„Obuke organizovane u Srbiji, BiH i Rusiji“: Sudski slučajevi u Moldaviji razotkrili kako regruti završavaju u ruskim kampovima za sabotažu

Prema izveštaju, u tim kampovima se regrutuju pojedinci – često iz siromašnijih sredina ili sa malo političkog iskustva – koji se zatim obučavaju za aktivnosti poput izazivanja nereda, sabotaža i destabilizacije političkih sistema.

Kada je Anatoli Prizenco sreo Maksima Rošcu ispred jedne prodavnice u centru Kišinjeva, ponudio mu je lak izlaz iz posla u lokalnoj auto-radionici: plaćeno, dvonedeljno putovanje koje uključuje putovanja i aktivnosti na otvorenom.

Prema Rošcinom svedočenju pred moldavskim sudom, Prizenco nije dao mnogo detalja – samo da će zaraditi između 300 i 500 dolara i da će dalja uputstva dobiti od kontakta u Moskvi.

U roku od nekoliko nedelja, Rošca se našao u kampovima za obuku u Bosni i Srbiji. Tamo su učesnici učili kako da upravljaju dronovima, rukuju zapaljivim napravama i izbegavaju policiju tokom protesta – deo, kako tvrde moldavski istražitelji, koordinisanog napora uz podršku Rusije za regrutovanje operativaca za destabilizacione operacije čak i u Francuskoj i Nemačkoj.

Istrage Moldavije o regrutovanju povezanom s Rusijom dolaze u trenutku kada evropske zemlje upozoravaju da Moskva vodi kampanju hibridnog rata s ciljem destabilizacije njihove unutrašnje politike.

Francuske vlasti, već su na oprezu pred predsedničke izbore sledeće godine, zabeležile su kampanje dezinformacija niskog intenziteta koje su sprovodile ruske mreže tokom ovogodišnjih lokalnih izbora.

U Nemačkoj je vlada u decembru pozvala ruskog ambasadora, optužujući Moskvu za sajber napade i mešanje u prošlogodišnje izbore.

Nakon što je bila meta agresivnih kampanja Kremlja tokom 2024. i 2025, Moldavija smatra da može pomoći evropskim partnerima u odbrani od ruskih napada.

Kremlj je pojačao korišćenje posrednika nakon što su mnoge evropske zemlje proterale ruske diplomate (od kojih su neki bili osumnjičeni špijuni) posle invazije na Ukrajinu 2022.

Moldavski tužioci tvrde da je Prizenco bio regruter u široj mreži iz inostranstva koja je obučavala desetine ljudi za operacije uticaja i destabilizacije povezane s Rusijom. Njegovo suđenje je zakazano za četvrtak u Kišinjevu.

Moldavski tužioci istražuju više od 80 ljudi zbog sumnje da su podsticali masovne nerede, dok je 20 već optuženo. Najmanje dve osobe povezane s kampovima sumnjiče se za druge operacije destabilizacije u Francuskoj i Nemačkoj.

Ministarka unutrašnjih poslova Moldavije Danijela Misail-Nikitin izjavila je: „Ovi mladi ljudi, koji govore ruski, bili su regrutovani, prevoženi u posebno organizovane kampove i obučavani kako da razbijaju policijske kordone“.

„Neki su učili kako da koriste bespilotne uređaje. A išlo se čak i do obuke za pružanje medicinske pomoći u slučaju nasilja“.

Rošca je privukao pažnju vlasti 11. oktobra 2024. kada je zaustavljen na granici s Rumunijom. U vozilu marke Mercedes su pronađeni novac iz Srbije i Bosne, SIM kartice, USB uređaji, delovi dronova i oprema za njihovo upravljanje, kao i uređaji za ispuštanje granata iz vazduha.

Tri putnika su osuđena na 4-5 godina zatvora zbog podsticanja nereda, dok je Rošca svedočio kao svedok, tvrdeći da je pretučen jer je odbio da učestvuje u obuci.

Na sudu, Rošča je rekao da je prvo otputovao u Republiku Srpsku, region Bosne sa većinskim srpskim stanovništvom, gde je odveden u guste šume oko grada Banjaluke.

Tamo su njemu i ostalim učesnicima rekli da će biti obučavani za učešće u protestima, upravljanje dronovima i pripremu dimnih bombi.

Obuka se odvijala neposredno pred predsedničke izbore 2024. na kojima je proevropska predsednica Moldavije Maja Sandu ponovo izabrana, u kampanji obeleženoj ruskim mešanjem.

Prema sudskim zapisnicima, učesnicima je rečeno da će, ako Sandu pobedi na izborima, „u zemlji biti rata, kao u Ukrajini“.

Jedan svedok je opisao nekoliko dana obuke u kampu sa četiri šatora postavljenog pored reke, gde su regruti učili da upravljaju dronovima pomoću naočara i kontrolera.

Instruktori su bili deo međunarodne mreže povezane sa ruskom plaćeničkom grupom Vagner, prema moldavskim obaveštajnim službama.

