijalnu pretnju.

Stavljanje velikog broja ruskih žena u borbu 80 godina kasnije pokrenulo bi ozbiljna pitanja o stanju Putinove „specijalne vojne operacije“ i njegovoj posvećenosti tradicionalnim društvenim vrednostima.