SAD prete sankcijama kompanijama koje grade Severni i Turski tok 1Foto: EPA-EFE/LEX VAN LIESHOUT

Državni sekretar SAD Majk Pompeo objavio je da administracija predsednika Donalda Trampa ukida klauzulu koja je firme povezane s izgradnjom rusko-nemačkog projekta Severni tok 2 i rusko-turskog projekta Turski tok poštedela američkih sankcija iz 2017. godine, usmerenih protiv Rusije.

Taj potez SAD će gotovo izvesno povećati tenzije u ionako opterećenim američko-evropskim odnosima i izazvati gnev Rusije, navodi Asošiejted pres.

Vašington tim potezom otvara vrata uvođenju ekonomskih sankcija i kazni bilo kojoj evropskoj ili drugoj stranoj kompaniji zbog projekata Severni tok 2 i Turski tok, čak i onima koje su radile na tim gasovodima pre usvajanja zakona o sankcijama Rusiji 2017. godine i koje su bile izuzete od kazni.

SAD su otvoreni protivnik gasovoda Severni tok 2 kojim prirodni gas treba da ide od Rusije ka Nemačkoj kroz Baltičko more, na dubini od oko 1.200 kilometara. Kao i istočnoevropske zemlje koje se takođe protive tom projektu, vlada SAD navodi da će njegovim završetkom Evropa postati „opasno zavisna“ od Rusije.

Gasovod Turski tok, koji su 8. januara zvanično otvorili turski i ruski predsednik, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin, prenosi gas od Rusije do Turske kroz Crno more. Predviđeno je da gasovod ima dva kraka, ukupnog kapaciteta oko 31,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Prvim krakom će u Tursku svake godine stizati 15,75 milijardi kubnih metara ruskog gasa, dok bi drugim 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje trebalo da ide u zemlje južne i jugoistočne Evrope.

Drugi krak gasovoda ide od Turske preko Bugarske ka Srbiji i zatim Mađarskoj, a planirano je da gradnja bude nastavljena prema Slovačkoj i Austriji.

Današnja američka pretnja sankcijama odnosi se na drugi krak Turskog toka.

Pompeo je danas rekao da novi potez SAD „dovodi u rizik od američkih sankcija investicije ili druge aktivnosti povezane s gasovodima za izvoz ruskog energenta“.

„To je jasno upozorenje kompanijama. Pomaganje projektima (širenja) ruskog malignog uticaja neće biti tolerisano. Povucite se sada ili rizikujete da snosite posledice“, kazao je Pompeo.

On je dva projekta nazvao „ključnim oruđima Kremlja za eksploataciju i proširivanje evropske zavisnosti od ruskih energetskih zaliha“, koja, kako je naveo, „podrivaju transatlantsku bezbednost“, prenosi AP.

Dodao je da su SAD, koje su za vreme Trampove administracije povećale proizvodnju energenata, „uvek spremne da pomognu evropskim prijateljima da zadovolje energetske potrebe“.

SAD su već počele da izvoze gas i nešto uglja u zemlje centralne i istočne Evrope kao što su Belorusija, Poljska i Ukrajina, navodi AP.

Trampova adminsitracija dugo vrši pritisak na evropske zemlje, naročito na Nemačku, da odustane od gasovoda za koji Vašington veruje da stavlja Evropu pod veći uticaj Rusije.

Vlada u Berlinu je navela da žali zbog američke pretnje sankcijama i da ih smatra mešanjem u unutrašnja pitanja Nemačke. Ipak, kancelarka Angela Merkel je prošle nedelje jasno rekla da Nemačka ne razmatra uvođenje uzvratnih mera zbog sankcija.

S druge strane, Rusija je navela da razmatra mere koje bi bile odgovor na američke sankcije.

Vlasnik Severnog toka 2 je ruski gigant Gasprom, a u projekat je investiralo i nekoliko evropskih kompanija. Među njima su nemačke kompanije Vinteršal i Uniper, englesko-holandski Šel, francuski Anži i austrijski OMV. Izgradnja gasovoda do sada je koštala 9,5 milijardi evra.

Pompeo je danas rekao i da će pitanje gasovoda pokrenuti tokom kratkog puta u Evropu sledeće nedelje kada treba da poseti Veliku Britaniju i Dansku, prenosi AP.

Danska je prošle godine odustala od ekoloških prigovora u vezi s delom Severnog toka 2, čime je omogućila početak radova na završetku tog gasovoda.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.