Nakon toga, učesnici su poslati u Banjaluku na praktičnu vežbu: snimanje lokacija administrativnih i državnih zgrada i izviđanje potencijalnih mesta za lansiranje dronova.

Prema istom svedoku, u grad ih je prevozio čovek po imenu „Mirčo“, koji se takođe pojavljuje u Roščinom svedočenju.

Iako njegovo prezime nije navedeno u sudskim zapisnicima, moldavske obaveštajne službe su nakon hapšenja saopštile da je Mirčo Angelov bio među 11 „stranih državljana koji su pružali pomoć kampovima za obuku u Bosni i Hercegovini i Srbiji, delujući kao instruktori“.

Angelov je imao zadatak da učesnicima donosi hranu, između ostalih logističkih obaveza, rekao je Roșca za Balkansku istraživačku mrežu i moldavski istraživački medij CU SENS.

Državljanin Bugarske, Angelov je prošle jeseni osuđen na tri godine zatvora od strane suda u Parizu zbog zavere da se na zid ispred Memorijalnog muzeja Holokausta u Parizu naslikaju crveni otisci ruku, što su francuski sudije opisale kao operaciju destabilizacije koordinisanu iz inostranstva.

Angelov je takođe optužen od strane Moldavije za vandalska dela u Kišinjevu.

Još jedan muškarac, Danil Dilan, 22-godišnjak poreklom iz moldavske otcepljene pro-ruske separatističke regije Pridnjestrovlje, osuđen je na tri godine zatvora u novembru.

Kao deo sporazuma o priznanju krivice, Dilan je na sudu priznao da je 2024. putovao u Diseldorf na visoko profilisanu fudbalsku utakmicu UEFA Evropskog prvenstva između Slovačke i Ukrajine, gde je zamoljen da maše ukrajinskom zastavom, prema sudskim zapisnicima u koje je Politico imao uvid.

Dilan je rekao da je to odbio, ali je na utakmici razvijena ukrajinska zastava sa natpisom „Vratite nam izbore“.

Kremlj je brzo iskoristio tu zastavu kao razlog da Ukrajina treba da održi izbore kako bi zamenila predsednika Volodimira Zelenskog, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova izrazila je „šok“ zbog incidenta.

Dilan je takođe rekao da mu je jedan od instruktora iz kampa ponudio da ode u Pariz tokom Letnjih olimpijskih igara 2024. kako bi izveo destabilizujuće operacije, ali je to odbio.

Učesnici u kampovima su bili plaćani u kriptovalutama preko popularnih platformi kao što je Trust Wallet, rekli su brojni svedoci na sudu.

Anatomija jedne mreže

Pre nego što je upao u pravne probleme, Prizenko, regruter, vodio je maloprodajni posao i prodajući kozmetiku švedskog brenda Oriflame klijentima u Moldaviji.

Njegova supruga Olga Prizenko rekla je 2019. za moldavski lifestyle magazin RED kako je njen suprug od prodaje jabuka u Moskvi izgradio posao u Moldaviji zajedno sa njom i njihovo četvoro dece.

Početkom 2010-ih, Prizenko je nakratko bio priveden u vezi sa Ponzijevom šemom koja je uključivala rusku banku za koju je bio naveden kao lokalni predstavnik, prema moldavskom istraživačkom mediju Ziarul de Gardă.

Ubrzo nakon toga okušao se i u politici. 2014. godine vodio kampanju je za novoosnovanu partiju „Narodni pokret za Carinsku uniju“, koja je zagovarala bližu ekonomsku integraciju sa Rusijom i Belorusijom.

Tokom svojih regrutacionih aktivnosti, tužioci sumnjaju da nije delovao sam. Navodno je sarađivao sa čovekom „na višoj poziciji“ po imenu Vladimir Firsov, za koga se veruje da se nalazi u Rusiji, prema Vitaliju Čiški, glavnom tužiocu u Prizenkovom slučaju.

„Sumnjamo i naslućujemo da ove operacije zapravo ne vodi Prizenko, već da iza njih stoji neko drugi, neke službe“, rekao je Čiška za Politiko.

Prizenko je priznao da je organizovao još pet Moldavaca da sprejem iscrtaju desetine Davidovih zvezda na zgradama u Parizu, rekavši za francuski list Liberation da je delovao u znak podrške evropskim Jevrejima.

Francuska vlada je Prizenkovu operaciju opisala kao deo „opportunističke i neodgovorne strategije usmerene na iskorišćavanje međunarodnih kriza kako bi se posejala konfuzija i stvorile tenzije u javnoj debati u Francuskoj i Evropi“.

Francuska agencija Viginum, koja prati onlajn dezinformacije, optužila je mrežu ruskih botova da je pojačala širenje fotografija Davidovih zvezda na društvenim mrežama.

Vačeoslav Valiko, još jedan učesnik operacije sa Davidovim zvezdama, procenio je da je čitav poduhvat koštao manje od vrednosti njegovog ručnog sata i pametnog telefona — oko 2.000 evra.

