Do sada je bilo „iz džepa u džep“: Rusija prvi put posle skoro četvrt veka rasprodaje zlato iz rezervi Centralne banke

U januaru je Centralna banka Ruske Federacije prodala iz svojih rezervi 300 hiljada unci fizičkog zlata, a u februaru još 200 hiljada, proizilazi iz podataka Centralne banke. Kao rezultat toga, obim zlatnih rezervi Rusije smanjio se na 74,3 miliona unci – minimum u poslednje četiri godine.

Prodaja poluga iz zlatno-deviznih rezervi Ruske Federacije – 14 tona za dva meseca – postala je najveća još od drugog kvartala 2002. godine, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato: tada su zlatne rezerve Centralne banke smanjene čak za 58 tona.

Nakon toga, prodaja zlata iz rezervi vršena je samo u neznatnim količinama – za kovanje novca.

O planovima da se započne sa realnom prodajom zlata iz zlatno-deviznih rezervi Centralna banka je objavila krajem novembra prošle godine. Prodaja poluga bila je planirana u okviru „preslikavanja” operacija sa aktivama Fonda nacionalnog blagostanja (koje su deo zlatno-deviznih rezervi zemlje).

Ministarstvo finansija je od 2022. godine aktivno rasprodavalo devize i zlato iz fonda kako bi popunilo budžet, čiji su vojni rashodi dostigli maksimum još od sovjetskih vremena.

Međutim, operacije sa zlatom su donedavno bile virtuelne: vlada je plemeniti metal prodavala ne na tržištu, već Centralnoj banci, faktički prebacujući zlato „iz džepa u džep“. Kao rezultat toga, poluge su ostajale u sastavu zlatnih rezervi zemlje, koje premašuju 2 hiljade tona i pete su po veličini u svetu, piše The Moscow Times.

Sada se situacija promenila: Centralna banka je počela da sprovodi realne operacije prodaje fizičkog zlata, kao što se već radi sa kineskim juanima iz Fonda nacionalnog blagostanja.

Po svemu sudeći, to je povezano sa time što Centralna banka ne želi da „potroši” sve preostale rezerve u juanima, pišu ekonomisti Aleksandra Prokopenko i Aleksandar Koljandr. Juan je poslednja valuta dostupna Centralnoj banci za operacije na tržištu i uticaj na kurs rublje, a koliko ga je ostalo u rezervama nije pouzdano poznato: Centralna banka je posle uvođenja sankcija tajila strukturu rezervi, a 300 milijardi dolara njene imovine na Zapadu je zamrznuto.

Moguće je da je Centralna banka prodavala zlato kako bi realizovala dobit usled rasta njegove cene, smatra investicioni strateg „Garda kapitala” Aleksandar Bahtin. U januaru su cene zlata prelazile 5600 dolara po unci, tokom prošle godine porasle su za 65 odsto, a od početka 2022. za 140 odsto. Zbog rasta cena, udeo zlata u rezervama se u jednom trenutku približio 50 odsto, što je zahtevalo smanjenje koncentracionog rizika, objašnjava Bahtin.

Januarske prodaje zlata mogle su doneti oko 120 milijardi rubalja, procenjuje investicioni bankar Ilja Suškov. Za jedan mesec Centralna banka je prodala oko 0,4 odsto zlatnih rezervi, a ostvareni prihod pokriva tek oko 3% godišnjeg budžetskog deficita, izračunao je on.

Centralna banka bi mogla ponovo da počne sa kupovinom zlata kada cene padnu, smatra Suškov. Od sredine 2000-ih regulator je svake godine kupovao zlato i do kraja 2020-ih povećao zlatne rezerve skoro šest puta –  sa oko 400 tona na 2,3 hiljade tona – ali je prekinuo operacije nakon početka rata.

Na dan 1. marta vrednost zlata u ruskim rezervama iznosila je 384 milijarde dolara i činila je 47 odsto ukupnih rezervi.

Njihov ukupni obim Centralna banka procenjuje na 809 milijardi dolara. Ipak, u tu sumu uključuje i 300 milijardi dolara zamrznutih na Zapadu, kojima faktički više ne raspolaže.