Rat na Bliskom istoku: Kako će to uticati na rusku proizvodnju nafte?

Barel je pri utovaru u baltičkim lukama koštao u proseku 43,22 dolara, dok je cena za izvoz iz Crnog mora iznosila 41,24 dolara.

Skuplja ruska nafta tipa ESPO iz luke Kozmino na Dalekom istoku prodavala se za 53,51 dolar po barelu.

Diskont u odnosu na referentnu severnomorsku naftu (NSD) prelazio je 28 dolara. U ruskoj vladi očekivali su da će poreska cena nafte u februaru iznositi oko 44,59 dolara po barelu.

Nafta i budžet

To je znatno manje od referentne cene od 59 dolara po barelu, predviđene takozvanim budžetskim pravilom.

Kada je cena nafte ispod tog nivoa, razlika se nadoknađuje iz Fonda nacionalnog blagostanja, dok se u slučaju viših cena višak sliva u taj fond. Niska cena nafte zato direktno povećava budžetski deficit.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Rusija je u februaru od izvoza nafte i naftnih derivata zaradila 9,5 milijardi dolara, što je 1,5 milijardi manje nego u januaru.

Ukupni prihodi od nafte i gasa u prva dva meseca ove godine pali su za 47,1 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Cena nafte ključna je ne samo za državni budžet, već i za budućnost ruske naftne industrije.

Nezavisni analitičari procenjuju da troškovi proizvodnje kod novih projekata iznose oko 47 dolara po barelu.

Kada cena padne ispod tog nivoa, razvoj novih nalazišta postaje neisplativ, pa kompanije nastavljaju da eksploatišu stara polja gde su investicije već odavno otplaćene, a operativni troškovi relativno niski.

Rat u regionu Persijskog zaliva naglo je podigao cenu ruske nafte Urals.

Prema podacima Američkog naftnog instituta od 14. marta, barel ove nafte dostigao je 89,12 dolara. Diskont u odnosu na severnomorsku referentnu naftu sada se procenjuje na oko 12–13 dolara. Time se ruska nafta prodaje po ceni višoj od troškova proizvodnje čak i za nove projekte.

Proizvodnja ipak pada

Uprkos povoljnijim cenama, trend u ruskoj naftnoj industriji ostaje nepovoljan.

Krajem decembra 2025. potpredsednik vlade Aleksandar Novak izjavio je da će Rusija povećati godišnju proizvodnju na 540 miliona tona.

Međutim, zvanični podaci pokazuju drugačiju sliku: proizvodnja je 2022. iznosila 535 miliona tona, 2023. godine 531 milion, a 2024. pala je na 516 miliona tona. U 2025. godini dodatno je smanjena na 512 miliona tona.

Iako su detaljni podaci o proizvodnji nafte i gasa u Rusiji formalno ograničeni za objavljivanje, određene informacije ipak dolaze u javnost – pre svega kroz izveštaje saveza OPEK+, čiji je Rusija deo.

Ti izveštaji pokazuju da ruska proizvodnja opada već četvrti mesec zaredom. Za period od januara do marta Rusiji je određena kvota od 9,574 miliona barela dnevno, ali je stvarna proizvodnja u januaru iznosila oko 9,28 miliona barela dnevno, a u februaru 9,184 miliona.

Procene Međunarodne agencije za energiju još su pesimističnije: prema njihovim podacima, Rusija je u februaru proizvodila svega 8,55 miliona barela dnevno.

Ograničen potencijal rasta

Iako rast cena nafte stvara dodatni podsticaj za povećanje proizvodnje, analitičari upozoravaju da glavni problemi ruske naftne industrije nisu povezani sa cenama.

Pre svega, kvalitet eksploatacionih rezervi postepeno opada, što zahteva veća ulaganja. Istovremeno, poreska politika države ne ostavlja dovoljno prostora za podsticaje industriji, jer su budžetska sredstva sve više usmerena na finansiranje rata.

Zbog toga stručnjaci procenjuju da Rusija ima vrlo ograničen prostor za povećanje proizvodnje. Dok zemlje poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata raspolažu značajnim rezervnim kapacitetima, ruski potencijal dodatnog rasta procenjuje se na najviše oko 100.000 barela dnevno.

Drugim rečima, „ratne“ cene nafte mogu povećati ruske prihode od izvoza, ali same po sebi nisu dovoljne da preokrenu dugoročni pad proizvodnje u ruskoj naftnoj industriji, zaključuje Krutihin.