„Kremlj mora da održava balans – niti da napusti Iran, niti da prekine odnose sa Trampom“: Da li Moskva pomaže Teheranu u ratu sa SAD i Izraelom?

„Vojna saradnja između Irana i Rusije nije nešto novo. To nije tajna“, rekao je u nedelju šef iranske diplomatije u emisiji „Meet the Press“ na NBC-u. „Tako je bilo u prošlosti, tako je i dalje i tako će biti nastavljeno u budućnosti“, dodao je, opisujući odnos između Moskve i Teherana kao „veoma dobro partnerstvo“.

Upitan za tvrdnje da je Rusija delila obaveštajne podatke sa Iranom o lokaciji američkih snaga na Bliskom istoku u pokušaju da pomogne Teheranu da se bori protiv „Operacije Epski bes“, Aragči je odgovorio potvrdno.

„Oni nam pomažu u mnogo različitih pravaca“, rekao je, dodajući da „nema nikakve detaljne informacije“.

Aragčijevi komentari su usledili nakon što je više izvora krajem prošle nedelje otkrilo da je Kremlj obaveštavao Islamsku Republiku o lokacijama američkih ratnih brodova, aviona i druge vojne imovine od početka američko-izraelskih vazdušnih napada 28. februara.

Iran je od početka rata ispalio hiljade dronova i raketa na američke objekte u regionu.

Ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc naglasio je da kakve je god obaveštajne podatke Rusija pružala, to „nije bilo baš efikasno“ s obzirom na to da američke snage „desetkuju“ iransku vojnu flotu.

„Dakle, šta god da pružaju, ako išta pružaju, nije se pokazalo da im mnogo pomaže“, rekao je Volc, preneo je Njujork post.

To da Moskva pruža Teheranu obaveštajne podatke o lokacijama i kretanjima američkih snaga prvi je pokazatelj da Moskva pokušava da se uključi u rat, ukazuje CNN.

Kako se navodi, veći deo obaveštajnih podataka koje je Rusija podelila sa Iranom bili su snimci sa sofisticirane konstelacije satelita Moskve, rekao je jedan od izvora. Nije jasno šta Rusija dobija zauzvrat za pomoć.

Takođe nije poznato da li se bilo koji pojedinačni iranski napad može povezati sa ruskim obaveštajnim podacima o targetiranju, o čemu je prvi pisao Vašington post. Međutim, nekoliko iranskih dronova je poslednjih dana pogodilo lokacije gde su se nalazile američke trupe. Iranski dron je u nedelju pogodio improvizovani objekat u Kuvajtu u kojem su smeštene američke trupe, usmrtivši šest pripadnika američke vojske, izvestio je CNN.

„Ovo pokazuje da Rusija i dalje veoma voli Iran“, rekao je jedan od izvora upoznatih sa obaveštajnim podacima.

Rusija i Iran sarađuju najmanje poslednje tri godine na tehnologiji raketa i dronova, pri čemu Iran obezbeđuje Rusiji dronove „šahed“ i balističke rakete kratkog dometa za gađanje ciljeva u Ukrajini i pomaže u postavljanju ogromne fabrike za proizvodnju dronova iranske proizvodnje unutar Rusije. Iran je zauzvrat tražio pomoć Rusije da ojača svoj nuklearni program, izvestio je CNN.

Analitičari su rekli da bi razmena obaveštajnih podataka odgovarala obrascu iranskih udara na američke snage, uključujući na infrastrukturu komande i kontrole, radare i privremene objekte, poput onog u Kuvajtu gde je poginulo šest pripadnika vojske, piše Vašington post. Stanica CIA-e u američkoj ambasadi u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, takođe je pogođena i uništena poslednjih dana.

Iran „vrši veoma precizne pogotke na radare za rano upozoravanje ili radare iznad horizonta“, rekla je Dara Masikot, stručnjakinja za rusku vojsku u Karnegijevom fondu za međunarodni mir, dodajući da „ciljaju na komandu i kontrolu“.

Iran poseduje samo nekoliko vojnih satelita i nema sopstvenu satelitsku konstelaciju, što bi slike koje pružaju mnogo napredniji ruski svemirski kapaciteti učinilo veoma vrednim, posebno zato što je Kremlj usavršio sopstveno ciljanje nakon višegodišnjeg rata u Ukrajini, rekla je Masikot.

Nikol Grajevski, koja proučava iransku saradnju sa Rusijom u Belfer centru Harvard Kenedi škole, rekla je da je postojao visok nivo „sofisticiranosti“ u iranskim udarima odmazde, kako u onome što je Teheran targetirao, tako i u njegovoj sposobnosti da u nekim slučajevima savlada američku i savezničku odbranu.

