Samit u Madridu – još jedna propuštena prilika? 1Foto: United Nations

Dvadesetpeti po redu Samit o klimatskim promenama trebalo je da se održi u glavnom gradu Čilea, Santijagu.

Međutim, višenedeljni antivladini protesti su primorale vlasti u Čileu da odustanu od domaćinstva klimatskog samita. Tokom novembra meseca određena je nova lokacija, te je domaćin ovogodišnjeg samita bio Madrid (Španija).

Ovaj samit je ujedno i četvrti samit o klimi posle već nadaleko poznatog Pariskog iz 2015. godine.

Godinu koja je na zalasku obeležile su mnoge teme koje su uvertira pred ovaj samit. Prema podacima Ujedinjenih nacija, 2019. godina je jedna od tri najtoplije godine od kako se meri temperature (počev od 1850. godine), a ujedno ovo je bila i najtoplija decenija.

Na to se nadovezuju i požari koji su tokom godine zahvatili Sibir, Amazoniju, Australiji i druge delove sveta i pritom nanele ogromnu štetu, a samim tim i enormnu emisiju CO2 u vazduh.

Tokom ove godine širom planete su krenuli i protesti podstaknuti delovanjem aktivistkinje iz Švedske koji su imali za cilj borbu protiv klimatskih promena.

Protesti su uzeli veliki mah i postali mnogobrojini. Međutim, i pored poruka koje su slate kako na tim skupovima, tako i na dešavanjima tokom trajanja samog samita, i ovog puta se ponavljaju situacije sa prethodnih okupljanja svetskih lidera.

Dok svest kod ljudi o problemima sve više raste, neslaganja između najmoćnijih država i ostalih učesnica i dalje ostaje prisutno.

Na ovom samitu su se razmatrala pre svega sporna pitanja koja su se ticala načina formiranja sistema međunarodnog trgovanja emisijama gasova, kao i pitanja pomoći najsiromašnijim država zbog gubitaka koji su nastali negativnim delovanjem klimatskih promena.

Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš je apelovao da se prestane sa subvencijama za eksploataciju fosilnih goriva, kao i da se u novoj deceniji spreči gradnja novih elektrana na ugalj.

Takođe, jedna od teme su bili i novi ambiciozniji planovi za smanjenje emisije štetnih gasova.

Samit u Madridu planiran je da se završi u petak, “sujeverno 13og” decembra, međutim došlo je do prolongiranja kraja samita, te je okončan dva dana kasnije.

Ovo se inače ne dešava prvi put, jer je i prošlogodišnji u Katovicama produžen. Tokom dvonedeljnih pregovora došlo se do dogovora, ali uz odlaganje ključne teme o regulaciji trgovanja emisijama. Ovo pitanje će se rešavati do narednog samita koji će se održati u Glazgovu krajem 2020. godine.

Takođe za naredni samit su ostavljeni da se spreme i novi planovi o smanjenju emisije štetnih gasova. Razlog ovog odlaganja su pre svega neslaganja Brazila, Indije, Kine i SAD-a, sa predlozima predstavnika EU i ostrvski država.

Predstavnici su se složili o pružanju podrške slabije razvijenim državama u ovoj borbi, dok predstavnici civilnog sektora to i dalje ne vide kao dovoljan dokaz zainteresovanosti velikih država za ovo pitanje.

Na samitu je usvojena i deklaracija Čile – Madrid – Vreme za akciju, sa ciljem poboljšanja trenutnih obećanja država o smanjenju emisije gasova. Ipak ovakav dokument koji treba da olakša dalje sprovođenje Pariskog sporazuma, ne uliva preteranu nadu, s obzirom na generalno viđenje završetka samita.

Kada se uzme u obzir da je samit skoro završen i da će se tek u narednim danima davati dodatne izjave i komentari na učinjeno u prethodne dve nedelje, ne može se a ne zaključiti da je samit u Madridu bio slabog uspeha. Minimalni kompromis, kako je ga je ocenio Antonio Gutereš, možda najbolje oslikava ovaj događaj, ključne teme samita su prolongirane za 12 meseci, a do tada će se pratiti dalji tok pregovora.

Opet je u prvi plan izašlo neslaganje i nepopuštanje na odricanja od emisija štetnih gasova koja ne prestaju da otežavaju borbu. Madridski samit je bio propuštena prilika da se dogovore i isplaniraju dalje ozbiljnije akcije i planovi za sprovođenje Pariskog sporazuma. I dok se neslaganja nastavljaju, sat za konkretna rešanja i dalje otkucava, ali vreme nikako ne radi za planetu.

Autor teksta je programski direktor Centra za kreiranje politika

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.