„Ja sam pre svega preduzetnik, biznismen, i drugo, osoba aktivna u građanskim pokretima“, rekao je 49-godišnji biznismen za Politiko u intervjuu u centru Kišinjeva. „Ova akcija ni na koji način nije bila zamišljena kao antisemitska… to je bio gest prema Državi Izrael.“

„Kada sam pristao na ovu akciju, nisam video ništa negativno u njoj“, dodao je.

Dok je Prizenko koordinisao iz inostranstva, Valiko je fotografisao zvezde i postavljao ih na internet. Dvoje drugih učesnika, muškarac i žena koji su ih crtali, uhapšeni su na licu mesta.

Prema policijskim dokumentima u Francuskoj u koje je uvid imao Politico, oboje su označili Prizenka kao osobu koja ih je angažovala za operaciju. Nakon što ih je policija pustila, oboje osumnjičenih su pobegli iz Francuske.

Valiko je rekao da ga je Prizenko prvo kontaktirao preko Telegrama osoba po imenu „David“, i da je fotografije slao istoj toj osobi, takođe preko Telegrama.

„Poznajem Anatolija Prizenka više od 10 godina… Pozvao me je da učestvujem jer zna da sam obrazovan i da se snalazim u inostranstvu“, rekao je Valiko. „Moj zadatak je bio da organizujem logistiku, da se pobrinem da ljudi sve urade kako treba, da ne budu povređeni i da im pomognem da se vrate kući.“

Valiko je rekao da je prestao da komunicira sa Prizenkom nakon posledica operacije u Parizu. „Danas mogu pretpostaviti da je Anatolij znao ili naslutio više informacija nego što mi je rekao“, dodao je.

Na sudskom ročištu u drugom slučaju negirao je da je regruter za destabilizacione operacije, insistirajući da je samo pomagao ljudima da se upišu na rekreativne kampove. Njegov advokat, Barba Daria, rekao je da on negira optužbe.

Van granica

Smeštena između Rumunije i Ukrajine, Moldavija se nalazi na periferiji Evropske unije, ali i u okviru onoga što Moskva tradicionalno smatra svojom sferom uticaja. Pridnjestrovlje, deo njene teritorije uz granicu sa Ukrajinom, kontrolišu pro-ruski političari od kada se otcepilo tokom 1990-ih nakon raspada Sovjetskog Saveza.

U skorije vreme, Moldavija je postala glavno poprište ruske hibridne ratne strategije u Evropi. Vlada predsednice Maije Sandu optužila je Moskvu za mešanje u referendum 2024. godine o ulasku zemlje u EU, kao i u parlamentarne izbore sledeće godine. Moskva je negirala mešanje u izbore.

U dokumentu koji je Politiko video i koji je Moldavija distribuirala zvaničnicima EU nakon parlamentarnih izbora, vlada je dokumentovala kako su pravoslavni sveštenici u zemlji dobijali „instrukcije da šire dezinformacije sedam dana u nedelji, umesto samo nedeljom“.

Moskva je takođe nudila ljudima u zemlji „uputstva kako da osnuju i vode Telegram kanale“, aplikaciju za razmenu poruka popularnu u Rusiji.

Vlada je takođe ukazala na upotrebu mreža za kupovinu glasova velikih razmera, organizovane proteste, sajber napade, „trol“ farme i „deepfake“ sadržaj generisan veštačkom inteligencijom – pri čemu su ruski posrednici bili plaćani, ponekad i u kriptovalutama, prema sistemu finansijskih bonusa zasnovanom na učinku.

Moldavija je saopštila da od 2024. razbija mreže operativaca obučenih u inostranstvu koje podržava Moskva. „Ovde govorimo o obukama organizovanim u Srbiji, u Bosni i Hercegovini i u Ruskoj Federaciji“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Misail-Ničitin.

On je naveo da slučajevi poput onog protiv Prizenka pokazuju kako su mreže koje ciljaju Moldaviju proširile svoje delovanje i van njenih granica. Kao nedavni primer naveo je navodni plan za ubistvo nekoliko javnih ličnosti u Ukrajini.

„Radi se o više od 90 meta, uključujući poznate novinare, odbrambene zvaničnike i visoke rukovodioce povezane sa ukrajinskom kritičnom infrastrukturom, koji su trebali da budu ubijeni po naređenju“, rekao je.

Regruteri u toj operaciji, dodao je, ciljali su „ranjive mlade muškarce“ bez krivičnog dosijea i sa pasošima EU, ako je moguće, neke od njih stare samo 14 ili 15 godina.

Operacije koje su se odvijale u Francuskoj, poput crtanja Davidovih zvezda ili crvenih otisaka ruku, uključivale su državljane istočnoevropskih zemalja, uključujući Moldaviju, Bugarsku i Srbiju.

„Slučaj Moldavije je jedinstven“, navodi se u dokumentu koji je video Politico. Ali, dodaje se, „ni države članice EU ni njihovi susedi nisu bezbedni od hibridnih pretnji“.