„Bitka za Beograd“: Rusko izdanje Forbs-a u svojoj analizi piše da se nastavlja manevrisanje predsednika Srbije

U Srbiji su 17. decembra na parlamentarnim izborima koalicija „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, koju podržava predsednik Vučić i direktno se povezuje sa njegovim imenom, pobedila je sa dvostrukom razlikom. Dobila je 48 odsto glasova.

Na drugom mestu je proevropska koalicija „Srbija protiv nasilja“ koja je osvojila je 24,3 odsto glasova. Ako uzmemo u obzir da su treće mesto sa 6,7 odsto zauzeli Vučićevi saveznici, socijalisti, pobeda predsednikovih pristalica izgleda još impresivnije, pružajući im kontrolu nad parlamentom.

Teoretski je, naravno, moguće osporiti takvu pobedu, ali u praksi je to potpuno besmisleno.

Uprkos tome, opozicija je počela ulične proteste u Beogradu, iako nisu bili baš radikalni. Međutim, nedelju dana kasnije, 24. decembra policija je rasterala demonstrante bez mnogo muke, a onda je predsednik Vučić izjavio: „Država je dovoljno jaka da brani, a zaštitiće demokratiju i izbornu volju građana… Izgrednici i huligani će biti privedeni, a onda će nadležni državni organi reagovati.“

Činjenica je da se opozicija fokusirala ne na beznadežan slučaj osporavanja rezultata parlamentarnih izbora, nego na proteste protiv rezultata opštinskih izbora u Beogradu. Zbog toga su upali u zgradu opštine u prestonici.

Izborne podele u Centralnoj Evropi

U brojnim zemljama centralne Evrope postoji izborna podela između prestonice i ostatka države. Najupečatljiviji primer je Mađarska, navodi Forbs.ru, gde stranka Viktora Orbana dominira u parlamentu, a gradonačelnik Budimpešte je predstavnik proevropske opozicije.

U Češkoj Republici, kada se Miloš Zeman dva puta uspešno kandidovao za predsednika, dok su prestonica Prag (a u drugom krugu još dva velika grada, Brno i Plzen) glasali protiv njega, ali je pobeda obezbeđena glasovima stanovnika periferije.

Obrazovani, društveno aktivni stanovnici prestonica imaju tendenciju da budu moderniji i proevropskiji od tradicionalističke populacije.

U Srbiji se sada primećuje isti trend. Prema zvaničnim podacima, na opštinskim izborima u Beogradu, Vučićeva koalicija dobila je nešto manje od 40 odsto glasova (49 mandata od ukupno 110 u skupštini grada), dok je opoziciona koalicija dobila 35,5 odsto (43 mandata). Preostala mesta osvojili su socijalisti (pet mesta), Nacionalni konzervativci (sedam mesta) i Populisti (šest mesta).

Kontrast sa nacionalnim rezultatima je očigledan: Vučićeve pristalice, zajedno sa socijalistima, imaju skoro polovinu mandata (54). Za većinu koja omogućava izbor novog gradonačelnika neophodno je da se „dobiju“ još dva mandata.

„Zlatni udeo“ u Beogradu sada je u rukama populista, jer nacionalni konzervativci mogu da dođu do dogovora na lokalnom nivou sa „Srbijom protiv nasilja“. Populisti su, s druge strane, prvobitno rekli da nisu spremni da sarađuju sa „Srbijom protiv nasilja“ i jasno su rekli da ne isključuje mogućnost pregovora sa Vučićevom koalicijom.

Oni su potom rekli da nikoga neće podržati i da se pripremaju za novo glasanje u prestonici. Niko ne zna šta će sledeće reći. U svakom slučaju, opozicija nema većinu u skupštini grada posle izbora.

Koalicija „Srbija protiv nasilja“ tvrdi da su izbori u Beogradu namešteni. Njeni predstavnici kažu da je pre izbora izdato oko 40.000 potvrda biračima koji nemaju prebivalište a koji im omogućavaju da glasaju u prestonici.

Na izborima je učestvovalo ukupno 915.000 birača, tako da je to znatan broj. Zbog toga opozicija traži nove izbore u Beogradu na kojima bi mogli da glasaju samo stanovnici upisani kao stanovnici grada.

Protestna aktivnost i promovisanje optužbi za falsifikovanje već su doveli do toga da su populisti počeli da naginju ka istoj poziciji, kojima je teško da pregovaraju sa vlastima suočeni sa sve većim stepenom tenzija.

Veliki manevri

Sukob između Vučića i opozicije preklapa se sa problemom Vučićevih složenih političkih manevara. Tajna njegovog uspeha leži u njegovoj sposobnosti da istovremeno liči i na proevropskog političara i na prijatelja Rusije. On izjavljuje da namerava da uvede Srbiju u Evropsku uniju i istovremeno ne priznaje nezavisnost Kosova i ne dozvoljava Kosovu da postane članica UN.

S vremena na vreme, Srbija jasno stavlja do znanja da može da upotrebi vojnu silu kako bi zaštitila sunarodnike koji žive na severu Kosova, ali svaki put kada se povuče, kao takav potez skrenula bi sa koloseka evropsku integraciju.

Na to ukazuje i to što se Srbija ne pridružuje zapadnim sankcijama Rusiji. Vučić je svojim „proruskim“ imidžom gurnuo na duboku političku periferiju stranke koje održavaju prijateljstvo sa Rusijom na ideološkoj osnovi, uključujući nekada moćne radikale Vojislava Šešelja, i pokret „Dveri“, koji se donedavno smatrao obećavajućim.

A istovremeno, u odlazećoj 2023. predsednik Srbije dozvolio je da se u toj zemlji održe zajedničke vojne vežbe sa NATO „Platinasti vuk“, a pre izbora otpustio je šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina, koji je prethodno bio na funkcijama ministra unutrašnjih poslova i odbrane i koji je pod sankcijama SAD.

Vulin se smatra ne samo bliskim Vučićevim saradnikom, već i simpatizerom Rusije, i kao takav, figurom neprihvatljivom za Sjedinjene Države i Evropsku uniju.

Istovremeno, posle pokušaja napada na beogradsku opštinu, Vučić je još jednom počeo da pokazuje simpatije prema Rusiji.

„Hvala onim stranim službama koje su prijavile da znaju šta se priprema i pružile podatke našim službama da bi tačno znale šta huligani pripremaju“, rekao je on u vanrednom obraćanju odmah posle pokušaja napada.

Nagoveštaj je bio prilično očigledan, ali da niko ne bi sumnjao, premijerka Srbije Ana Brnabić direktno se zahvalila ruskim specijalnim službama. U ponedeljak, 25. decembra, Vučić je primio ruskog ambasadora, koji je, posle sastanka, rekao da su protesti u zemlji planirani i sprovedeni po principu Majdan revolucije.

Tako Vučić jasno stavlja do znanja Zapadu da nije vredno mešanja, jer će se u suprotnom nastaviti zbližavanje sa Rusijom. Manevrisanje predsednika Srbije se nastavlja, i to u vreme kada se Evropa umorila od Vučića, a srpsko stanovništvo razočarano u Evropu u uslovima potpune neizvesnosti u pogledu izgleda za integraciju.

Anketa koju je u oktobru sproveo Faktor Plus pokazala je da se 41 odsto ispitanika protivi članstvu u EU, a 38 procenata je za, što znači da je zemlja podeljena skoro na pola. Međutim, koliko će još biti moguće manevrisati u kontekstu globalne konfrontacije između Rusije i Zapada je veliko pitanje.