„Probijaju se kroz protivvazdušnu odbranu“, rekla je ona, napominjući da se stiče utisak da se kvalitet iranskih udara poboljšao čak i od 12-dnevnog rata sa Izraelom prošlog leta.

Pentagon brzo troši svoje zalihe preciznog oružja i presretača protivvazdušne odbrane, rekli su ljudi upoznati sa ovom temom za The Post, ističući zabrinutost koju je izrazio general Den Kejn, komandant Združenog generalštaba SAD, dok je predsednik Donald Tramp razmatrao da li da odobri operaciju u Iranu. Administracija je pokušala da umanji značaj Kejnove procene.

Pomoć Rusije menja način na koji se razne zemlje uključuju u posrednički rat od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Tokom tog sukoba, američki protivnici, uključujući Iran, Kinu i Severnu Koreju, pružali su Rusiji ili direktnu vojnu pomoć, ili materijalnu podršku ogromnoj moskovskoj odbrambenoj industriji.

Sjedinjene Države su dale Ukrajini vojnu opremu vrednu desetine milijardi dolara i podelile obaveštajne podatke o ruskim položajima kako bi poboljšale kapacitete Kijeva za targetiranje.

U četvrtak je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio na mreži X da je Trampova administracija zatražila pomoć u zaštiti od iranskih dronova i da će Kijev obezbediti „stručnjake“ kao odgovor.

Iran je jedan od glavnih podržavalaca Rusije tokom rata u Ukrajini, te je delio tehnologiju za proizvodnju jeftinih dronova koji su više puta korišćeni za savladavanje kijevske vazdušne odbrane i iscrpljivanje zapadnih zaliha presretača, doniranih za zaštitu ukrajinskih gradova.

„Rusi su više nego svesni pomoći koju pružamo Ukrajincima“, rekao je jedan od zvaničnika upoznat sa podrškom Moskve Teheranu. „Mislim da su bili veoma srećni što su pokušali da dobiju neku osvetu.“

Vašington post je ranije izveštavao da uprkos uprkos tome što je zadat udarac jednom od njegovih najbližih partnera, Kremlj vidi potencijalne prednosti u ratu između SAD i Irana, uključujući veće prihode od nafte i akutnu krizu koja odvlači pažnju Amerike i Evrope od rata u Ukrajini.

To što nema direktnog vojnog učešća Moskve je delimično znak njene potrebe da se fokusira na druge stvari, rekla je Masikot.
Kremlj, dodala je, „u velikoj meri smatra da ovo nije njihov problem i da ovo nije njihov rat. Sa stanovišta strateške računice, Ukrajina je i dalje daleko prioritet broj jedan“.

Početkom 2025. godine, ruski predsednik Vladimir Putin i njegov iranski kolega Masud Pezeškijan potpisali su novi sporazum o strateškoj saradnji kojim su formalizovane obaveze bliže odbrambene saradnje sa Iranom. Međutim, sporazum ne sadrži klauzulu o međusobnoj odbrani kakvu ima ruski sporazum sa Severnom Korejom.

Spremnost Rusije da sarađuje sa Teheranom ograničena je i njenom željom da održi odnose sa iranskim rivalima u regionu Zaliva, posebno sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i sa Izraelom, koji je decenijama u sukobu sa Islamskom Republikom.

Rusija je takođe osudila američko-izraelski rat protiv Irana, nazivajući ga činom agresije i obećavajući solidarnost sa Teheranom.

Ruski predsednik Vladimir Putin je čestitao Modžtabi Hamneiju na izboru za novog vrhovnog vođu Irana, izrazio „nepokolebljivu podršku Teheranu“ i zakleo se da će ostati pouzdan partner Islamske Republike. Ipak, izbegavao je da kritikuje Trampa zbog rata, primećuje Blumberg.

Putin i Tramp su razgovarali oko sat vremena 9. marta, uglavnom o Iranu. Održavanje toplih ličnih odnosa sa američkim predsednikom dobro je poslužilo Putinu u ukrajinskom sukobu. Tramp je smanjio američku vojnu pomoć vladi u Kijevu i oslonio se na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postigne mirovni sporazum kojim bi deo njegove zemlje predao Rusiji.

Trampova odluka da krene u rat sa Iranom mogla bi doneti određene koristi Rusiji jer su cene nafte porasle od početka sukoba. Ako se više cene održe, to bi povećalo ruske prihode od energetike. Sukob je takođe naduvao cenu đubriva proizvedenog od prirodnog gasa, još jednog važnog ruskog izvoznog proizvoda.

Taktički, čini se da sukob jača poziciju Rusije. Strateški, Kremlj mora da održava delikatan balans – niti da napusti Iran, niti da prekine odnose sa Trampom, ukazuje Blumberg.